Razgovarala: Anđela Jerinić
Cilj ovog projekta, jednog od odabranih za finansiranje u okviru prvog Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja, koji je 2023. raspisao Centar za promociju nauke, je beleženje ekosistemskih usluga na području šire okoline Spomenika prirode „Ribnica“, koristeći pristup građanske nauke. Nosilac projekta je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i on je zadužen za pružanje stručne pomoći koja je neophodna za realizaciju istraživanja. Partneri na ovom projektu su Ekološki pokret „Okvir života“ i Udruženje za negovanje kulturnog nasleđa „Čelnik“, čija je uloga rad sa lokalnom zajednicom i procena kulturnih i estetskih usluga prirode.
Zašto ste odabrali baš Spomenik prirode „Ribnica“ za istraživanje?
Jelica Novaković: Ribnica je redak i specifičan prostor u Srbiji koji ima ogroman biodiverzitet, čak 944 vrste su zabeležene na ovom području. Bogatstvo biodiverziteta čini ovu teritoriju pogodnom za beleženje ekosistemskih usluga. Tokom nedavnog istraživanja u sklopu projekta kojim je rukovodio Ekološki pokret «Okvir života», u sklopu IMPETUS projekta, otkriveno je ukupno dvanaest novih vrsta za Srbiju i šest novih vrsta za nauku. Pored toga, otkriven je i jedan novi rod u Srbiji. Želimo da kroz ovaj projekat uputimo ljude u raznovrsnost i sve ono što im priroda u ovom kraju pruža. Kada ljudi uvide benefite prirode, oni će poželeti i da je zaštite.
Fokus ovog projekta je na proceni ekosistemskih usluga. Možete li da nam pojasnite šta one predstavljaju?
Ivana Radović: Ekosistemske usluge su sve komponente ekosistema koje pružaju posredne ili neposredne koristi čoveku. Projekat obuhvata četiri dimenzije ekosistemskih usluga: usluge snabdevanja, regulacione, podržavajuće i kulturne usluge. Usluge snabdevanja su opipljivi proizvodi direktno dobijeni iz ekosistema, kao što su hrana, voda i sirovine. Na primer, ubiranje voća sa drveta radi prehrane. Regulacione usluge obuhvataju prirodne procese koji pomažu u regulisanju životne sredine i održavanju ekološke ravnoteže. Na primer, oprašivanje voća i povrća. Podržavajuće usluge podržavaju ceo ekosistem i one čine da čitav ekosistem bude stabilan. Kruženje materije je podržavajuća usluga bez koje ne bi mogao da postoji ekosistem. Podržavajuće usluge su baza na osnovu kojih se grade svi ostali vidovi ekosistemskih usluga. Kulturne usluge su sve one usluge koje nama priroda pruža svojim izgledom. Čovek se lepo oseća kada je u prirodi, a sve te dobrobiti koje dobija predstavljaju kulturne usluge. U ovom projektu će se kulturnim uslugama baviti udruženje „Čelnik“.
Na koji način će građani moći da učestvuju u popisu ekosistemskih usluga?
Jelica Novaković: Mi ćemo se truditi da tokom projekta građani budu uključeni u skoro sve segmente istraživanja. Građanski naučnici u potpunosti će učestvovati u planiranju, realizaciji i prezentovanju rezultata projekta javnosti. Svako može da bude građanski naučnik, važna je jedino motivacija, a nisu bitni ni uzrast, ni nivo obrazovanja. Najviše ćemo sarađivati sa ljudima sa područja sela Brežđe, Paštrić i Struganik, ali dobrodošao je svako ko želi da se priključi ovom projektu, a nije sa ove teritorije. Građani mogu putem društvenih mreža da se informišu o aktivnostima projekta, a lokalna zajednica će biti informisana putem lokalnih medija, štandova i štampanog materijala. Projekat je trenutno u prvoj fazi u kojoj pravimo upitnike, nakon toga sledi obuka za građanske naučnike, potom krećemo na teren, što je najzanimljivije ljudima koji žele da se uključe u građansku nauku. Imaćemo širok spektar aktivnosti i svako će, po svojoj želji, moći da se pronađe u njima.
Koja grupa građana je najvoljnija da se priključi istraživanju?
