Razgovarala: Anđela Jerinić
Projekat pod nazivom Čuvari zdravlja zemljišta, jedan je od odabranih projekata za finansiranje u okviru prvog Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja, koji je 2023. raspisao Centar za promociju nauke. Istraživači sa Instituta BioSens, zajedno sa širokom zajednicom poljoprivrednika i građana, sprovodiće ga tokom naredne dve godine, sa krajnjim ciljem da podignu nivo svesti o značaju kontrole kvaliteta zemljišta i hrane, kao i radi produbljivanja razumevanja zdravlja zemljišta.
U razgovoru sa vama i vašim kolegama, stiče se utisak da su se poljoprivrednici prekomernim tretiranjem i preteranom upotrebom mehanizacije udaljili od zemlje koju obrađuju. Koliko su sada oni zainteresovani da menjaju pristup i kako to izgleda u praksi?
Tu postoji jaz. Mi naučnici sedimo u kancelarijama i laboratorijama i zamišljamo kako bi praćenje kvaliteta zemljišta trebalo da izgleda, dok to na terenu izgleda sasvim drugačije. Poljoprivrednici su jedna vrlo velika, heterogena grupa koja objedinjuje sve: od vlasnika velikih površina koji i ne ulaze na svoje parcele i potpuno su otuđeni od zemljišta, do sitnih organskih proizvođača koji su vrlo uključeni u celokupan proces, uglavnom su i sami zainteresovani za edukaciju, a dodatno ih i zakoni obavezuju na poštovanje viših standarda. Ideja projekta je i da kroz edukaciju poljoprivrednike uputimo u ekonomične i dostupne metode ispitivanja osnovnih karakteristika zemljišta, kako bi podigli kvalitet zemljišta. Međutim, naš cilj je da svi budu uključeni kako bi rezultati koje dobijemo bili što relevantniji.
Na koji način to postižete?
Regrutaciju poljoprivrednika obavljamo putem društvenih mreža, partnerskih organizacija, poljoprivrednih udruženja, naših saradnika, među kojima su Vojvođanski klaster organske poljoprivrede, Poljoprivredna komora Vojvodine, koja nam obezbeđuje i prostor za edukativne radionice. Pomažu nam i zemljoradničke zadruge, udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije, kao i naš industrijski partneri. Kako nam je cilj da u projekat uključimo i najmlađe, glavni saradnici su nam OŠ „Jovan Dučić“ u Petrovaradinu i PU Radosno detinjstvo. Ideja je da u inicijalnoj fazi, uz podršku partnerskih institucija, uključimo što veći broj poljoprivrednika i učenika. Nakon toga sledi aktivni proces implementacije gde će regrutovani poljoprivrednici pratiti sve zadate parametre na samom zemljištu.
Koji su to glavni indikatori zdravlja zemljišta koji će biti praćeni?
U dogovoru sa partnerima i poljoprivrednim proizvođačima, selektovali smo nekoliko indikatora zdravlja zemljišta iz grupe fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, uključujući, strukturu i teksturu zemljišta, pH, odnosno kiselost zemljišta, status azota, fosfora i kalijuma u zemljištu, kapacitet zemljišta da razgrađuje organsku materiju, i broj i tip kišnih glista u zemljištu.
Koje su to van laboratorijske metode kojima će ovakva praćenja moći da vrše potpuni laici, pa čak i deca?
Na prvoj edukativnoj radionici koja je održana 2. aprila, poljoprivrednicima su uručeni paketi sa svom potrebnom opremom i edukativnim materijalom, odnosno instrukcijama na osnovu kojih će moći samostalno da vrše eksperimente na parcelama. Pored materijala, proći će i kroz kratku praktičnu obuku. Metode će, naravno, biti prilagođene njihovom stepenu znanja i vremenu kojim raspolažu, pogotovo tokom sezone. Neke uzorke će slati nama, dok će druge sami obrađivati i slati nam svoja zapažanja i izveštaje. Uporedo sa njima i mi, istraživači, izlazićemo na ogledne parcele sa kojih ćemo uzimati uzorke i vršiti laboratorijske analize i validaciju podataka prikupljenih od strane građana naučnika. Svi podaci će biti analizirani i na kraju podeljeni sa njima kako bismo zajedno došli do zaključaka gde leže glavni problemi i kako bismo mogli da poboljšamo dosadašnje prakse. Rezultate ćemo potom objavljivati u naučnim časopisima i koristiti za dalje analize i modelovanja.
Razlaganje organske materije jedan je od najznačajnijih procesa u prirodi, koji nam govori o biološkoj aktivnosti u zemljištu. Na stotine hiljada (mikro)organizama učestvuje u razlaganju samo jednog grama zemljišta. Osim sastava zajednica bakterija, gljiva i crva, na kapacitet zemljišta za razlaganje organske materije utiču uslovi sredine poput temperature, vlažnosti, tipa i načina korišćenja zemljišta. Poljoprivrednici i omladina kao građani naučnici će koristiti jednostavne metode, poput zakopavanja pamučne tkanine i nekoliko kesica čaja. Pretpostavljamo da će tkanina i kesice čaja, kada se iskopaju nakon određenog vremena, biti u manjoj ili većoj meri razgrađeni. Što manje ostane od tkanine, to bolje! Visok stepen raspada govori o intenzivnoj biološkoj aktivnosti koja je korisna za biljke, te sugeriše da je zemljište zdravo.
Ideja za ovaj projektat se, pretpostavljam, javila nakon što je problem već identifikovan. Šta pretpostavljate i očekujete da ćete dobiti kao rezultat nakon svih merenja?
