Открића
Шта кажу компјутерске науке о славном Молијеру?
Кратко и једноставно: да је заиста сам писао сва своја дела.
Истражите више →
Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.
Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.
Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.
Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.
На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова.
Кратко и једноставно: да је заиста сам писао сва своја дела.
Истражите више →
У петак, 20. децембра, у 17 часова, у Научном клубу разговараћемо о вештачкој интелигенцији: да ли нам она оставља право на избор? Да ли може да поштује законе? Како стојимо са етиком када је реч о вештачкој интелигенцији?
Истражите више →
Београд се и претходног викенда нашао на врху листе градова у којима је ваздух прекомерно загађен. Као главни загађивачи наводе се PM 10 и PM 2,5 честице. Одакле оне долазе? Како се и на којим местима мере? Ко их мери? О томе разговарамо на панелу у Научном клубу, у петак, 13. децембра, у 18 часова.
Истражите више →
Центар за промоцију науке објављује ранг-листу пројеката промоције и популаризације науке у категорији 4 којима су додељена средства за 2019. годину
Истражите више →
Иман, последњи познати суматрански носорог Малезије, више није међу живима – чиме је ова врста и званично изумрла у овој земљи
Истражите више →
Завршетак манифестацијe art+neuroscience обележиће два панела посвећена теми вештачке интелигенције: у петак, 6. децембра, у Научном клубу акценат ће бити на преплету науке и уметности и промишљању вештачке интелигенције, док ће у суботу, 7. децембра, у Галерији РТС Клуба, две кустоскиње, Маја Ћирић и Марлис Вирт, разговарати о курирању вештачке интелигенције и искуствима са Бечког бијенала посвећеног променама и будућности.
Истражите више →
Око деведесет процената људи је десноруко, али ми нисмо једини којима су екстремитети једне стране тела способнији од оних са друге. Гориле су „дешњаци“, кенгури су већином „леворуки“, а чак и мачке имају страну која им је доминантнија – мада то углавном зависи од њиховог пола. Истраживања су показала да обични кљунасти делфин још израженије користи десну страну од човека
Истражите више →
Тринаест научних и стручних организација донело је заједничку Декларацију о проглашењу 2020. за Годину електрохемије у Србији. Током наредне године биће организован читав низ догађаја који ће кулминирати састанком Међународног електрохемијског друштва у Београду, где ће учествовати и овогодишњи добитник Нобелове награде за хемију Стенли Витингем
Истражите више →
Ново истраживање које је проучавало митохондријалну ДНК данашњих Африканаца показало је да се савремени човек пре 200.000 година појавио на југу Африке, јужно од реке Замбези
Истражите више →
Током децембра, у Научном клубу ЦПН-а организује се академија на којој ће учесници стећи знање за покретање стартапа у области екологије
Истражите више →
Радионица о анксиозности за учеснике старије од 16 година биће одржана у Научном клубу у суботу, 30. новембра, а пријаве су обавезне
Истражите више →
Недавно објављена студија баца ново светло на необичне прастановнике аустралијског континента
Истражите више →
Завод за интелектуалну својину је поводом 99 година постојања доделио годишње награде Светске организације за интелектуалну својину у неколико категорија
Истражите више →
ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs
