„Климатске промене имају своју расну, класну, па и родну димензију. Оне се не дешавају свима подједнако“
„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“
„Неке врсте птица на Земљи постоје милионима година, дакле, дуже од људи. Музика одавно постоји на планети. Фасциниран сам тиме како птице производе музику, копирам њихове мелодијске матрице и оне су део мојих композиција“
„Када човек започиње да се бави истраживањем, зна веома мало о томе, а после 20, 30 година перспектива о истраживању и о колекционарству је другачија. То је сазревало, с годинама. Било је потребно научити око 2000 песама, пронаћи податке о 12.500 музичара, као и о 500 певача који су снимали плоче пре рата, како би се колекција адекватно обогатила. То иде мало-помало“
Група инжењера са техничких факултета у Београду поставила је у холу зграде Завода за физику чувену експерименталну поставку која непобитно доказује да се Земља окреће – Фукоово клатно
„Сведоци смо великог притиска на животну средину којем у великој мери доприноси масовно коришћење и депоновање пластичне амбалаже, а поред тога глобални губици хране, који укључују и отпад узрокован кварењем, веома су велики. У том погледу, моја тренутна, али и будућа истраживања, усмерена су на даљи развој еколошки прихватљивих амбалажних материјала уз ефикасно коришћење природних извора и промовисање концепта одрживог развоја.“
„Говоримо о женама које, као музичарке, уметнице и раднице, припадају различитим доменима у музичкој индустрији, на независним сценама и мањим културалним сценама, и где је, у сваком смислу, веома тешко опстати, а из женске позиције можда још и теже“
„Шта мене брига да л' је киша пала јуче, покисао сам. Мене занима шта ће бити, мене занима прогноза“
Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима
Истраживање које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду наишло је на велико интересовање пољопривредника у нашој земљи, а крајњи циљ је да систем за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена постане оперативан и што пре почне да пружа корисне податке свим заинтересованим произвођачима
У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији
Карол Бефа, свестрани композитор и пијаниста, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације Мај месец математике. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, разговарали смо о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва
„До пандемије Ковида-19 научници су често били маргинализовани, а јавно занимање за нашу струку није било велико. Мислим да су се сада ствари промениле“, речи су др Милице Радишић, која је заједно са још петоро српских истраживача са Станфордове листе, поводом Дана науке, за нови Елементаријум говорила о свом раду и односу науке и друштва
Поводом Светског дана планете Земље, који се сваке године обележава 22. априла, разговарали смо о проблемима, изазовима и плановима за побољшање нашег животног окружења са сталном представницом УНДП-а у Србији, Фрaнсин Пикап.
Ексклузивно за Елементе: Разговор са Емануел Шарпентје и Џенифер Дудна, добитницама Нобелове награде из области хемије за 2020. годину
„Као што постоји епидемија, односно физичка зараза која се шири од људског бића до људског бића, исто тако постоји и зараза која се шири од људског ума до људског ума“, каже др Дамир Хуремовић, уредник књиге „Психијатрија пандемије“ и директор психијатрије престижне њујоршке болнице North Shore University Hospital, у ексклузивном интервјуу за најновији број часописа Елементи
„Ако сте теоретичар и поставите неке смеле прогнозе, и ако се прва прогноза испостави као тачна, онда наука жели да провери и остале. И тако су разним експериментима почели да тестирају Ајнштајнову општу теорију релативности. Она је прошла све тестове на које је била стављена, сем једног. Тај неиспуњени тест били су гравитациони таласи“, каже прослављени физичар и нобеловац у ексклузивном интервју за најновији број Елемената
Интервју са Огњеном Рудовићем, истраживачем са Технолошког института у Масачусетсу (MIT Media Lab)
Интервју са др Наташом Тодоровић, научном сарадницом Астрономске опсерваторије у Београду
На Међународни дан астероида, Елементаријум доноси разговор са британском научницом Дајен Џонсон, која се бави изучавањем „нешто“ мањег свемирског камења и то из доба древног Египта