Нобелова награда за медицину отишла је у руке Каталин Карико и Друа Вајсмана, за откриће које је довело до развоја делотворних РНК вакцина, које су коришћене у борби против ковида-19. У уводном тексту др Срђе Јанковића сазнајте како је до овог открића дошло, по ком принципу раде РНК вакцине и зашто наликују Ахилејевом штиту.
Нобелову награду за хемију поделили су Алексеј Екимов, Луис Брус и Мунги Бавенди. Ова тројица научника открила су квантне тачке – објекте нанометарске величине који су направљени од полупроводничких материјала. Више о томе шта су кватне тачке и где су све нашле примену – од QLED телевизора до медицине и дијагностике – откријте у другом тексту темата чији је аутор др Станко Томић.
Астрономија је наука која се развија енормном брзином, а такав напредак у великој мери је заслуга чудесних астрономских инструмената који снимају таласе различитих фреквенција – свемирских телескопа. Али, како је уопште дошло до тога да се у свемир лансирају телескопи као што су Хабл, Џејмс Веб или Еуклид? Одговор на ово питање потражите у новој колумни Орбитирање др Дарка Доневског о историји развоја најславнијег свемирског телескопа Хабл.
Сам помен средњег века обично призива слику свемоћних краљева и феудалних господара и ретко буде прва асоцијација када говоримо о историји демократије и гласања. Миљан Васић открива како је дошло до тога да се за избор папе захтева двотрећинска већина, да се метод бодовања који се користи у Песми евровизије темељи на идејама средњовековних филозофа и друге занимљиве појединости.
Као што баштован методично разоткрива мистерије своје баште посматрајући, интервенишући и замишљајући контрачињеничне сценарије, истраживачи и научници примењују сличне принципе у тежњи да разумеју узрочност у нашем сложеном свету. У новом тексту Дарка Стојиловића завирите у мистериозну башту људског знања и откријте више о принципима узрочног закључивања.
„Природа је ставила човечанство под управу два суверена господара, бола и задовољства“, говорио је чувени британски филозоф Џереми Бентам, који је веровао да је добар поступак онај који доноси највише задовољства и најмање бола. У необичној причи Петра Нуркића о једном Срећку из 23. века, сазнајте можемо ли да израчунамо добре поступке.
Парадоксално, људска бића понекад успевају да се из моралних побуда понашају крајње проблематично, а да при томе задрже позитивну слику о себи и непомућен осећај сопствене вредности. Због чега су људи склони да себе и своје моралне квалитете гледају кроз ружичасте наочаре, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића „Бољи сам од тебе“.
О томе да ли је нова носталгија на друштвеним мрежама само успутни подсетник на догађаје из прошлости или има дубље импликације на то како видимо садашњост и будућност, Богдан Ђорђевић је разговарао са професорима Београдског универзитета др Ирис Жежељ и др Далибором Петровићем.
Иза наизглед сладуњавог девојачког попа Тејлор Свифт крије се истанчан лирски сензибилитет за политичке нијансе америчке материјалне културе и културе одевања којима „уметница деценије“ ствара свој модни фолклор. Стефан Жарић доноси причу о модном фолклору ове музичке звезде, којем је чак посвећен и један курс на студијама на Универзитету Харвард.
У Елементима 35 читајте интервју Ђорђа Петровића са др Вернесом Смолчић, редовном професорком на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу и првом хрватском научницом која је добила престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Пројекат за који је добила грант нашао се међу 15 пројеката који су трансформисали европску науку.
Рене Бернардс, професор молекуларне карциногенезе на Холандском институту за рак у Амстердаму и председник Европског удружења за истраживање рака, био је прошле године један од предавача на шестом по реду конгресу Српског друштва истраживача рака. Ивана Николић са њим је разговарала о иновативним начинима истраживања рака, његовом научном тиму и њиховим патентима који спасавају на хиљаде пацијената годишње.
„Потребнa je новa политикa у борби са климатским променама“, истиче у интервјуу за Елементе др Драгана Бојовић, из Центра за суперрачунарство у Барселони. Она је са Иваном Николић разговарала о томе шта су климатски сервиси и климатска склоништа, као и о адаптацији на климатске промене.
Прошле године обележено је 75 година од проналаска биполарног транзистора. О томе како је овај изум неповратно променио свет и зашто је тако значајан, Ђорђе Петровић је разговарао са др Предрагом Пејовићем, редовним професором Електротехничког факултета у Београду и једним од водећих стручњака у области електронике на овим просторима.
У интервјуу са словеначком уметницом Марјетом Хрибар, Ђорђе Петровић разговарао је о томе зашто је одлучила да дизајнира накит од угља, какве то приче „прича“ њен накит и како је њена уметност утицала на људе из Засавља, њеног родног краја познатог по рударству.
„За одрживи развој је потребна нова култура“, истиче др Небојша Накићеновић, заменик председника Групе главних научних саветника Европске комисије и директор пројекта „Свет у 2050“. У интервјуу за Елементе говорио је о највећим изазовима са којима се свет данас суочава, о сигурном путу ка одрживом развоју и бољој будућности, као и томе колико је важно да промене и иницијативе дођу од нас самих.
Др Јована Николић доноси нам причу о балонима од сапунице, који се данас посматрају углавном као део дечјих игара, али су у историји европске уметности имали вишеструку симболику. Привлачили су пажњу не само уметника већ и научника, па чак и Њутново откриће преламања светлости води порекло од ове наизглед обичне дечје играчке.
У новом тексту Ане Самарџић сазнајте више о уметности и проналасцима Самјуела Морзеа, човека који изумео Морзеову азбуку. Самјуел Морзе је у свој живот, који су одредили бројни други фактори, сам унео мало боје и звука и тако остао упамћен као сликар који је постао научник.
Микеланђелова Пијета, настала у Риму последњих година 15. века, стотинама година је инспирација уметницима који су имали прилике да је виде и разумеју њену симболику. О десетинама омажа у свету стрипа овом вечном ремек-делу Вечног града, читајте у новом чланку Николе Драгомировића „Узвишена туга“.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Жељко Лончар, Урош Павловић, Ксенија Пантелић, Моника Ланг, Никола Кораћ и Јаков Јаковљевић, који је осмислио изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).