Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine?
Gotovo da nema aspekta ljudskog života ili problema gde se biotehnologija ne može s uspehom primeniti – od zdravstva i medicine, preko poljoprivrede i proizvodnje hrane, pa sve do najrazličitijih grana industrije
Možda je svaka „tajna života“ neminovno tek početak. Jer – kako nam Fridrih Niče poručuje znamenitim rečima svog Zaratustre – život je upravo ono što sebe svagda mora da prevazilazi
Pažnja astronomske javnosti širom sveta usmerena je na lansiranje jednog od najvažnijih naučnih instrumenata napravljenih u 21. veku – u pitanju je teleskop „Euklid“. Cilj ove velike međunarodne misije je razrešenje nekih od najvećih pitanja o obliku svemira i raspodeli materije u njemu
ChatGPT počiva na tehnologiji obrade živih ili klasičnih jezika kojima ljudi mogu da komuniciraju. Šta znamo o ovom generativnom transformeru koji je obučavan putem 570 gigabajta podataka i 175 miliona parametara
Šta povezuje Ludog Šeširdžiju, majanske piramide i antičke kockice za bacanje?
Opsednutost zdravljem, pojačana u kriznim periodima poput pandemije kovida-19, a podstaknuta nedostatkom sistemske zaštite, preti da postane nova religija, što je Konstrakta u svom evrovizijskom nastupu istakla na nekoliko načina
Možemo li da predvidimo kako će kroz tri decenije izgledati penzionerski dani?
„Muzika je jedinstven način da razumemo svemir, jer je ona, kao i svemir, u svima nama!“ Ovako je svoje vanvremensko stvaralaštvo u jednom od retkih intervjua opisao Vangelis, čovek koji je započeo revoluciju u elektronskoj muzici, izbacujući svake godine po jedno remek-delo inspirisano svemirskim temama.
Ako bismo odstranili objektivnost iz novinarstva, kako bismo ga onda razlikovali od odnosa s javnošću ili propagande?
Sledeći put kada se nađete u Akademskom parku nemojte proći pored skulptura kao pored turskog groblja. Na trenutak zastanite i osmotrite lica heroja nauke i pera koji su, svaki u svojoj oblasti, velikim radom i trudom utrli put naučne misli u našoj sredini i kojima dugujemo barem to da znamo gde im se spomenici nalaze
Ne. Profesor Rob Dan kaže da smo – i „sami“ – uvek okruženi hiljadama različitih vrsta mikroba, biljaka i životinja
„Poluistina je najveća kukavica među lažima“ Mark Tven
Mnogi istraživači uveliko najavljuju osvit ere u kojoj ćemo u medicini sve preventivne ili terapijske postupke krojiti prema ljudskom organizmu kao individualizovanoj celini, uključujući i mikrobiotu kao „prošireno ja“. Do tada nam preostaje samo da, svako ponaosob i svi zajedno, u zavisnosti od životnih okolnosti i situacija, tragamo za što boljom dinamičkom ravnotežom između optimalnog nivoa čistoće i konstruktivnog odnosa s mikroorganizmima
Za tačno mesec dana, 18. decembra, čitav svet će biti svedok lansiranja najvećeg ikad napravljenog svemirskog teleskopa. Zbog čega će „Veb“ doneti revoluciju u ispitivanju svemira?
Medijumi su s lakoćom uspevali da zavedu i prevare čitave naučne komisije, formirane sa namerom da ispitaju ono što se događa na seansama prizivanja duhova, sve dok ih nije razotkrio najveći iluzionista
Pljusak vode koji se kristalizuje u led. Magnetizam. Zvučni talas koji se lomi na površini vode. Gljive koje izbijaju iz šumskog tla. Bića iz morskih dubina. Blistava munja koja seče nebesku tminu. Ptičje pero na vetru. Beskonačnost vremena i prostora i harmonija vascelog života i univerzuma. Naučni fenomeni i prirodni procesi ili modne kreacije? Za Ajris van Herpen, odgovor je: i jedno i drugo
Fenomen je dobio ime po stoičkom filozofu Seneki zato što ga je ovaj, u pismu svom prijatelju, prvi put formulisao, primetivši da je „rast mnogih stvari spor, ali je zato njihova propast brza“. Primenjeno na kompleksan sistem kakav je civilizacija, to znači da je njen razvoj postepen i spor do jednog momenta, ali da, kada se dođe do tzv. Senekine litice, slede nepovratno survavanje i ubrzan kolaps – često iznenadan i sasvim neočekivan
Nobelov komitet odlučio je prošle godine da jednu polovinu nagrade dobije Rodžer Penrouz (1934), engleski teorijski fizičar, za nemerljiv teorijski doprinos u predviđanju postojanja crnih rupa. Drugu polovinu nagrade podelili su astronomi-posmatrači: Andrea Gez (1965) i Rajhnard Gencel (1952), jer su otkrili da u centru naše galaksije, Mlečnog puta, definitivno postoji supermasivna crna rupa čiju su masu uspeli precizno da izmere
Ovogodišnju Nobelovu nagradu, osim kao priznanje ljudima koji su izveli ključne korake u usponu ka današnjem nivou znanja o virusu, svakako možemo da shvatimo i kao podsticaj svima koji se danas upinju da opaku bolest konačno stavimo pod kontrolu