Temat 36. broja Elemenata bavi se onim što su Aristotel i Platon smatrali osnovnim polazištem filozofije i nauke – čuđenjem. U novom broju otkrijte još kako imenovati bezimenu bolest, čemu su se smejali Rimljani, šta je autentičnost u eri veštačke inteligencije i kako je tekla ljudska potraga za egzoplanetama.

„Proglašenje Parka tamnog neba na Vidojevici bio bi zaista veliki korak za tretiranje svetlosnog zagađenja i promociju astronomskog nasleđa u našoj zemlji“

„Kad su napravljeni prvi tranzistori, niko nije ni slutio kuda će nas sve to odvesti. Ispostavilo se da ova tehnologija ima potencijal da se menja i unapređuje, i da može veoma daleko da nas odvede – sve do današnjih računara“

Temat 35. broja Elemenata posvećen je naučnim otkrićima koja su ovenčana Nobelovim nagradama za medicinu i hemiju za 2023. godinu – RNK tehnologiji, odnosno kvantnim tačkama. U novom broju otkrijte još kako se rodio svemirski teleskop, kako se glasalo u srednjem veku, zbog čega su ljudi skloni da sebe i svoje moralne kvalitete gledaju kroz ružičaste naočare i koju umetničku strast je imao izumitelj Morzeove azbuke.

„Razvoj i primena tranzistora postavili su temelje za novi i dinamičan napredak svih oblasti elektrotehnike i računarstva, koje se danas izučavaju na Elektrotehničkom fakultetu. Digitalna transformacija kroz koju prolazi današnje društvo ne bi bila moguća bez ovog pronalaska“

Temat 34. izdanja časopisa Elementi posvećen je spekulativnoj farmaciji, odnosno čudesnim lekovima i psihoaktivnim supstancama iz popularnih dela naučne fantastike (književnost, filmovi, serije, strip). Autori tekstova u tematu, Pavle Zelić i dr Srđa Janković, ispituju dublje značenje ovih fiktivnih medikamenata i mogućnosti da oni jednog dana postanu realnost. U jesenjem broju Elemenata saznajte više o romantičnim evolucijama, nimalo slatkoj istoriji šećera i zanimljivoj istoriji budilnika, šta nam nauka kaže o znojenju, kao i o brojnim drugim pričama iz sveta nauke.

„Glavna karakteristika koja superćelijsku oluju razlikuje od obične jeste rotaciono vertikalno kretanje vazduha, odnosno spiralno podizanje vazduha naviše, koje omogućava da se veća količina vlage iz okoline efikasnije 'uvuče' u sam oblak. A čim ima više vlage u oblaku, znači da će on biti intenzivniji, da će duže trajati i da će moći da pređe veću razdaljinu“

Temat 33. broja časopisa Elementi posvećen je 70. godišnjici jednog od najznačajnijih dostignuća u istoriji nauke – otkriću strukture DNK. Kroz tekstove dr Srđe Jankovića i Pavla Zelića predstavljena su najnovija dostignuća u istraživanju DNK, retrospektiva ključnih trenutaka koji su doveli do ovog revolucionarnog otkrića, kao i šira percepcija jedne od glavnih simboličkih ikona nauke. U Elementima 33 otkrijte još zašto je zelena boja nauke, šta je zadatak novog evropskog teleskopa "Euklid",  da li je bolja raznolikost od sposobnosti, kako se orijentišemo, zašto nauci trebaju demoni i kakva je moralna odgovornost veštačke inteligencije.

„Stegi na grčkom znači krov ili utočište, tako da smo se pri njegovoj izgradnji vodili idejom da umetnost i umetnici dobiju utočište, da se kreira mesto u kojem će, i fizički i konceptualno, umetnost moći da cveta“, kaže o Onazis Stegi kulturnom centru dr Prodromos Cijavos, jedan od čelnih ljudi ove institucije

Centar za promociju nauke, u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, organizovao je, 29. i 30. maja, dvodnevni seminar za doktorande „Kultura naučnoistraživačkog rada II“, pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Uvodno predavanje prvog dana održala je ministarka dr Jelena Begović, dok je drugi dan otvorila dr Marjana Brkić, v.d. direktora Centra za promociju nauke, predstavljanjem Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja koji će CPN otvoriti u septembru

„Beeamond sistem je urbana košnica namenjena gajenju pčela u zatvorenom prostoru uz dobijanje pčelinjih proizvoda i usluga. Ovaj inovativan proizvod se može instalirati u domaćinstvima, poslovnim prostorijama, ugostiteljskim objektima, obrazovnim ustanovama i drugim mestima“, ističe autor ove inovacije dr Slobodan Dolašević