Ivana Radović: Prema statističkim podacima našeg prethodnog projekta, najveći broj građanskih naučnika su deca, a najčešći stepen obrazovanja je srednja škola, zastupljeni su i visokoobrazovani ljudi koji žele da budu deo terenskih aktivnosti. Deca, kao građanski naučnici, imaju najbolju moć opažanja i ne plaše se prirode. Za ovaj projekat još nemamo strukturu ljudi koja će učestvovati, ali s obzirom na to da se sprovode intervjui koji zahtevaju izvesno predznanje i iskustvo, čini se da će u ovom projektu biti više zastupljeni odrasli.
Kako će izgledati terenski rad i intervjui koje sprovodite?
Ivana Radović: Kako bismo razumeli koje to ekosistemske usluge pruža Ribnička klisura, najbolji način je da intervjuišemo lokalno stanovništvo koje se vekovima koristi njima. Mi smo za istraživanje preuzeli metodologiju koja je prepoznata od strane svih velikih međunarodnih organizacija, takozvani, ECT alat. Cilj je da se kroz diskusiju sa lokalnom zajednicom dobije pregled ekosistemskih usluga. Na primer, ljudi koji žive na ovom području mogu da nam kažu od kog drveta se pravi određena alatka za domaćinstvo, šta se koristi od lekovitog bilja za neke bolesti i kakve kulturne vrednosti ljudi vide u ovom području?
Ekonomski značaj ekosistemskih usluga i ciljevi održivog razvoja
Podaci u literaturi pokazuju da su ekosistemske usluge direktno ili indirektno povezane sa ostvarivanjem čak 12 od 17 ciljeva održivog razvoja na kojima rade Ujedinjene nacije u Srbiji. Neki od tih 17 ciljeva su: dobro zdravlje, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, održivi gradovi i zajednice, život pod vodom, život na zemlji, akcija za klimu, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do cilja. UN obuhvata različite ciljeve koje je neophodno postići da bi se zaštitila životna sredina, ali i poboljšali lokalni ekonomski rast i socijalna inkluzija, odnosno da se poboljšaju kvalitet života ljudi i zaštita prirode.
Često se spominje i ekonomski značaj ekosistemskih usluga, odnosno ekonomska dobit, a to pokazuje koliko čovek zavisi od prirode. Primeri za to su oprašivači koji poboljšavaju prinose u poljoprivredi, kao i to koliko vode filtrira priroda, zahvaljujući čemu imamo čistu vodu. Sve ovo može da se izračuna i pretvori u ekonomsku dobit.
Postoje i posebni intervjui koji se sprovode a čiji cilj jeste da znanje o uslugama sakupimo, sistematizujemo i izvučemo zaključke na osnovu toga šta je to što ljudi koriste. Ljudi često nisu svesni kulturne vrednosti koju priroda ima za nas i našu dobrobit. Mislim da ćemo na ovom projektu to uspešno istražiti, jer ljudi sa ovog područja imaju duhovan odnos prema prirodi. U ruralnim mestima lokalno stanovništvo zna ko je najbolji u kalemljenju, a ko u travarstvu i ko sakuplja pečurke, a onda ćemo tu osobu i intervjuisati. Potrebno je da poštujemo lokalna znanja, a ne samo da ih koristimo, kao i da im pomognemo da uz pomoć njih unaprede svoju zajednicu.
Koji je još način beleženja ekosistemskih usluga, osim intervjua?
Ivana Radović: Pored intervjua sa lokalnim stanovništvom, ekosistemske benefite ćemo beležiti i kroz terenski rad u prirodi, istraživanjem putem računara i istraživanjem papirne građe. Terenski rad je važan jer se nekad ekosistemske usluge primete na licu mesta. Jedna grupa ljudi će pretraživati literaturu, ne samo stručnu, već i istorijske novine iz lokala („mionički zapis“), u kojima su ljudi, možda i ne znajući, opisivali ekosistemske usluge, odnosno opisivali su šta je to što su koristili iz prirode.
Kako će projekat uticati na zaštitu biodiverziteta i ekosistemskih usluga?
Jelica Novaković: Kada budemo imali listu ekosistemskih usluga, onda ćemo znati na koji način i da zaštitimo prirodu. Ribnica ima veliki biodiverzitet na malom području, što pokazuje da je ona bila sklonište za vrste kroz milione godina. Cilj nam je da napravimo plan upravljanja područjem na kraju projekta, što će moći da se primeni i na druga zaštićena područja u Srbiji. Popis biodiverziteta i ekosistemskih usluga će biti deo tog plana. Naš projekat će moći da bude pokretač za druge i slične projekte za zaštićena područja u Srbiji. Naš cilj je da zaštićena područja opstanu i funkcionišu zajedno sa ljudima koji već žive na tom prostoru.
