Летелица америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) кренула је у потрагу за животом – и океаном – на Европи, Јупитеровом месецу.

„Мозаик“ – први српски научни сателит – биће лансиран за око две године. Посматраће Сунце у рендгенском домену, а српској науци донеће дуго очекивани продор у космос

Резултати истраживања у коме је учествовао и Центар за промоцију науке показују да су климатске промене минимално присутне у школском програму широм Европе.

Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво

Истраживачи са Института за физику добили су средства из престижног европског пројекта ERA Chairs за пројекат о 2Д квантним материјалима

Група уметника и истраживача из Естоније боравила је у Београду у оквиру пројекта European Digital Deal. Циљ њихових „Резонантних сећања“ је да премосте генерацијски јаз између младих и старих у Србији.

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући

У време када се читав свет суочава са климатским променама и њиховим еколошким и друштвеним последицама, улажу се и велики напори да се промени свест код људи – а почиње се од најмлађих међу нама

,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“

Када говоримо о комуницирању науке, не можемо да пошаљемо једну поруку и мислимо да ће је сви разумети: увек мора да се мисли о томе ко је наша циљана публика и зашто желимо да се повежемо са њом

Током EMBL инфо дана у Научно-технолошком парку Београд, истраживачи и истраживачице из Србије упознали су се са погодностима које лабораторија нуди

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије

,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”

Жене у науци се понекад суочавају са додатним изазовима, али верујем да је важно радити на стварању подстицајнијег окружења… Кроз заједничке напоре можемо створити окружење у којем ће сви имати једнаке шансе да допринесу науци

Тринаеста школа у Србији и друга у Београду добила је свој Мејкерс лаб - мултидисциплинарни иновативни простор у коме ученици и наставници заједно истражују, стварају и повезују се са локалном и широм заједницом

„Били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион“

,,Партнери који се суочавају са неплодношћу осећају да могу да их разумеју други парови који имају тај проблем. Пошто формалне подршке нема, Србија има неколико неформалих удружења и Фејсбук група, и то вам показује колико је подршка заправо потребна”

„Мислим да смо у неком смислу на великом раскршћу. С једне стране је свет у коме живимо, у том правцу су конфликти, ратови, вероватно нове пандемије, економска и финансијска криза. И постоји и тај други правац, а то је правац одрживог развоја, где бисмо драстично смањили не само емисије него уопште материјалну производњу, где би се ишло више на услуге него на то да сви имамо неку имовину која је, у извесном смислу, чак и терет“

„Наше иновације су представљане по иностраним сајмовима: за Европу у Немачкој, за остатак света у Дубаију, где смо већ петнаестак година. Иновације крећу од тога, и наши људи, када се врате са ових међународних сајмова, кажу – па ми нисмо знали да ви то радите“