Ђорђе Петровић

Медијуми су с лакоћом успевали да заведу и преваре читаве научне комисије, формиране са намером да испитају оно што се догађа на сеансама призивања духова, све док их није разоткрио највећи илузиониста
Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима
Руски археолози открили су недавно гробницу са посмртним остацима четири скитске жене ратнице, што поново отвара тему историјског утемељења мита о Амазонкама
Анализом древног ДНК, група научника открила је да је прелазак наших предака на седелачки начин живота довео до појаве салмонеле код људи
У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији
Темат Елемената 25 бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија. У овом броју Елемената сазнајте још у чему је тајна чврстоће римског малтера, да ли су људи рационални, чему су служили кипуи старих Инка, како су изгледале представе небеских тела кроз историју и где престаје мода, а почиње наука (и обрнуто).   
Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван
Петог јуна 2021. навршило се тачно 40 година од када је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19. Овај број бавио се и проблемом сујеверја, односом IQ-а и интелигенције, будућности гитаре у измењеним климатским условима, рестартом паметних супруга и другим занимљивим темама.
Клима и људски животи данас су до те мере повезани да их више није могуће посматрати одвојено. Темат 22. издања часописа, кроз пет занимљивих текстова расветљава загонетни однос климатских и друштвених промена кроз историју. Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са Роузмери Саливан, једним од најбољих биографа на енглеском језику, као и приче о значају статистичке писмености, патолошком алтруизму, међупланетарним мигрантима и један сасвим необичан есеј у славу ходања.
Темат 21. броја доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која више од годину дана заокупља све. Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.
Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са славним америчким физичарем Беријем Беришом, добитником Нобелове награде за 2017. годину. Поред овог разговора са нобеловцем, Елементи 19 доносе вам и интервју са Тадашијем Токиедом, харизматичним математичарем са Универзитета Станфорд, који је сакупио, изумео и анализирао више стотина „математичких играчака“. У овом броју сазнајте више о језику Француске револуције, чудесном свету халуцинација, машинама за демократију, гимицима и историји временске прогнозе.
Тема овог броја је, веровали или не, оговарање! У тексту Игора Живановића о феномену оговарања откријте како је и зашто еволуирало и настало, да ли је морално оправдано и друштвено прихватљиво, зашто се погрешно верује да жене чешће оговарају, и због чега оговарање често може да буде веома корисно. Елементи 19 доносе вам и приче о фармама тела, улози математике у Борхесовом стваралаштву, роботима и гласању, човековом односу према леду и отварају бројне занимљиве теме.
Јесењи, осамнаести број Елемената доноси насловну причу Марка Крстића, Од ватре до ЛЕД-а, која на занимљив начин говори о прошлости и будућности науке о светлости. Темат одговара и на питања да ли, у свету у којем свакодневно ничу небодери, имамо право на светлост, и да ли, у том истом свету у коме природног мрака готово и нема, имамо право на ноћ? Овај број бави се и понашањем машина, мржњом у сајбер свету, односом поезије и медицине и многим другим занимљивим темама.
Међународни тим истраживача развио је иновативну методу за проучавање великих, масивних галаксија испуњених прашином. Ово откриће баца једно сасвим ново светло на физичке процесе који се одвијају при стварању прашине у овим „гигантима“
Чувени астроном Јохан Кеплер морао је на извесно време да напусти посао царског математичара не би ли на суду одбранио своју мајку од оптужби да је вештица
Генетичка анализа посмртних остатака пронађених у централним деловима Анда показала је да су ови људи, упркос смени различитих култура и цивилизација, хиљадама година опстајали на овим планинама
Археолози су недавно установили да су још у деветом веку Кинескиње из виших друштвених сталежа уживале у једном опасном спорту – игрању пола на магарцима
На репертоару лондонског театра однедавно је драмски комад посвећен Гидеону Мантелу, сину обућара чије је заслуге за једно од највећих научних открића преотео неко други