Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво
Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.
Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу
Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу
„Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција“
Познато туристичко место Дивчибаре у близини Ваљева последњих година сусреће се са озбиљним еколошким проблемима који се највише тичу водоснабдевања и штетног испуштања отпадних вода у животну средину. Потенцијална решења ових проблема учеснице научног пројекта DivSci Бранислава Лекић и Светлана Јанковић виде у примени нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама и истраживањима иновативних техника за пречишћавање отпадних вода, као што је Нереда технологија осмишљена у Холандији
Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући
„Истражујући приче о инспиративним женама унутар ромске заједнице, желимо да откријемо оне које су невидљиве, а које су, упркос тешким животним условима, изнедриле успешне жене“, истиче антрополог и координатор пројекта „Хероине“ Иван Ђорђевић, разговарајући о еманципацији и оснаживању Ромкиња у Србији
Како сваки грађанин може постати научник, које ретке врсте настањују Рибничку клисуру, као и шта представљају екосистемске услуге, откриле су нам Јелица Новаковић, научна сарадница са Биолошког факултета у Београду, и Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота“, у разговору о пројекту „Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку“
„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“
,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“
У разговору са др Јеленом Јовић, научном сарадницом са Института БиоСенс, Универзитета у Новом Саду, који се примарно бави применом ИТ технологија у пољопривреди, сазнали смо на које ће начине током 2024. и 2025. године пољопривредници, пољопривредни произвођачи и ђаци моћи потпуно самостално да прате квалитет земљишта на територији Војводине, а самим тим и квалитет хране која се производи на тамошњим парцелама
Када говоримо о комуницирању науке, не можемо да пошаљемо једну поруку и мислимо да ће је сви разумети: увек мора да се мисли о томе ко је наша циљана публика и зашто желимо да се повежемо са њом
„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“
Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије
,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”
Данас, 11. фебруара, обележава се Међународни дан жена и девојака у науци, установљен 2015. на Генералној скупштини Уједињених нација, са циљем да подстакне жене и девојке да се баве науком и да их охрабри да започну каријеру у некој научној области
„Били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион“
,,Партнери који се суочавају са неплодношћу осећају да могу да их разумеју други парови који имају тај проблем. Пошто формалне подршке нема, Србија има неколико неформалих удружења и Фејсбук група, и то вам показује колико је подршка заправо потребна”
„Мислим да смо у неком смислу на великом раскршћу. С једне стране је свет у коме живимо, у том правцу су конфликти, ратови, вероватно нове пандемије, економска и финансијска криза. И постоји и тај други правац, а то је правац одрживог развоја, где бисмо драстично смањили не само емисије него уопште материјалну производњу, где би се ишло више на услуге него на то да сви имамо неку имовину која је, у извесном смислу, чак и терет“