Šta smatrate najvećim prednostima, a šta najvećim izazovima građanskih istraživanja?
Jelica Novaković: Jedna od prednosti je da će građani nakon istraživanja postati svesni okruženja u kom žive i da samim tim mogu i da čuvaju prirodne i kulturne vrednosti koje se nalaze oko njih. Postoji veliki niz primera, gde su za značajna naučna dostignuća zaslužni ljudi koji nisu bili naučnici. Veliki broj biljnih vrsta su, kroz istoriju, otkrili i opisali ljudi koji su bili lekari ili ljubitelji prirode. Nije neophodno da neko bude naučnik da bi mogao da doprinese naučnom istraživanju. Nama je cilj da kroz ovaj projekat, mi, kao stručnjaci, damo alate ljudima i obučimo ih kako da lakše primećuju neke stvari, i da zajedničkim radom naučnika i građana dođemo do naučnih saznanja.
Novootkrivene vrste u Ribničkoj klisuri
Na području šire okoline Spomenika prirode „Ribnica“ otkriveno je šest novih vrsta, od kojih su tri nove vrste stonoga, jedna nova vrsta krilatog insekta riličara i dve vrste puževa, koji su veličine do 2 mm. Za sada, ovih šest novootkrivenih vrsta postoje samo u Ribnici i nigde drugde u svetu. Zanimljivost je da su tek otkrivene stonoge adaptirane na život u potpunom mraku, odnosno sve su pećinske ili naseljavaju dublje slojeve zemljišta. Teško ih je uočiti jer su veoma sitne, a Ribnica je jedino nalazište u svetu ovih vrsta stonoga.
Ivana Radović: Kao izazove bih istakla da je potrebno daleko bolje povezivanje akademske zajednice sa građanskim naučnicima. Veliki problem širom Evrope i sveta u građanskoj nauci jeste kvalitet podataka, jer je čoveku potrebno određeno predznanje da bi se bavio građanskom naukom. On može ići na teren, ali mora to znanje dalje da unapređuje. Akademska zajednica tu treba da podrži i prepozna građansku nauku kao značajan faktor za dobijanje velike količine podataka za veoma kratko vreme. Građanski naučnici volonterski idu u prirodu, a to je ogroman resurs koji je neiskorišćen.
Izazov u Srbiji je nepoznanica pojma građanska nauka, koji treba objasniti ljudima. Postoje predrasude da naukom može da se bavi samo neko ko je formalno naučnik, što, naravno, nije tačno. Predstoji nam period ohrabrivanja ljudi da uđu u građansku nauku. Važno je ponuditi ljudima treninge, alate i obuke za građanske naučnike i onda će vremenom kvalitet podataka da raste. Građanska nauka uključuje ljude u proces donošenja odluka, jer ako ste bili na nekom području i istraživali ga, vi osećate kao da je to nešto vaše. Odnos sa prirodom se gradi na terenu, teško da se on može izgraditi samo kroz teorijsko predavanje.
Ovo je drugi intervju sa predstavnicima projekata odobrenih za finansiranje u sklopu Javnog poziva za građanska naučna istraživanja, a prvi – o Čuvarima zdravlja zemljišta – pročitajte OVDE.
Građanska naučna istraživanja (eng. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački, participativni metod, kojim se javnost uključuje u proces naučnih istraživanja i omogućava građanima koji nisu naučnici u datoj oblasti da nauci aktivno doprinose kroz svoje intelektualne napore, opšte znanje ili sopstvene alate i resurse. Ovakva naučna istraživanja pokrivaju različite discipline i teme, i uključuju učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani istraživači obezbeđuju eksperimentalne podatke i pružaju dodatnu vrednost nauci, postavljaju nova pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, istovremeno stičući raznovrsna znanja i veštine. Građanska naučna istraživanja pružaju mogućnost za prikupljanje obimnih podataka sa širokih geografskih prostora, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog istraživanja. Učešćem građana promovišu se različite perspektive, neguje se osećaj zajedništva i osnažuju se mreže saradnje, što doprinosi ostvarivanju zajedničkih ciljeva.