Ивана Николић

Током EMBL инфо дана у Научно-технолошком парку Београд, истраживачи и истраживачице из Србије упознали су се са погодностима које лабораторија нуди
Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије
,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”
Жене у науци се понекад суочавају са додатним изазовима, али верујем да је важно радити на стварању подстицајнијег окружења… Кроз заједничке напоре можемо створити окружење у којем ће сви имати једнаке шансе да допринесу науци
Тринаеста школа у Србији и друга у Београду добила је свој Мејкерс лаб - мултидисциплинарни иновативни простор у коме ученици и наставници заједно истражују, стварају и повезују се са локалном и широм заједницом
„Били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион“
,,Партнери који се суочавају са неплодношћу осећају да могу да их разумеју други парови који имају тај проблем. Пошто формалне подршке нема, Србија има неколико неформалих удружења и Фејсбук група, и то вам показује колико је подршка заправо потребна”
„Мислим да смо у неком смислу на великом раскршћу. С једне стране је свет у коме живимо, у том правцу су конфликти, ратови, вероватно нове пандемије, економска и финансијска криза. И постоји и тај други правац, а то је правац одрживог развоја, где бисмо драстично смањили не само емисије него уопште материјалну производњу, где би се ишло више на услуге него на то да сви имамо неку имовину која је, у извесном смислу, чак и терет“
„Наше иновације су представљане по иностраним сајмовима: за Европу у Немачкој, за остатак света у Дубаију, где смо већ петнаестак година. Иновације крећу од тога, и наши људи, када се врате са ових међународних сајмова, кажу – па ми нисмо знали да ви то радите“
„Примарно уметничко писмо је увек припадало ауторима, а не ауторкама, па су и дела аутора присутнија. Сада су позиције другачије и пружају прилику да се истражи то потиснуто креативно наслеђе“
На недавно објављеној листи најбољих научника света нашла су се 84 истраживача из Србије. У разговору за Центар за промоцију науке, двоје професора објашњава зашто је име на овој листи важно и шта то значи у пракси
На панелу у Центру за промоцију науке учествовали су експерти из Србије, Аустралије и Велике Британије, а представљени су и резултати пројекта који се бави РНК технологијама.
Нобелова награда за физиологију или медицину додељена је научницима који су развили технологију која је довела до мРНК вакцине против ковида-19
Професор Рене Бернардс, пред велики београдски конгрес у организацији Српског друштва истраживача рака, за Елементаријум говори о иновативним начинима истраживања рака, свом тиму на Холандском институту за рак (The Netherlands Cancer Institute) и њиховим патентима који спасавају на хиљаде пацијената годишње
„Чак и када бисмо неком магијом могли да прекинемо сву емисију гасова стаклене баште који доводе до климатских промена, оне би трајале још неколико деценија, ако не и векова“
„Бављење науком на универзитету је професија која је веома динамична и занимљива, али вам и даје максималну флексибилност – много више него нпр. рад у индустрији. Ради се много, али сами контролишете свој распоред и радите увек оно што желите“
Крајем маја, проф. др Бојани Обрадовић, др Јасмини Стојковској и др Јовани Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду стиглa је важнa награда: стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио им је посебно признање за експонате који доприносе развоју технике.
Средином маја, посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа упознаће се са београдским Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и њиховим „добрим бактеријама“. Како то да бактерије могу да буду добре и како нам могу помоћи у рециклажи пластичног отпада?
Средином маја посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа имаће јединствену прилику да упознају АгРобота Сосу који потиче са новосадског Института БиоСенс. Осим Сосе, истраживачи са овог института развили су и роботe Лалу и Гарија. Шта Лала, Соса и Гари раде, како могу да помогну српским пољопривредницима и колико је заправо значајна примена вештачке интелигенције у пољопривреди?
Не. Професор Роб Дан каже да смо – и „сами“ – увек окружени хиљадама различитих врста микроба, биљака и животиња