„Климатски фестивал пројекта Climateurope2 у Венецији показао нам је шта заправо значи бавити се климатским сервисима. Имали смо прилику да чујемо више о пројектима који се у Европи и широм света баве овом темом“, изјавила је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.
„Човек је одувек имао потребу да разуме време и промене времена, зато што му је живот зависио од тога. Храна, склониште, путовања, увек су зависили од временских прилика – а тако је и данас. Па ипак, данас не морамо да гледамо у небо да бисмо предвидели какво ће време бити, већ нам метеорологија, односно климатологија, говори о томе какво нас време очекује, како може утицати на нас, али и како да користимо информације које добијамо са сателита, из океана, на основу мерења температуре воде, влажности ваздуха или земљишта. Ми ове информације, чији је заједнички назив климатски сервиси, користимо да бисмо се боље прилагодили климатским променама“, истиче др Бркић.
Фестивал је обухватио четири кључне теме – истраживање ефективног прилагођавања и изградња отпорности кроз коришћење климатских сервиса; одрживи урбани развој као алат за градове отпорне на промене климе; улога климатских сервиса у решавању изазова управљања водом; и комуницирање и преношење знања о клими.
Поред Центра за промоцију науке, неке од организација и иницијатива које су учествовале на фестивалу су Светска метеоролошка организација WMO, водећа европска иницијатива Destination Earth, Copernicus Climate Change Service (C3S), EU Climate Adapt, Global Water Partnership (GWP), Mediterranean Experts on Climate and Environmental Change (MedECC) и друге.
Нагласак је стављен на оснаживање појединаца у регионалним и локалним управама, заинтересованих страна из сектора повезаних са климом, и свих оних који желе да се укључе у климатске акције кроз коришћење климатских сервиса. Фестивал је био идеална прилика за дискусије о транспарентности, поузданости и ефикасности климатских сервиса кроз призму једнакости и разноликости која обогаћује колаборативни дијалог међу учесницима фестивала.
Овом приликом, Центар за промоцију науке представио је „Kлиматску капсулу“ и отворио дискусију о кључној улози уметности приликом истраживања и подизања свести о важности климатских сервиса у борби против климатских промена. У овом посебно осмишљеном интерактивном простору, унутар карактеристично дизајнираног комбија, креиран је први имерзивни мултимедијални рад, који кроз поглед на дистопичну сцену из 2057. године покреће субјективни доживљај најављене будућности и наводи нас да се запитамо јесмо ли спремни да се суочимо са последицама климатских промена.
Поред свега наведеног, метеоролог и професор на Физичком факултету др Владимир Ђурђевић представио је важност комуникације климатских промена путем разноликих иницијатива које повезују уметност и климатске промене, као што су Green Art Incubator, климатски хороскоп и позоришне представе које приближавају и преводе поруку хитности климатских промена широј публици.
„Током климатског фестивала у Венецији имао сам прилику да презентујем своје досадашње искуство у неконвенционалним начинима комуникације научног знања о климатским променама које је акумулирано деценијама уназад, још од средине 19. века. Иако је већина наших суграђана прва знања и информације о климатским променама вероватно стекла у последњих десетак година, укупно знање о овом проблему у науци се акумулира већ дуго. Ово је само један од разлога зашто је тешко комуницирати климатске промене, посебно ако вам је публика шаренолика и без неког великог предзнања, јер треба на што једноставнији начин и у ‘кондензованој’ форми сумирати шта све научници знају о клими и тренутном загревању планете“, истакао је др Ђурђевић, и додао: „С друге стране, чак сам се и ја изненадио колико су моја искуства разноврсна у овом неконвенционалном начину комуницирања и представљања мог ‘професионалног живота’. Између осталог, представио сам и два пројекта које сам реализовао у сарадњи са ЦПН-ом: снимање кратког филма ‘Бесно лице природе’ и рад на ‘Климатској капсули’. Затим рад који је реализован у сарадњи са Факултетом драмских уметности, на такозваном ‘проширеном предавању’ (енг. augmented lecture) у форми позоришне представе ‘Само један!’, учешће у пројекту Observing the Human Skies, покретање и рад иницијативе Green Art Incubator и једно занимљиво искуство креирања шаљиве вести да смо на Институту осмисли климатски хороскоп.“
Ђурђевић је истакао кључну улогу уметности у откривању начина комуникације који су приступачнији и разумљивији, помажући људима да схвате ове сложене и понекад апстрактне концепте.
„Уметници и уметност умеју да језиком који сви разумеју и који је растерећен формалних форми и техничких термина, представе најсложеније и најкомплексније ствари овог света, а климатске промене су не само сложен проблем за разумевање, него је и акција која је потребна да процес глобалног загревања зауставимо изузетно сложена и захтева да буквално сви људи на свету у тој акцији учествују. Такође, уметност може у нама да покрене емоције које ће нас мотивисати на акцију која је потребна, много више и конкретније него што би нас мотивисао научни извештај или научни рад. Нажалост, наука и процеси у којима учествују доносиоци политика, односно владе свих земаља света, а реч је о глобалним преговорима о томе како зауставити даљу промену климе, до данас нису донели резултате који су били очекивани. Прошле године глобално друштво је поново емитовало рекордну количину гасова са ефектом стаклене баште, и уместо да ове емисије из године у годину падају, оне постају све веће. Очигледно да нам је потребно више од пуких бројева да бисмо коначно кренули у добром правцу, а чини ми се да је за тако нешто уметност више него добар савезник“, наглашава др Ђурђевић.
На фестивалу је говорио и др Никола Обреновић, истраживач при Центру за информационе технологије на Институту БиоСенс Универзитета у Новом Саду. Овом приликом он је представио AgroSens платформу, која пружа подршку пољопривредницима и пољопривредним компанијама у праћењу усева и планирању пољопривредних активности, као UDENE – Urban Development Explorations using Natural Experiments пројекат.
Следеће године, Центар за промоцију науке имаће прилику да организује Climateurope2 фестивал у Београду. Kлиматску капсулу je, испред ЦПН-а, у Венецији представила Мирјана Воларев, која је модерирала и последњу сесију Closing and Looking Forward, на којој је било речи о томе како ће фестивал у Београду изгледати 2025. године.
ЦПН позива све заинтересoване да се придруже дискусијама о уметности, климатској акцији, као и о успостављању заједнице климатских сервиса на локалном нивоу. Више о самом пројекту Climateurope2 прочитајте овде.
Финансиран од стране Европске уније, Climateurope2 има за циљ да развије процедуре стандардизације и препоруке за климатске сервисе. Са два вебстивала (онлајн фестивали) и успешно организованим различитим активностима, укључујући уметничку и научну резиденцију ЦПН-а – чији ће резултујући рад бити представљен како би се подстакло учешће јавности и интересовање за истраживање климе, података и сервиса – пројекат је сада организовао догађај који подстиче умрежавање и пренос знања.