Da li nam proučavanje asimetričnosti hemisfera može pomoći da razumemo ne samo različite poremećaje već i samu evoluciju našeg mozga?
Jesu li veštački agensi najbitnije otkriće u veštačkoj inteligenciji dosad? Zvuči kao da jesu, svuda pišu da živimo u dobu bez presedana. S druge strane, svako malo se reklamiraju neka najbitnija otkrića
Još je mnogo otvorenih pitanja u vezi sa neuroplastičnošću. Tek smo poslednjih nekoliko godina počeli zaista da uviđamo uticaj različitih činilaca okoline na strukturu i funkciju našeg mozga
Klimatski servisi integrišu podatke iz različitih izvora, nudeći personalizovane informacije koje mogu koristiti istraživači, donosioci odluka, kompanije i pojedinci
Da bi se sklonio i zaštitio od prirode, čovek je od davnina počeo da se bavi graditeljstvom. Ubrzo je njegovo čuvanje od vremenskih nepogoda i opasnosti koje su vrebale iz divljine preraslo u viševekovno usavršavanje arhitekture, kako spoljašnjosti tako i unutrašnjosti u kojoj je živeo, te je u jednom trenutku, pored materijala za gradnju, i inspiraciju počeo da pronalazi upravo u prirodi od koje je najpre bežao. Danas je dovoljno da se malo podignu glave da bi se i na beogradskim fasadama, kao i na mnogim drugim, uočili brojni motivi i simboli iz prirode kojima se vekovima formirao arhitektonski jezik
Etičari veštačke inteligencije upozoravaju da razvijanje digitalnih blizanaca može da ugrozi individualnu vrednost naših života čineći nas manje retkim, ili, drugim rečima, više zamenjivim
Dok nauka i dalje traga za odgovorom na pitanje da li će mašine ikada biti inteligentne u punom smislu te reči, naši rezultati istraživanja sve više zavise od sposobnosti da analiziramo i razumemo velike podatke
Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine?
Gotovo da nema aspekta ljudskog života ili problema gde se biotehnologija ne može s uspehom primeniti – od zdravstva i medicine, preko poljoprivrede i proizvodnje hrane, pa sve do najrazličitijih grana industrije
Možda je svaka „tajna života“ neminovno tek početak. Jer – kako nam Fridrih Niče poručuje znamenitim rečima svog Zaratustre – život je upravo ono što sebe svagda mora da prevazilazi
Pažnja astronomske javnosti širom sveta usmerena je na lansiranje jednog od najvažnijih naučnih instrumenata napravljenih u 21. veku – u pitanju je teleskop „Euklid“. Cilj ove velike međunarodne misije je razrešenje nekih od najvećih pitanja o obliku svemira i raspodeli materije u njemu
ChatGPT počiva na tehnologiji obrade živih ili klasičnih jezika kojima ljudi mogu da komuniciraju. Šta znamo o ovom generativnom transformeru koji je obučavan putem 570 gigabajta podataka i 175 miliona parametara
Šta povezuje Ludog Šeširdžiju, majanske piramide i antičke kockice za bacanje?
Opsednutost zdravljem, pojačana u kriznim periodima poput pandemije kovida-19, a podstaknuta nedostatkom sistemske zaštite, preti da postane nova religija, što je Konstrakta u svom evrovizijskom nastupu istakla na nekoliko načina
Možemo li da predvidimo kako će kroz tri decenije izgledati penzionerski dani?
„Muzika je jedinstven način da razumemo svemir, jer je ona, kao i svemir, u svima nama!“ Ovako je svoje vanvremensko stvaralaštvo u jednom od retkih intervjua opisao Vangelis, čovek koji je započeo revoluciju u elektronskoj muzici, izbacujući svake godine po jedno remek-delo inspirisano svemirskim temama.
Ako bismo odstranili objektivnost iz novinarstva, kako bismo ga onda razlikovali od odnosa s javnošću ili propagande?
Sledeći put kada se nađete u Akademskom parku nemojte proći pored skulptura kao pored turskog groblja. Na trenutak zastanite i osmotrite lica heroja nauke i pera koji su, svaki u svojoj oblasti, velikim radom i trudom utrli put naučne misli u našoj sredini i kojima dugujemo barem to da znamo gde im se spomenici nalaze
Ne. Profesor Rob Dan kaže da smo – i „sami“ – uvek okruženi hiljadama različitih vrsta mikroba, biljaka i životinja