Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.
Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.
Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.
Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.
На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова.
КоБСОН и Центар за промоцију науке позивају истраживаче да се пријаве за учешће на Семинару о рецензирању за истраживаче који ће се одржати у понедељак 16. септембра у амфитеатру Народне библиотеке Србије
Истражите више →
Друга онлајн конференција пројекта TeRRIFICA биће одржана 19. септембра, од 10 до 14 часова
Истражите више →
Kако се број жирафа драстично смањио у последњих 30 година, међународна организација обећава већу заштиту која би требало да допринесе одржању врсте.
Истражите више →
Пад у броју огромних врста слатководних риба је само делић негативног тренда када је о слатководној мегафауни реч, поручују експерти.
Истражите више →
Једна од најчуднијих ствари које раде мачке јесте то што жваћу траву. Након неколико векова мистерије, научници сада мисле да знају узрок.
Истражите више →
Догађај у Ректорату Универзитета у Београду на коме се окупљају представници ERC-a и домаћих научно-истраживачких институција, у четвртак, 5. септембра, моћи ће да се прати уживо
Истражите више →
У Ректорату Универзитета у Београду ће се у четвртак, 5. септембра, окупити представници ERC-a и националних институција са циљем да се подстакну и подрже најбољи домаћи истраживачи да аплицирају за ERC грантове
Истражите више →
У Научном клубу Центра за промоцију науке одвија се кустоски курс „Шта кустосирање може/треба да буде“, који окупља кустосе из целог света
Истражите више →
Позивају се истраживачке институције или компаније које се баве пројектима из области циркуларне економије да се пријаве на бесплатну четвородневну обуку за припрему и управљање пројектима из програма ЕУ Хоризонт 2020, која ће се одржати 12, 13, 19. и 20. септембра у Београду
Истражите више →
Тамарини, мајмуни величине веверица, заслужни су за обнављање амазонске прашуме на североистоку Перуа
Истражите више →
Истраживачи су на југозападу Француске открили пола тоне тешку бутну кост дивовског диносауруса, за кога се верује да је живео пре чак 140 милиона година
Истражите више →
Нова анализа показује да би милијарду хектара нових шума широм света могло да отклони чак две трећине од око 300 гигатона угљен-диоксида који су људи отпустили у атмосферу од 19. века до данас
Истражите више →
Пријаве за рецензенте пројеката који се достављају Фонду за науку отворене су до петка, 23. августа
Истражите више →
Истраживачи пронашли начин да, користећи соларну технологију, домаћинствима обезбеде воду за пиће; сада се надају да ће тако помоћи милионима којима је вода и даље тешко доступна
Истражите више →
Ново истраживање са лондонског универзитета показује да је тзв. canned laughter – наснимљени спонтани смех који чујемо у позадини ситкома – ефектнији од контролисаног
Истражите више →
ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs
