„Zbog toga što smo znali koji je gen odgovoran za bolest i koja je njegova uloga u imunskom sistemu deteta, ono je dobilo ovaj lek i to mu je spasilo život. Bez te genetičke i biohemijske analize koju smo uradili, niko ne bi znao da tom detetu treba baš taj lek“

Temat Elemenata 39 posvećen je dugoj istoriji budućnosti. Iako je budućnost je nešto što nas tek čeka, razmatranje onog što će nam ona doneti ima dugu i veoma zanimljivu istoriju. Zimsko izdanje Elemenata donosi vam i priče o digitalnim blizancima i digitalnoj besmrtnosti, oblicima oblika i muzici kroz prizmu evolucije.

Temat 38. broja bavi se problemom odlučivanja – od altruizma i saradnje, preko donošenja odluka u politici i medicini, pa sve do sistema za automatizovano odlučivanje. U Elementima 38 čitajte još o mesečevom putu svile, strahu od gubitka signala na telefonu i životinjskim i biljnim motivima na beogradskim fasadama.

Temat 37. broja Elemenata posvećen je biotehnologijama – šta su one i kakve rizike nose sa sobom, kakve su raširene predstave o njima u javnosti i popularnoj kulturi. Letnje izdanja Elemenata donosi vam priče o prvom bebećem jezičkom modelu za AI, „mudrosti mnoštva“, sirenama i načinima na koje nas horor filmovi plaše.

„Morate imati hrabrosti da sledite svoje misli gde god da vas odvedu, čak i ako je to mesto na koje se ljudi iz vašeg okruženja ne bi usudili da odu ili gde bi vas, zbog toga što ste tamo otišli, smatrali lošom osobom“

„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste kontrole, nove vrste eksploatacije, nove radne odnose koji se uspostavljaju. I moje mape upravo o tome govore, sa više ili manje uspeha“

„Nasuprot današnjem vremenu koje nas, kako simbolički tako i fizički, guši, pritiska nam grudi, otežava nam govor i disanje, majčina dušica predstavlja prirodni lek koji je važan deo našeg kulturnog nasleđa“

„Moj rad predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio nešto što se ne može videti golim okom i pomaže nam da razumemo neverovatne sposobnosti biljaka. On je izraz nade da će nas u budućnosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje“

Festival Ars Elektronika i ovog septembra oduševio je posetioce svojim programom i sadržajima, nadmašivši očekivanja i oborivši dosadašnje rekorde u posećenosti. Među učesnicima, kao i prethodnih godina, bili su predstavnici Centra za promociju nauke

Grupa umetnika i istraživača sa estonskog Univerziteta u Talinu boravila je, od 1. do 12. jula, u Beogradu i tom prilikom radila na umetničkom projektu koji se bavi pitanjem kako ubrzana digitalizacija utiče na stariju populaciju

Umetnost uvek pronalazi načine da proširi svoje polje delovanja, da prihvati i prisvoji nove tehnologije. Međutim, da li stvari danas stoje drugačije? Postoji li zaista konkurencija između čoveka i mašine?

„Trudimo se da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako možemo da upotrebimo biološke procese u informacionim tehnologijama“

Temat 36. broja Elemenata bavi se onim što su Aristotel i Platon smatrali osnovnim polazištem filozofije i nauke – čuđenjem. U novom broju otkrijte još kako imenovati bezimenu bolest, čemu su se smejali Rimljani, šta je autentičnost u eri veštačke inteligencije i kako je tekla ljudska potraga za egzoplanetama.

„Proglašenje Parka tamnog neba na Vidojevici bio bi zaista veliki korak za tretiranje svetlosnog zagađenja i promociju astronomskog nasleđa u našoj zemlji“

„Kad su napravljeni prvi tranzistori, niko nije ni slutio kuda će nas sve to odvesti. Ispostavilo se da ova tehnologija ima potencijal da se menja i unapređuje, i da može veoma daleko da nas odvede – sve do današnjih računara“

Temat 35. broja Elemenata posvećen je naučnim otkrićima koja su ovenčana Nobelovim nagradama za medicinu i hemiju za 2023. godinu – RNK tehnologiji, odnosno kvantnim tačkama. U novom broju otkrijte još kako se rodio svemirski teleskop, kako se glasalo u srednjem veku, zbog čega su ljudi skloni da sebe i svoje moralne kvalitete gledaju kroz ružičaste naočare i koju umetničku strast je imao izumitelj Morzeove azbuke.

„Razvoj i primena tranzistora postavili su temelje za novi i dinamičan napredak svih oblasti elektrotehnike i računarstva, koje se danas izučavaju na Elektrotehničkom fakultetu. Digitalna transformacija kroz koju prolazi današnje društvo ne bi bila moguća bez ovog pronalaska“

Temat 34. izdanja časopisa Elementi posvećen je spekulativnoj farmaciji, odnosno čudesnim lekovima i psihoaktivnim supstancama iz popularnih dela naučne fantastike (književnost, filmovi, serije, strip). Autori tekstova u tematu, Pavle Zelić i dr Srđa Janković, ispituju dublje značenje ovih fiktivnih medikamenata i mogućnosti da oni jednog dana postanu realnost. U jesenjem broju Elemenata saznajte više o romantičnim evolucijama, nimalo slatkoj istoriji šećera i zanimljivoj istoriji budilnika, šta nam nauka kaže o znojenju, kao i o brojnim drugim pričama iz sveta nauke.

„Glavna karakteristika koja superćelijsku oluju razlikuje od obične jeste rotaciono vertikalno kretanje vazduha, odnosno spiralno podizanje vazduha naviše, koje omogućava da se veća količina vlage iz okoline efikasnije 'uvuče' u sam oblak. A čim ima više vlage u oblaku, znači da će on biti intenzivniji, da će duže trajati i da će moći da pređe veću razdaljinu“

Temat 33. broja časopisa Elementi posvećen je 70. godišnjici jednog od najznačajnijih dostignuća u istoriji nauke – otkriću strukture DNK. Kroz tekstove dr Srđe Jankovića i Pavla Zelića predstavljena su najnovija dostignuća u istraživanju DNK, retrospektiva ključnih trenutaka koji su doveli do ovog revolucionarnog otkrića, kao i šira percepcija jedne od glavnih simboličkih ikona nauke. U Elementima 33 otkrijte još zašto je zelena boja nauke, šta je zadatak novog evropskog teleskopa "Euklid",  da li je bolja raznolikost od sposobnosti, kako se orijentišemo, zašto nauci trebaju demoni i kakva je moralna odgovornost veštačke inteligencije.