Разговарала: Анђела Јеринић

 

Пројекат под називом Чувари здравља земљишта, један је од одабраних пројеката за финансирање у оквиру првог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања, који је 2023. расписао Центар за промоцију науке. Истраживачи са Института БиоСенс, заједно са широком заједницом пољопривредника и грађана, спроводиће га током наредне две године, са крајњим циљем да подигну ниво свести о значају контроле квалитета земљишта и хране, као и ради продубљивањa разумевања здравља земљишта.

У разговору са вама и вашим колегама, стиче се утисак да су се пољопривредници прекомерним третирањем и претераном употребом механизације удаљили од земље коју обрађују. Колико су сада они заинтересовани да мењају приступ и како то изгледа у пракси?

Ту постоји јаз. Ми научници седимо у канцеларијама и лабораторијама и замишљамо како би праћење квалитета земљишта требало да изгледа, док то на терену изгледа сасвим другачије. Пољопривредници су једна врло велика, хетерогена група која обједињује све: од власника великих површина који и не улазе на своје парцеле и потпуно су отуђени од земљишта, до ситних органских произвођача који су врло укључени у целокупан процес, углавном су и сами заинтересовани за едукацију, а додатно их и закони обавезују на поштовање виших стандарда. Идеја пројекта је и да кроз едукацију пољопривреднике упутимо у економичне и доступне методе испитивања основних карактеристика земљишта, како би подигли квалитет земљишта. Међутим, наш циљ је да сви буду укључени како би резултати које добијемо били што релевантнији.

На који начин то постижете?

Регрутацију пољопривредника обављамо путем друштвених мрежа, партнерских организација, пољопривредних удружења, наших сарадника, међу којима су Војвођански кластер органске пољопривреде, Пољопривредна комора Војводине, која нам обезбеђује и простор за едукативне радионице. Помажу нам и земљорадничке задруге, удружење Млади пољопривредници Србије, као и наш индустријски партнери. Како нам је циљ да у пројекат укључимо и најмлађе, главни сарадници су нам ОШ „Јован Дучић“ у Петроварадину и ПУ Радосно детињство. Идеја је да у иницијалној фази, уз подршку партнерских институција, укључимо што већи број пољопривредника и ученика. Након тога следи активни процес имплементације где ће регрутовани пољопривредници пратити све задате параметре на самом земљишту.

 

Аутор: Игор Марић

 

Који су то главни индикатори здравља земљишта који ће бити праћени?

У договору са партнерима и пољопривредним произвођачима, селектовали смо неколико индикатора здравља земљишта из групе физичких, хемијских и биолошких особина земљишта, укључујући, структуру и текстуру земљишта, pH, односно киселост земљишта, статус азота, фосфора и калијума у земљишту, капацитет земљишта да разграђује органску материју,  и број и тип кишних глиста у земљишту.

Које су то ван лабораторијске методе којима ће оваква праћења моћи да врше потпуни лаици, па чак и деца? 

На првој едукативној радионици која је одржана 2. априла, пољопривредницима су уручени пакети са свом потребном опремом и едукативним материјалом, односно инструкцијама на основу којих ће моћи самостално да врше експерименте на парцелама. Поред материјала, проћи ће и кроз кратку практичну обуку. Методе ће, наравно, бити прилагођене њиховом степену знања и времену којим располажу, поготово током сезоне. Неке узорке ће слати нама, док ће друге сами обрађивати и слати нам своја запажања и извештаје. Упоредо са њима и ми, истраживачи, излазићемо на огледне парцеле са којих ћемо узимати узорке и вршити лабораторијске анализе и валидацију података прикупљених од стране грађана научника. Сви подаци ће бити анализирани и на крају подељени са њима како бисмо заједно дошли до закључака где леже главни проблеми и како бисмо могли да побољшамо досадашње праксе. Резултате ћемо потом објављивати у научним часописима и користити за даље анализе и моделовања.

 

Разлагање органске материје један је од најзначајнијих процеса у природи, који нам говори о биолошкој активности у земљишту. На стотине хиљада (микро)организама учествује у разлагању само једног грама земљишта. Осим састава заједница бактерија, гљива и црва, на капацитет земљишта за разлагање органске материје утичу услови средине попут температуре, влажности, типа и начина коришћења земљишта. Пољопривредници и омладина као грађани научници ће користити једноставне методе, попут закопавања памучне тканине и неколико кесица чаја. Претпостављамо да ће тканина и кесице чаја, када се ископају након одређеног времена, бити у мањој или већој мери разграђени. Што мање остане од тканине, то боље! Висок степен распада говори о интензивној биолошкој активности која је корисна за биљке, те сугерише да је земљиште здраво.

 

Идеја за овај пројектат се, претпостављам, јавила након што је проблем већ идентификован.  Шта претпостављате и очекујете да ћете добити као резултат након свих мерења? 

