Интервју

Почасна плакета ЕУ награде за грађанску науку у рукама српског тима

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

Живот на селу као нова будућност

Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу

Подизање свести о лечењу дијабетеса кроз грађанско истраживање

Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу

Научна конференција CNN Tech 2024: место сусрета науке и привреде

„Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција“

Еколошка будућност почиње на Дивчибарама

Познато туристичко место Дивчибаре у близини Ваљева последњих година сусреће се са озбиљним еколошким проблемима који се највише тичу водоснабдевања и штетног испуштања отпадних вода у животну средину. Потенцијална решења ових проблема учеснице научног пројекта DivSci Бранислава Лекић и Светлана Јанковић виде у примени нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама и истраживањима иновативних техника за пречишћавање отпадних вода, као што је Нереда технологија осмишљена у Холандији

Од Београда преко Харварда и Станфорда до Института „Ален“: др Босиљка Тасић

Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући

Оснаживање невидљивих хероина

„Истражујући приче о инспиративним женама унутар ромске заједнице, желимо да откријемо оне које су невидљиве, а које су, упркос тешким животним условима, изнедриле успешне жене“, истиче антрополог и координатор пројекта „Хероине“ Иван Ђорђевић, разговарајући о еманципацији и оснаживању Ромкиња у Србији

Истраживање екосистема Рибнице повезало грађане и научнике

Како сваки грађанин може постати научник, које ретке врсте настањују Рибничку клисуру, као и шта представљају екосистемске услуге, откриле су нам Јелица Новаковић, научна сарадница са Биолошког факултета у Београду, и Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота“, у разговору о пројекту „Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку“

Право на звездано небо

„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“

„Марко Јарић“ за Илију Зељковића

,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“

Чувари здравља земљишта

У разговору са др Јеленом Јовић, научном сарадницом са Института БиоСенс, Универзитета у Новом Саду, који се примарно бави применом ИТ технологија у пољопривреди, сазнали смо на које ће начине током 2024. и 2025. године пољопривредници, пољопривредни произвођачи и ђаци моћи потпуно самостално да прате квалитет земљишта на територији Војводине, а самим тим и квалитет хране која се производи на тамошњим парцелама

Важно је да се доносиоци одлука удруже са научницима

Када говоримо о комуницирању науке, не можемо да пошаљемо једну поруку и мислимо да ће је сви разумети: увек мора да се мисли о томе ко је наша циљана публика и зашто желимо да се повежемо са њом

Биполарни транзистор: изум који је променио свет

„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“

Српски научници на пројекту откривања Космоса

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије

Популаризација науке је важан део пројекта

,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”

Кроз родну равноправност до чисте енергије

Данас, 11. фебруара, обележава се Међународни дан жена и девојака у науци, установљен 2015. на Генералној скупштини Уједињених нација, са циљем да подстакне жене и девојке да се баве науком и да их охрабри да започну каријеру у некој научној области

Српски докторанди на параболичном лету Европске свемирске агенције

„Били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион“

Психолошка помоћ – кључ у процесу асистиране репродукције

,,Партнери који се суочавају са неплодношћу осећају да могу да их разумеју други парови који имају тај проблем. Пошто формалне подршке нема, Србија има неколико неформалих удружења и Фејсбук група, и то вам показује колико је подршка заправо потребна”

За одрживи развој је потребна нова култура

„Мислим да смо у неком смислу на великом раскршћу. С једне стране је свет у коме живимо, у том правцу су конфликти, ратови, вероватно нове пандемије, економска и финансијска криза. И постоји и тај други правац, а то је правац одрживог развоја, где бисмо драстично смањили не само емисије него уопште материјалну производњу, где би се ишло више на услуге него на то да сви имамо неку имовину која је, у извесном смислу, чак и терет“

Од Ниша, преко Египта до Индије: Успех НеоМедике, једне од најиновативнијих домаћих компанија

„Наше иновације су представљане по иностраним сајмовима: за Европу у Немачкој, за остатак света у Дубаију, где смо већ петнаестак година. Иновације крећу од тога, и наши људи, када се врате са ових међународних сајмова, кажу – па ми нисмо знали да ви то радите“