Intervju

Jelena Vučković: profesorka koja je „probila stakleni plafon“

„Bavljenje naukom na univerzitetu je profesija koja je veoma dinamična i zanimljiva, ali vam i daje maksimalnu fleksibilnost – mnogo više nego npr. rad u industriji. Radi se mnogo, ali sami kontrolišete svoj raspored i radite uvek ono što želite“

Sigurno utočište umetnosti

„Stegi na grčkom znači krov ili utočište, tako da smo se pri njegovoj izgradnji vodili idejom da umetnost i umetnici dobiju utočište, da se kreira mesto u kojem će, i fizički i konceptualno, umetnost moći da cveta“, kaže o Onazis Stegi kulturnom centru dr Prodromos Cijavos, jedan od čelnih ljudi ove institucije

Važno je edukovati ljude o generativnoj veštačkoj inteligenciji

Dr Dror Gil je konsultant, strastveni podkaster i pevač rok grupe „Beta“. O tome zašto je karijeru posvetio veštačkoj inteligenciji, o njenim vrlinama i manama, i o tome zašto je edukacija važna, govorio je za Centar za promociju nauke tokom nedavnog boravka u Srbiji.

„Postoji svest o važnosti teme kojom se bavimo“

Krajem maja, prof. dr Bojani Obradović, dr Jasmini Stojkovskoj i dr Jovani Zvicer iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu stigla je važna nagrada: stručni žiri 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća dodelio im je posebno priznanje za eksponate koji doprinose razvoju tehnike.

Košnica za enterijer: pčelarenje iz fotelje

„Beeamond sistem je urbana košnica namenjena gajenju pčela u zatvorenom prostoru uz dobijanje pčelinjih proizvoda i usluga. Ovaj inovativan proizvod se može instalirati u domaćinstvima, poslovnim prostorijama, ugostiteljskim objektima, obrazovnim ustanovama i drugim mestima“, ističe autor ove inovacije dr Slobodan Dolašević

Oči u oči sa praistorijskim MetaHuman čovekom

Prvi put u istoriji, verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano je i „oživljeno“ uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Posetioci 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu imaće priliku da sredinom maja upoznaju čoveka koji je živeo pre 10.000 godina

Primena prirodnih proizvoda kao izvora inovativnih pristupa u industriji

Od 16. do 19. maja, na Beogradskom sajmu će se održati Sajam tehnike i tehničkih dostignuća, a posetioci će, između ostalog, imati jedinstvenu priliku da se upoznaju i sa radom istraživača sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.

Veštačka inteligencija je tu da nas ojača

„Kvantna fizika nastala je pre oko sto godina korišćenjem matematičke analize, linearne algebre i teorije verovatnoće. Te iste matematičke discipline, iskombinovane malo drugačije, nalaze se i u osnovi današnje veštačke inteligencije“

Od otpada do vrednosti, uz pomoć „dobrih bakterija“

Sredinom maja, posetioci Sajma tehnike i tehničkih dostignuća upoznaće se sa beogradskim Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i njihovim „dobrim bakterijama“. Kako to da bakterije mogu da budu dobre i kako nam mogu pomoći u reciklaži plastičnog otpada?

Veštačka inteligencija u službi poljoprivrede

Sredinom maja posetioci Sajma tehnike i tehničkih dostignuća imaće jedinstvenu priliku da upoznaju AgRobota Sosu koji potiče sa novosadskog Instituta BioSens. Osim Sose, istraživači sa ovog instituta razvili su i robote Lalu i Garija. Šta Lala, Sosa i Gari rade, kako mogu da pomognu srpskim poljoprivrednicima i koliko je zapravo značajna primena veštačke inteligencije u poljoprivredi?

O čemu govorimo kad govorimo o klimatskoj krizi?

„Klimatske promene imaju svoju rasnu, klasnu, pa i rodnu dimenziju. One se ne dešavaju svima podjednako“

Vešti smo u objašnjavanju, a slabi u dokazivanju

„Na osnovu vrlo malo informacija ljudi mogu da kreiraju priču koja bi objasnila šta se dogodilo. Reč je o sposobnosti, skoro pa kreativnom procesu. Ipak, to ne znači da će priča do koje smo došli biti tačna“

Voleti prirodu i tehno

„Neke vrste ptica na Zemlji postoje milionima godina, dakle, duže od ljudi. Muzika odavno postoji na planeti. Fasciniran sam time kako ptice proizvode muziku, kopiram njihove melodijske matrice i one su deo mojih kompozicija“

Sakupljanjem ploča do rekonstrukcije muzičke prošlosti

„Kada čovek započinje da se bavi istraživanjem, zna veoma malo o tome, a posle 20, 30 godina perspektiva o istraživanju i o kolekcionarstvu je drugačija. To je sazrevalo, s godinama. Bilo je potrebno naučiti oko 2000 pesama, pronaći podatke o 12.500 muzičara, kao i o 500 pevača koji su snimali ploče pre rata, kako bi se kolekcija adekvatno obogatila. To ide malo-pomalo“

Ipak se klati

Grupa inženjera sa tehničkih fakulteta u Beogradu postavila je u holu zgrade Zavoda za fiziku čuvenu eksperimentalnu postavku koja nepobitno dokazuje da se Zemlja okreće – Fukoovo klatno

Dr Ana Salević o nagradi Danubius Young Scientist Award

„Svedoci smo velikog pritiska na životnu sredinu kojem u velikoj meri doprinosi masovno korišćenje i deponovanje plastične ambalaže, a pored toga globalni gubici hrane, koji uključuju i otpad uzrokovan kvarenjem, veoma su veliki. U tom pogledu, moja trenutna, ali i buduća istraživanja, usmerena su na dalji razvoj ekološki prihvatljivih ambalažnih materijala uz efikasno korišćenje prirodnih izvora i promovisanje koncepta održivog razvoja.“

Žene u muzici – borba na nekoliko frontova

„Govorimo o ženama koje, kao muzičarke, umetnice i radnice, pripadaju različitim domenima u muzičkoj industriji, na nezavisnim scenama i manjim kulturalnim scenama, i gde je, u svakom smislu, veoma teško opstati, a iz ženske pozicije možda još i teže“

O polenu u realnom vremenu

„Šta mene briga da l' je kiša pala juče, pokisao sam. Mene zanima šta će biti, mene zanima prognoza“

Novi ekološki (i „pametni“) pristupi u šumarstvu

Dosadašnja istraživanja dr Marka Keberta, mladog biohemičara sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, otvaraju prostor za implementaciju novih ekoloških pristupa u šumarstvu u našoj zemlji. On trenutno rukovodi perspektivnim naučnim projektom, pod nazivom MYCOCLIMART, koji za cilj ima očuvanje hrasta lužnjaka – jedne od najugroženijih šumskih vrsta na ovim prostorima

Sezonska prognoza za poljoprivrednike

Istraživanje koje sprovode naučnici sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu naišlo je na veliko interesovanje poljoprivrednika u našoj zemlji, a krajnji cilj je da sistem za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena postane operativan i što pre počne da pruža korisne podatke svim zainteresovanim proizvođačima