Од прилагођавања наставних програма, преко развијања иновативних метода учења о клими и климатским променама до креирања игрица и Јутјуб видеа, Центар за промоцију науке премошћује јаз између климатских и сродних наука са једне стране – и грађана, наставника и ученика са друге
„Због тога што смо знали који је ген одговоран за болест и која је његова улога у имунском систему детета, оно је добило овај лек и то му је спасило живот. Без те генетичке и биохемијске анализе коју смо урадили, нико не би знао да том детету треба баш тај лек“
„Морате имати храбрости да следите своје мисли где год да вас одведу, чак и ако је то место на које се људи из вашег окружења не би усудили да оду или где би вас, због тога што сте тамо отишли, сматрали лошом особом“
„Мислим да је један од наших највећих проблема у савременом добу то што не можемо да дефинишемо те нове врсте контроле, нове врсте експлоатације, нове радне односе који се успостављају. И моје мапе управо о томе говоре, са више или мање успеха“
„Насупрот данашњем времену које нас, како симболички тако и физички, гуши, притиска нам груди, отежава нам говор и дисање, мајчина душица представља природни лек који је важан део нашег културног наслеђа“
„Мој рад представља једну врсту компромиса: он користи савремену технологију како би представио нешто што се не може видети голим оком и помаже нам да разумемо невероватне способности биљака. Он је израз наде да ће нас у будућности технологија спајати са природом, а не раздвајати од ње“
„Мозаик“ – први српски научни сателит – биће лансиран за око две године. Посматраће Сунце у рендгенском домену, а српској науци донеће дуго очекивани продор у космос
Група уметника и истраживача са естонског Универзитета у Талину боравила је, од 1. до 12. јула, у Београду и том приликом радила на уметничком пројекту који се бави питањем како убрзана дигитализација утиче на старију популацију
„Трудимо се да следимо парадигму биокомпјутинга, која би требало да нам помогне да схватимо како можемо да употребимо биолошке процесе у информационим технологијама“
Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво
Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.
Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу
Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу
„Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција“
Познато туристичко место Дивчибаре у близини Ваљева последњих година сусреће се са озбиљним еколошким проблемима који се највише тичу водоснабдевања и штетног испуштања отпадних вода у животну средину. Потенцијална решења ових проблема учеснице научног пројекта DivSci Бранислава Лекић и Светлана Јанковић виде у примени нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама и истраживањима иновативних техника за пречишћавање отпадних вода, као што је Нереда технологија осмишљена у Холандији
Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући
„Истражујући приче о инспиративним женама унутар ромске заједнице, желимо да откријемо оне које су невидљиве, а које су, упркос тешким животним условима, изнедриле успешне жене“, истиче антрополог и координатор пројекта „Хероине“ Иван Ђорђевић, разговарајући о еманципацији и оснаживању Ромкиња у Србији
Како сваки грађанин може постати научник, које ретке врсте настањују Рибничку клисуру, као и шта представљају екосистемске услуге, откриле су нам Јелица Новаковић, научна сарадница са Биолошког факултета у Београду, и Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота“, у разговору о пројекту „Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку“
„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“
,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“