Морам да будем врло скромна у тим очекивањима јер током двогодишњег периода није могуће спровести било какве конкретне интервенције које ће допринети здравијем земљишту. Нама је главни циљ да видимо какво је стање на терену, с обзиром на то да као истраживачи баратамо само узорцима са огледних поља на којима су услови врло контролисани. Жеља нам је да кроз враћање земљишта у руке пољопривредника и едукацију подстакнемо критичко размишљање које ће их приближити процесима који се одвијају у земљишту и утицати на њихове одлуке у будућности. Пољопривредници махом размишљају краткорочно како да имају што већи принос, због чега посежу за решењима која на дуже стазе заправо смањују принос.

Какво је стање када је реч о органској производњи?

Боље у односу на комерцијалну, пре свега зато што органских произвођача има мање и зато што су закони строже дефинисани. Они имају обавезу да редовно пролазе кроз поступак сертификације тако што достављају узорке својих производа и земљишта референтним лабораторијама, па је и степен контроле виши.

Каква је заинтересованост пољопривредника за учешће у пројекту?

Регрутација траје три месеца и још је у току, а први пресек стања смо имали на радионици која је одржана 2. априла. Радионица је окупила преко 100 учесника и то пољопривредне произвођаче, стручњаке из области агроекологије и одрживе пољопривреде, пружајући пољопривредницима увид у најновије концепте, принципе и методе праћења здравља земљишта. Пројекат траје две године, тако да очекујемо да ће се пољопривредници  укључивати у пројекат и у току његовог трајања. Регрутација се врши путем партнерских институција, друштвених мрежа и сајта www.cuvarizemljista.com, након чега све пријављене кандидате упућујемо у планиране активности. На самој радионици заинтересовани пољопривредници су потписали сагласност за учешће на пројекту и тиме званично постали учесници.

 

Мерење pH/NPK статуса земљишта је кључно за пољопривреднике јер пружа виталне информације о киселости и хранљивим материјама земљишта, што је од суштинског значаја за оптималан раст и развој усева, pH вредност земљишта утиче на доступност хранљивих материја биљкама, а NPK статус, односно садржај азота (N), фосфора (P) и калијума (К) пружа информације о кључним елементима потребним за метаболизам биљака. У оквиру нашег пројекта, пољопривредници ће користити једноставну методологију, засновану на колориметрији и турбидиметрији, на принципу промене боје реагенса у присуству одређених јона и елемената у земљишту. На овај начин, пољопривредници ће бити обучени да прецизније управљају ђубрењем и pH балансом земљишта, што резултира побољшаним приносима и квалитетом усева.

 

У ваш пројекат су укључена и деца.

Део пројекта са децом је најинспиративнији за нас истраживаче, јер рад са њима доживљавамо као садњу семена свести о здрављу земљишта. Планиран је већи број радионица са децом школског и предшколског узраста, који ће се претежно одвијати у двориштима и заснивати на теренском експериментисању, што је деци, наравно,  најзанимљивије. Школски програми за хемију, биологију и физику се одлично уклапају у планиране експерименте са земљиштем, тако да ћемо на тим часовима мерити влажност земљишта, његову pH вредност, физичке карактеристике, порозност земљишта, итд. Док је за предшколску децу предвиђен исти програм, али методолошки прилагођен за њихов узраст. У планирању тих активности нам помажу наставници, односно васпитачи из предшколских установа, јер нама истраживачима фали та педагошка компонента.

Можете ли рећи нешто више о главним индикаторима здравља земљишта и њиховој важности за све нас?

Врло радо, јер нам и јесте главни циљ да упутимо све заинтересоване појединце у индикаторе здравља земљишта. Такође, желимо да учинимо доступним научна сазнања о земљишту што широј публици и тиме допринесемо демократизацији науке и научних сазнања. У том погледу, методе које користимо за испитивање су економичне, једноставне и доступне сваком. Навешћемо  сажетак о методама које ћемо примењивати у пројекту, са циљем пружања драгоцених увида у здравље земљишта кроз праћење различитих индикатора.

 

Грађанска научна истраживања (енг. citizen science) представљају научноистраживачки, партиципативни метод, којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава грађанима који нису научници у датој области да науци активно доприносе кроз своје интелектуалне напоре, опште знање или сопствене алате и ресурсе. Оваква научна истраживања покривају различите дисциплине и теме, и укључују учеснике различитих нивоа стручности. Грађани истраживачи обезбеђују експерименталне податке и пружају додатну вредност науци, постављају нова питања и доприносе развоју научне културе, истовремено стичући разноврсна знања и вештине. Грађанска научна истраживања пружају могућност за прикупљање обимних података са широких географских простора, истраживање сложених тема и демократизацију научног истраживања. Учешћем грађана промовишу се различите перспективе, негује се осећај заједништва и оснажују се мреже сарадње, што доприноси остваривању заједничких циљева.

подели