Интервју

Биполарни транзистор: изум који је променио свет

„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“

Српски научници на пројекту откривања Космоса

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије

Популаризација науке је важан део пројекта

,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”

Кроз родну равноправност до чисте енергије

Данас, 11. фебруара, обележава се Међународни дан жена и девојака у науци, установљен 2015. на Генералној скупштини Уједињених нација, са циљем да подстакне жене и девојке да се баве науком и да их охрабри да започну каријеру у некој научној области

Српски докторанди на параболичном лету Европске свемирске агенције

„Били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион“

Психолошка помоћ – кључ у процесу асистиране репродукције

,,Партнери који се суочавају са неплодношћу осећају да могу да их разумеју други парови који имају тај проблем. Пошто формалне подршке нема, Србија има неколико неформалих удружења и Фејсбук група, и то вам показује колико је подршка заправо потребна”

За одрживи развој је потребна нова култура

„Мислим да смо у неком смислу на великом раскршћу. С једне стране је свет у коме живимо, у том правцу су конфликти, ратови, вероватно нове пандемије, економска и финансијска криза. И постоји и тај други правац, а то је правац одрживог развоја, где бисмо драстично смањили не само емисије него уопште материјалну производњу, где би се ишло више на услуге него на то да сви имамо неку имовину која је, у извесном смислу, чак и терет“

Од Ниша, преко Египта до Индије: Успех НеоМедике, једне од најиновативнијих домаћих компанија

„Наше иновације су представљане по иностраним сајмовима: за Европу у Немачкој, за остатак света у Дубаију, где смо већ петнаестак година. Иновације крећу од тога, и наши људи, када се врате са ових међународних сајмова, кажу – па ми нисмо знали да ви то радите“

75. рођендан Електротехничког факултета, али и биполарног транзистора

„Развој и примена транзистора поставили су темеље за нови и динамичан напредак свих области електротехнике и рачунарства, које се данас изучавају на Електротехничком факултету. Дигитална трансформација кроз коју пролази данашње друштво не би била могућа без овог проналаска“

Неопходне су једнаке шансе за присуство на уметничкој сцени

„Примарно уметничко писмо је увек припадало ауторима, а не ауторкама, па су и дела аутора присутнија. Сада су позиције другачије и пружају прилику да се истражи то потиснуто креативно наслеђе“

Српски научници на Станфордовој листи: „Потврда квалитета и континуитета“

На недавно објављеној листи најбољих научника света нашла су се 84 истраживача из Србије. У разговору за Центар за промоцију науке, двоје професора објашњава зашто је име на овој листи важно и шта то значи у пракси

Професор Рене Бернардс: Потребно је мислити ван оквира

Професор Рене Бернардс, пред велики београдски конгрес у организацији Српског друштва истраживача рака, за Елементаријум говори о иновативним начинима истраживања рака, свом тиму на Холандском институту за рак (The Netherlands Cancer Institute) и њиховим патентима који спасавају на хиљаде пацијената годишње

Потребнa je новa политикa у борби са климатским променама

„Чак и када бисмо неком магијом могли да прекинемо сву емисију гасова стаклене баште који доводе до климатских промена, оне би трајале још неколико деценија, ако не и векова“

Суперћелијска олуја: олујни танго са разарајућим последицама

„Главна карактеристика која суперћелијску олују разликује од обичне јесте ротационо вертикално кретање ваздуха, односно спирално подизање ваздуха навише, које омогућава да се већа количина влаге из околине ефикасније 'увуче' у сам облак. А чим има више влаге у облаку, значи да ће он бити интензивнији, да ће дуже трајати и да ће моћи да пређе већу раздаљину“

Јелена Вучковић: професорка која је „пробила стаклени плафон“

„Бављење науком на универзитету је професија која је веома динамична и занимљива, али вам и даје максималну флексибилност – много више него нпр. рад у индустрији. Ради се много, али сами контролишете свој распоред и радите увек оно што желите“

Сигурно уточиште уметности

„Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета“, каже о Оназис Стеги културном центру др Продромос Цијавос, један од челних људи ове институције

Важно је едуковати људе о генеративној вештачкој интелигенцији

Др Дрор Гил је консултант, страствени подкастер и певач рок групе „Бета“. О томе зашто је каријеру посветио вештачкој интелигенцији, о њеним врлинама и манама, и о томе зашто је едукација важна, говорио је за Центар за промоцију науке током недавног боравка у Србији.

„Постоји свест о важности теме којом се бавимо“

Крајем маја, проф. др Бојани Обрадовић, др Јасмини Стојковској и др Јовани Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду стиглa је важнa награда: стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио им је посебно признање за експонате који доприносе развоју технике.

Кошница за ентеријер: пчеларење из фотеље

„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић

Очи у очи са праисторијским MetaHuman човеком

Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година