,,Dvadeset godina od završene srednje škole u zemlji i društvu odakle sam potekao dobijam priznanje za postignut uspeh iz fizike. Veoma mi je drago da je moje istraživanje ‘prešlo‘ granice i da je priznato kao uticajno od mojih kolega u Srbiji“

Kada govorimo o komuniciranju nauke, ne možemo da pošaljemo jednu poruku i mislimo da će je svi razumeti: uvek mora da se misli o tome ko je naša ciljana publika i zašto želimo da se povežemo sa njom

Tokom EMBL info dana u Naučno-tehnološkom parku Beograd, istraživači i istraživačice iz Srbije upoznali su se sa pogodnostima koje laboratorija nudi

Istraživači sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd će tokom naredne decenije učestvovati na velikom međunarodnom projektu LSST, koji bi trebalo da reši misteriju tamne materije i tamne energije

,,Komunikacija je najbitnija. Astrofizičari moraju da nauče da jasno i razumljivo objasne koji su ciljevi njihovog projekta i zašto je to zanimljivo, i to ne samo svojim kolegama, nego i onima koji rade u državnim agencijama”

Žene u nauci se ponekad suočavaju sa dodatnim izazovima, ali verujem da je važno raditi na stvaranju podsticajnijeg okruženja… Kroz zajedničke napore možemo stvoriti okruženje u kojem će svi imati jednake šanse da doprinesu nauci

Trinaesta škola u Srbiji i druga u Beogradu dobila je svoj Mejkers lab - multidisciplinarni inovativni prostor u kome učenici i nastavnici zajedno istražuju, stvaraju i povezuju se sa lokalnom i širom zajednicom

„Bili smo u obavezi da prikupimo i pošaljemo odgovarajuću medicinsku dokumentaciju nekoliko meseci pre realizacije paraboličnog leta. Takođe, nekoliko sati pre leta svaki učesnik je dobio lek protiv mučnine. Kako to obično biva kod novih i nepoznatih stvari, određena doza znatiželje i pozitivne treme je postojala sve do ulaska u avion“

,,Partneri koji se suočavaju sa neplodnošću osećaju da mogu da ih razumeju drugi parovi koji imaju taj problem. Pošto formalne podrške nema, Srbija ima nekoliko neformalih udruženja i Fejsbuk grupa, i to vam pokazuje koliko je podrška zapravo potrebna”

„Mislim da smo u nekom smislu na velikom raskršću. S jedne strane je svet u kome živimo, u tom pravcu su konflikti, ratovi, verovatno nove pandemije, ekonomska i finansijska kriza. I postoji i taj drugi pravac, a to je pravac održivog razvoja, gde bismo drastično smanjili ne samo emisije nego uopšte materijalnu proizvodnju, gde bi se išlo više na usluge nego na to da svi imamo neku imovinu koja je, u izvesnom smislu, čak i teret“

„Naše inovacije su predstavljane po inostranim sajmovima: za Evropu u Nemačkoj, za ostatak sveta u Dubaiju, gde smo već petnaestak godina. Inovacije kreću od toga, i naši ljudi, kada se vrate sa ovih međunarodnih sajmova, kažu – pa mi nismo znali da vi to radite“

„Primarno umetničko pismo je uvek pripadalo autorima, a ne autorkama, pa su i dela autora prisutnija. Sada su pozicije drugačije i pružaju priliku da se istraži to potisnuto kreativno nasleđe“

Na nedavno objavljenoj listi najboljih naučnika sveta našla su se 84 istraživača iz Srbije. U razgovoru za Centar za promociju nauke, dvoje profesora objašnjava zašto je ime na ovoj listi važno i šta to znači u praksi

Na panelu u Centru za promociju nauke učestvovali su eksperti iz Srbije, Australije i Velike Britanije, a predstavljeni su i rezultati projekta koji se bavi RNK tehnologijama.

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu dodeljena je naučnicima koji su razvili tehnologiju koja je dovela do mRNK vakcine protiv kovida-19

Profesor Rene Bernards, pred veliki beogradski kongres u organizaciji Srpskog društva istraživača raka, za Elementarijum govori o inovativnim načinima istraživanja raka, svom timu na Holandskom institutu za rak (The Netherlands Cancer Institute) i njihovim patentima koji spasavaju na hiljade pacijenata godišnje

„Čak i kada bismo nekom magijom mogli da prekinemo svu emisiju gasova staklene bašte koji dovode do klimatskih promena, one bi trajale još nekoliko decenija, ako ne i vekova“

„Bavljenje naukom na univerzitetu je profesija koja je veoma dinamična i zanimljiva, ali vam i daje maksimalnu fleksibilnost – mnogo više nego npr. rad u industriji. Radi se mnogo, ali sami kontrolišete svoj raspored i radite uvek ono što želite“

Krajem maja, prof. dr Bojani Obradović, dr Jasmini Stojkovskoj i dr Jovani Zvicer iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu stigla je važna nagrada: stručni žiri 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća dodelio im je posebno priznanje za eksponate koji doprinose razvoju tehnike.

Sredinom maja, posetioci Sajma tehnike i tehničkih dostignuća upoznaće se sa beogradskim Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i njihovim „dobrim bakterijama“. Kako to da bakterije mogu da budu dobre i kako nam mogu pomoći u reciklaži plastičnog otpada?