Prvi put u istoriji, verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano je i „oživljeno“ uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Posetioci 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu imaće priliku da sredinom maja upoznaju čoveka koji je živeo pre 10.000 godina

Temat 32. broja časopisa Elementi posvećen je ChatGPT-ju, čet-botu koji je za samo nekoliko meseci osvojio svetsko tržište i koji se uveliko koristi u obrazovanju, nauci, video-igrama, novinarstvu i brojnim drugim oblastima. O istoriji čet-botova, primeni konverzacijske veštačke inteligencije i dometima ChatGPT-ja za prolećne Elemente pisali su Vanja Subotić, Miljan Vasić, Igor Živanović, Bogdan Đorđević i Đorđe Petrović. U Elementima 32 saznajte još šta izjeda naše poverenje u vakcine, mogu li majmuni da čitaju misli, na koji način su naučna znanja iz antike stigla do nas i kako izgleda muzej na Mesecu.

„Klimatske promene imaju svoju rasnu, klasnu, pa i rodnu dimenziju. One se ne dešavaju svima podjednako“

Naša percepcija nauke, naučnih ideja i uloge naučnika u društvu u velikoj meri je oblikovana time kako su naučno-tehnološke teme obrađene i predstavljene u popularnoj kulturi. Temat zimskog broja Elemenata, koji čine tekstovi Ivana Umeljića, Ane Samardžić i dr Marije Maglov, pokušava iz različitih uglova da rasvetli kako izgleda nauka prelomljena kroz prizmu popularne kulture. U Elementima 31 saznajte više o neobičnoj raspravi Njutna i Huka, portretima ljudi majmuna, čudesnoj istoriji upotrebe žive, šahovskim obračunima čoveka i mašine, kao i o brojnim drugim zanimljivim pričama.

Temat jubilarnog broja Elemenata posvećen je jednom fiziološkom procesu sa kojim se teško mirimo – starenju. Starenje u eri digitalnih tehnologija, faktori dugovečnosti kod „metuzalema“ u životinjskom carstvu i nepodnošljivost večnog života, samo su neke od tema koje su u okviru ovog temata obradili Bogdan Đorđević, Ivana Nikolić i Đorđe Petrović. U jesenjim Elementima saznaćete više o tome ko je bio Eduard Pernkopf i kako izgleda medicina u svetu bez moralnog kompasa, postoji li nauka o umu, kako je uvedena merna jedinica metar, ko štiti modu i koja li je tajna ljudske opčinjenosti kosom.

Skrivenu logiku iza različitih oblika ljudskog ponašanja, koje obično smatramo iracionalnim ili neobičnim, moguće je objasniti pomoću teorije igara. Oslanjajući se na teoriju igara, temat 29. broja Elemenata pokušaće da objasni fenomene kao što su sujeverje, tabu, spin, samozavaravanje i zašto je toliko važno „ko je stigao prvi“. U letnjem izdanju vašeg omiljenog časopisa otkrijte i koliko interneta je previše interneta, kako lečiti posledica „produženog kovida“ pevanjem, odakle nam sposobnost smeha i kakve mračne tajne krije istorija statistike.

Ako bismo odstranili objektivnost iz novinarstva, kako bismo ga onda razlikovali od odnosa s javnošću ili propagande?

Temat 28. broja Elemenata pokušava iz uglova različitih oblasti i disciplina – istorije nauke, novinarstva, filozofije politike i sporta – da sagleda i rasvetli značenje pojma objektivnosti. U prolećnom izdanju vašeg omiljenog časopisa saznajte više o istoriji besmrtnosti, etnobotanici gospođice Dior, naučnicima iz Studentskog parka, sovjetskoj genetici i bremenu Lisenkovog nasleđa, kao i brojnim drugim zanimljivim temama.

Temat 27. broja Elemenata posvećen je higijeni. Kroz četiri teksta i iz četiri različita i nesvakidašnja ugla ovu temu obradili su dr Srđa Janković, dr Igor Živanović, dr Damir Huremović i Đorđe Petrović. U zimskom izdanju vašeg omiljenog časopisa saznajte više o moći intuitivnog mišljenja, kratkoj istoriji laganja, šta je to naučna diplomatija, kako je dešifrovano pismo Maja i u kakvoj su vezi umetnost i sifilis.