Ђорђе Петровић

Темат јубиларног бројa Елемената посвећен је једном физиолошком процесу са којим се тешко миримо – старењу. Старење у ери дигиталних технологија, фактори дуговечности код „метузалема“ у животињском царству и неподношљивост вечног живота, само су неке од тема које су у оквиру овог темата обрадили Богдан Ђорђевић, Ивана Николић и Ђорђе Петровић. У јесењим Елементима сазнаћете више о томе ко је био Едуард Пернкопф и како изгледа медицина у свету без моралног компаса, постоји ли наука о уму, како је уведена мерна јединица метар, ко штити моду и која ли је тајна људске опчињености косом.
Скривену логику иза различитих облика људског понашања, које обично сматрамо ирационалним или необичним, могуће је објаснити помоћу теорије игара. Ослањајући се на теорију игара, темат 29. броја Елемената покушаће да објасни феномене као што су сујеверје, табу, спин, самозаваравање и зашто је толико важно „ко је стигао први“. У летњем издању вашег омиљеног часописа откријте и колико интернета је превише интернета, како лечити последица „продуженог ковида“ певањем, одакле нам способност смеха и какве мрачне тајне крије историја статистике.
Aко бисмо одстранили објективност из новинарства, како бисмо га онда разликовали од односа с јавношћу или пропаганде?
Темат 28. броја Елемената покушава из углова различитих области и дисциплина – историје науке, новинарства, филозофије политике и спорта – да сагледа и расветли значење појма објективности. У пролећном издању вашег омиљеног часописа сазнајте више о историји бесмртности, етноботаници госпођице Диор, научницима из Студентског парка, совјетској генетици и бремену Лисенковог наслеђа, као и бројним другим занимљивим темама.
Темат 27. броја Елемената посвећен је хигијени. Кроз четири текста и из четири различита и несвакидашња угла ову тему обрадили су др Срђа Јанковић, др Игор Живановић, др Дамир Хуремовић и Ђорђе Петровић. У зимском издању вашег омиљеног часописа сазнајте више о моћи интуитивног мишљења, краткој историји лагања, шта је то научна дипломатија, како је дешифровано писмо Маја и у каквој су вези уметност и сифилис.
У ОШ „Вељко Дугошевић“ у Турији, у среду, 24. новембра у 13 часова, ЦПН ће организовати радионицу за наставнике СТЕМ области под називом Научно образовање за одговорно друштво
Темат Елемената 26 истражује загонетан однос човека и природе из различитих перспектива: на шта тачно мислимо када говоримо о људској природи и да ли она уопште постоји, као и која питања отвара и шта нам нуди концепт подивљавања. У овом броју Елемената сазнајте више о највећем свемирском телескопу „Џејмс Веб“, модној поетици Александера Лија Меквина, о томе како су првобитно насељена пацифичка острва, како решити глобални проблем загађења пластиком и зашто људи верују у паранормалне појаве.
Медијуми су с лакоћом успевали да заведу и преваре читаве научне комисије, формиране са намером да испитају оно што се догађа на сеансама призивања духова, све док их није разоткрио највећи илузиониста
Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима
Руски археолози открили су недавно гробницу са посмртним остацима четири скитске жене ратнице, што поново отвара тему историјског утемељења мита о Амазонкама
Анализом древног ДНК, група научника открила је да је прелазак наших предака на седелачки начин живота довео до појаве салмонеле код људи
У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији
Темат Елемената 25 бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија. У овом броју Елемената сазнајте још у чему је тајна чврстоће римског малтера, да ли су људи рационални, чему су служили кипуи старих Инка, како су изгледале представе небеских тела кроз историју и где престаје мода, а почиње наука (и обрнуто).   
Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван
Петог јуна 2021. навршило се тачно 40 година од када је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19. Овај број бавио се и проблемом сујеверја, односом IQ-а и интелигенције, будућности гитаре у измењеним климатским условима, рестартом паметних супруга и другим занимљивим темама.
Клима и људски животи данас су до те мере повезани да их више није могуће посматрати одвојено. Темат 22. издања часописа, кроз пет занимљивих текстова расветљава загонетни однос климатских и друштвених промена кроз историју. Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са Роузмери Саливан, једним од најбољих биографа на енглеском језику, као и приче о значају статистичке писмености, патолошком алтруизму, међупланетарним мигрантима и један сасвим необичан есеј у славу ходања.
Темат 21. броја доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која више од годину дана заокупља све. Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.
Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са славним америчким физичарем Беријем Беришом, добитником Нобелове награде за 2017. годину. Поред овог разговора са нобеловцем, Елементи 19 доносе вам и интервју са Тадашијем Токиедом, харизматичним математичарем са Универзитета Станфорд, који је сакупио, изумео и анализирао више стотина „математичких играчака“. У овом броју сазнајте више о језику Француске револуције, чудесном свету халуцинација, машинама за демократију, гимицима и историји временске прогнозе.
Тема овог броја је, веровали или не, оговарање! У тексту Игора Живановића о феномену оговарања откријте како је и зашто еволуирало и настало, да ли је морално оправдано и друштвено прихватљиво, зашто се погрешно верује да жене чешће оговарају, и због чега оговарање често може да буде веома корисно. Елементи 19 доносе вам и приче о фармама тела, улози математике у Борхесовом стваралаштву, роботима и гласању, човековом односу према леду и отварају бројне занимљиве теме.
Јесењи, осамнаести број Елемената доноси насловну причу Марка Крстића, Од ватре до ЛЕД-а, која на занимљив начин говори о прошлости и будућности науке о светлости. Темат одговара и на питања да ли, у свету у којем свакодневно ничу небодери, имамо право на светлост, и да ли, у том истом свету у коме природног мрака готово и нема, имамо право на ноћ? Овај број бави се и понашањем машина, мржњом у сајбер свету, односом поезије и медицине и многим другим занимљивим темама.