„Kvantna fizika nastala je pre oko sto godina korišćenjem matematičke analize, linearne algebre i teorije verovatnoće. Te iste matematičke discipline, iskombinovane malo drugačije, nalaze se i u osnovi današnje veštačke inteligencije“
Sredinom maja, posetioci Sajma tehnike i tehničkih dostignuća upoznaće se sa beogradskim Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i njihovim „dobrim bakterijama“. Kako to da bakterije mogu da budu dobre i kako nam mogu pomoći u reciklaži plastičnog otpada?
Sredinom maja posetioci Sajma tehnike i tehničkih dostignuća imaće jedinstvenu priliku da upoznaju AgRobota Sosu koji potiče sa novosadskog Instituta BioSens. Osim Sose, istraživači sa ovog instituta razvili su i robote Lalu i Garija. Šta Lala, Sosa i Gari rade, kako mogu da pomognu srpskim poljoprivrednicima i koliko je zapravo značajna primena veštačke inteligencije u poljoprivredi?
„Klimatske promene imaju svoju rasnu, klasnu, pa i rodnu dimenziju. One se ne dešavaju svima podjednako“
„Na osnovu vrlo malo informacija ljudi mogu da kreiraju priču koja bi objasnila šta se dogodilo. Reč je o sposobnosti, skoro pa kreativnom procesu. Ipak, to ne znači da će priča do koje smo došli biti tačna“
„Neke vrste ptica na Zemlji postoje milionima godina, dakle, duže od ljudi. Muzika odavno postoji na planeti. Fasciniran sam time kako ptice proizvode muziku, kopiram njihove melodijske matrice i one su deo mojih kompozicija“
„Kada čovek započinje da se bavi istraživanjem, zna veoma malo o tome, a posle 20, 30 godina perspektiva o istraživanju i o kolekcionarstvu je drugačija. To je sazrevalo, s godinama. Bilo je potrebno naučiti oko 2000 pesama, pronaći podatke o 12.500 muzičara, kao i o 500 pevača koji su snimali ploče pre rata, kako bi se kolekcija adekvatno obogatila. To ide malo-pomalo“
Grupa inženjera sa tehničkih fakulteta u Beogradu postavila je u holu zgrade Zavoda za fiziku čuvenu eksperimentalnu postavku koja nepobitno dokazuje da se Zemlja okreće – Fukoovo klatno
„Svedoci smo velikog pritiska na životnu sredinu kojem u velikoj meri doprinosi masovno korišćenje i deponovanje plastične ambalaže, a pored toga globalni gubici hrane, koji uključuju i otpad uzrokovan kvarenjem, veoma su veliki. U tom pogledu, moja trenutna, ali i buduća istraživanja, usmerena su na dalji razvoj ekološki prihvatljivih ambalažnih materijala uz efikasno korišćenje prirodnih izvora i promovisanje koncepta održivog razvoja.“
„Govorimo o ženama koje, kao muzičarke, umetnice i radnice, pripadaju različitim domenima u muzičkoj industriji, na nezavisnim scenama i manjim kulturalnim scenama, i gde je, u svakom smislu, veoma teško opstati, a iz ženske pozicije možda još i teže“
„Šta mene briga da l' je kiša pala juče, pokisao sam. Mene zanima šta će biti, mene zanima prognoza“
Dosadašnja istraživanja dr Marka Keberta, mladog biohemičara sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, otvaraju prostor za implementaciju novih ekoloških pristupa u šumarstvu u našoj zemlji. On trenutno rukovodi perspektivnim naučnim projektom, pod nazivom MYCOCLIMART, koji za cilj ima očuvanje hrasta lužnjaka – jedne od najugroženijih šumskih vrsta na ovim prostorima
Istraživanje koje sprovode naučnici sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu naišlo je na veliko interesovanje poljoprivrednika u našoj zemlji, a krajnji cilj je da sistem za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena postane operativan i što pre počne da pruža korisne podatke svim zainteresovanim proizvođačima
U izradi maltera za konzervaciju istraživači se trude da, kao i Rimljani nekad, koriste lokalne materijale i sirovine, a predloženi dizajn maltera trebalo bi da doprinese smanjenju skoro isključive upotrebe cementnog maltera prilikom konzervacije u Srbiji
Karol Befa, svestrani kompozitor i pijanista, koji se još oprobao i u matematici, glumi i novinarstvu, nedavno je gostovao u Beogradu, u okviru manifestacije Maj mesec matematike. Dan nakon premijere njegove knjige i koncerta u punom Kolarcu, razgovarali smo o matematici, muzici, politici i čudesnim putevima koji stoje iza kulisa stvaralaštva
„Do pandemije Kovida-19 naučnici su često bili marginalizovani, a javno zanimanje za našu struku nije bilo veliko. Mislim da su se sada stvari promenile“, reči su dr Milice Radišić, koja je zajedno sa još petoro srpskih istraživača sa Stanfordove liste, povodom Dana nauke, za novi Elementarijum govorila o svom radu i odnosu nauke i društva
Povodom Svetskog dana planete Zemlje, koji se svake godine obeležava 22. aprila, razgovarali smo o problemima, izazovima i planovima za poboljšanje našeg životnog okruženja sa stalnom predstavnicom UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap.
Ekskluzivno za Elemente: Razgovor sa Emanuel Šarpentje i Dženifer Dudna, dobitnicama Nobelove nagrade iz oblasti hemije za 2020. godinu
„Kao što postoji epidemija, odnosno fizička zaraza koja se širi od ljudskog bića do ljudskog bića, isto tako postoji i zaraza koja se širi od ljudskog uma do ljudskog uma“, kaže dr Damir Huremović, urednik knjige „Psihijatrija pandemije“ i direktor psihijatrije prestižne njujorške bolnice North Shore University Hospital, u ekskluzivnom intervjuu za najnoviji broj časopisa Elementi
„Ako ste teoretičar i postavite neke smele prognoze, i ako se prva prognoza ispostavi kao tačna, onda nauka želi da proveri i ostale. I tako su raznim eksperimentima počeli da testiraju Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. Ona je prošla sve testove na koje je bila stavljena, sem jednog. Taj neispunjeni test bili su gravitacioni talasi“, kaže proslavljeni fizičar i nobelovac u ekskluzivnom intervju za najnoviji broj Elemenata