Интервју

Портал који води у тајни свет биљака

„Мој рад представља једну врсту компромиса: он користи савремену технологију како би представио нешто што се не може видети голим оком и помаже нам да разумемо невероватне способности биљака. Он је израз наде да ће нас у будућности технологија спајати са природом, а не раздвајати од ње“

Први српски сателит биће увод у космичка истраживања

„Мозаик“ – први српски научни сателит – биће лансиран за око две године. Посматраће Сунце у рендгенском домену, а српској науци донеће дуго очекивани продор у космос

„Резонантна сећања“: Уметнички мост између генерација

Група уметника и истраживача са естонског Универзитета у Талину боравила је, од 1. до 12. јула, у Београду и том приликом радила на уметничком пројекту који се бави питањем како убрзана дигитализација утиче на старију популацију

Место симбиозе уметности и биотехнологије

„Трудимо се да следимо парадигму биокомпјутинга, која би требало да нам помогне да схватимо како можемо да употребимо биолошке процесе у информационим технологијама“

Лабораторијске приче

Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво

Почасна плакета ЕУ награде за грађанску науку у рукама српског тима

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

Живот на селу као нова будућност

Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу

Подизање свести о лечењу дијабетеса кроз грађанско истраживање

Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу

Научна конференција CNN Tech 2024: место сусрета науке и привреде

„Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција“

Еколошка будућност почиње на Дивчибарама

Познато туристичко место Дивчибаре у близини Ваљева последњих година сусреће се са озбиљним еколошким проблемима који се највише тичу водоснабдевања и штетног испуштања отпадних вода у животну средину. Потенцијална решења ових проблема учеснице научног пројекта DivSci Бранислава Лекић и Светлана Јанковић виде у примени нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама и истраживањима иновативних техника за пречишћавање отпадних вода, као што је Нереда технологија осмишљена у Холандији

Од Београда преко Харварда и Станфорда до Института „Ален“: др Босиљка Тасић

Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући

Оснаживање невидљивих хероина

„Истражујући приче о инспиративним женама унутар ромске заједнице, желимо да откријемо оне које су невидљиве, а које су, упркос тешким животним условима, изнедриле успешне жене“, истиче антрополог и координатор пројекта „Хероине“ Иван Ђорђевић, разговарајући о еманципацији и оснаживању Ромкиња у Србији

Истраживање екосистема Рибнице повезало грађане и научнике

Како сваки грађанин може постати научник, које ретке врсте настањују Рибничку клисуру, као и шта представљају екосистемске услуге, откриле су нам Јелица Новаковић, научна сарадница са Биолошког факултета у Београду, и Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота“, у разговору о пројекту „Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку“

Право на звездано небо

„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“

„Марко Јарић“ за Илију Зељковића

,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“

Чувари здравља земљишта

У разговору са др Јеленом Јовић, научном сарадницом са Института БиоСенс, Универзитета у Новом Саду, који се примарно бави применом ИТ технологија у пољопривреди, сазнали смо на које ће начине током 2024. и 2025. године пољопривредници, пољопривредни произвођачи и ђаци моћи потпуно самостално да прате квалитет земљишта на територији Војводине, а самим тим и квалитет хране која се производи на тамошњим парцелама

Важно је да се доносиоци одлука удруже са научницима

Када говоримо о комуницирању науке, не можемо да пошаљемо једну поруку и мислимо да ће је сви разумети: увек мора да се мисли о томе ко је наша циљана публика и зашто желимо да се повежемо са њом

Биполарни транзистор: изум који је променио свет

„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“

Српски научници на пројекту откривања Космоса

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије

Популаризација науке је важан део пројекта

,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”