Moram da budem vrlo skromna u tim očekivanjima jer tokom dvogodišnjeg perioda nije moguće sprovesti bilo kakve konkretne intervencije koje će doprineti zdravijem zemljištu. Nama je glavni cilj da vidimo kakvo je stanje na terenu, s obzirom na to da kao istraživači baratamo samo uzorcima sa oglednih polja na kojima su uslovi vrlo kontrolisani. Želja nam je da kroz vraćanje zemljišta u ruke poljoprivrednika i edukaciju podstaknemo kritičko razmišljanje koje će ih približiti procesima koji se odvijaju u zemljištu i uticati na njihove odluke u budućnosti. Poljoprivrednici mahom razmišljaju kratkoročno kako da imaju što veći prinos, zbog čega posežu za rešenjima koja na duže staze zapravo smanjuju prinos.
Kakvo je stanje kada je reč o organskoj proizvodnji?
Bolje u odnosu na komercijalnu, pre svega zato što organskih proizvođača ima manje i zato što su zakoni strože definisani. Oni imaju obavezu da redovno prolaze kroz postupak sertifikacije tako što dostavljaju uzorke svojih proizvoda i zemljišta referentnim laboratorijama, pa je i stepen kontrole viši.
Kakva je zainteresovanost poljoprivrednika za učešće u projektu?
Regrutacija traje tri meseca i još je u toku, a prvi presek stanja smo imali na radionici koja je održana 2. aprila. Radionica je okupila preko 100 učesnika i to poljoprivredne proizvođače, stručnjake iz oblasti agroekologije i održive poljoprivrede, pružajući poljoprivrednicima uvid u najnovije koncepte, principe i metode praćenja zdravlja zemljišta. Projekat traje dve godine, tako da očekujemo da će se poljoprivrednici uključivati u projekat i u toku njegovog trajanja. Regrutacija se vrši putem partnerskih institucija, društvenih mreža i sajta www.cuvarizemljista.com, nakon čega sve prijavljene kandidate upućujemo u planirane aktivnosti. Na samoj radionici zainteresovani poljoprivrednici su potpisali saglasnost za učešće na projektu i time zvanično postali učesnici.
Merenje pH/NPK statusa zemljišta je ključno za poljoprivrednike jer pruža vitalne informacije o kiselosti i hranljivim materijama zemljišta, što je od suštinskog značaja za optimalan rast i razvoj useva, pH vrednost zemljišta utiče na dostupnost hranljivih materija biljkama, a NPK status, odnosno sadržaj azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) pruža informacije o ključnim elementima potrebnim za metabolizam biljaka. U okviru našeg projekta, poljoprivrednici će koristiti jednostavnu metodologiju, zasnovanu na kolorimetriji i turbidimetriji, na principu promene boje reagensa u prisustvu određenih jona i elemenata u zemljištu. Na ovaj način, poljoprivrednici će biti obučeni da preciznije upravljaju đubrenjem i pH balansom zemljišta, što rezultira poboljšanim prinosima i kvalitetom useva.
U vaš projekat su uključena i deca.
Deo projekta sa decom je najinspirativniji za nas istraživače, jer rad sa njima doživljavamo kao sadnju semena svesti o zdravlju zemljišta. Planiran je veći broj radionica sa decom školskog i predškolskog uzrasta, koji će se pretežno odvijati u dvorištima i zasnivati na terenskom eksperimentisanju, što je deci, naravno, najzanimljivije. Školski programi za hemiju, biologiju i fiziku se odlično uklapaju u planirane eksperimente sa zemljištem, tako da ćemo na tim časovima meriti vlažnost zemljišta, njegovu pH vrednost, fizičke karakteristike, poroznost zemljišta, itd. Dok je za predškolsku decu predviđen isti program, ali metodološki prilagođen za njihov uzrast. U planiranju tih aktivnosti nam pomažu nastavnici, odnosno vaspitači iz predškolskih ustanova, jer nama istraživačima fali ta pedagoška komponenta.
Možete li reći nešto više o glavnim indikatorima zdravlja zemljišta i njihovoj važnosti za sve nas?
Vrlo rado, jer nam i jeste glavni cilj da uputimo sve zainteresovane pojedince u indikatore zdravlja zemljišta. Takođe, želimo da učinimo dostupnim naučna saznanja o zemljištu što široj publici i time doprinesemo demokratizaciji nauke i naučnih saznanja. U tom pogledu, metode koje koristimo za ispitivanje su ekonomične, jednostavne i dostupne svakom. Navešćemo sažetak o metodama koje ćemo primenjivati u projektu, sa ciljem pružanja dragocenih uvida u zdravlje zemljišta kroz praćenje različitih indikatora.
Građanska naučna istraživanja (eng. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački, participativni metod, kojim se javnost uključuje u proces naučnih istraživanja i omogućava građanima koji nisu naučnici u datoj oblasti da nauci aktivno doprinose kroz svoje intelektualne napore, opšte znanje ili sopstvene alate i resurse. Ovakva naučna istraživanja pokrivaju različite discipline i teme, i uključuju učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani istraživači obezbeđuju eksperimentalne podatke i pružaju dodatnu vrednost nauci, postavljaju nova pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, istovremeno stičući raznovrsna znanja i veštine. Građanska naučna istraživanja pružaju mogućnost za prikupljanje obimnih podataka sa širokih geografskih prostora, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog istraživanja. Učešćem građana promovišu se različite perspektive, neguje se osećaj zajedništva i osnažuju se mreže saradnje, što doprinosi ostvarivanju zajedničkih ciljeva.