Početkom oktobra, američki Univerzitet Stanford tradicionalno je objavio dve liste koje sadrže imena preko 150.000 naučnika iz celog sveta: na jednoj su istraživači rangirani na osnovu ostvarenih rezultata u karijeri do kraja 2022. godine, dok su na drugoj pozicionirani na osnovu broja citata u protekloj godini. Prva lista vrednuje rezultate postignute tokom čitave karijere, a na njoj se, pored aktivnih, nalaze i preminuli istraživači, jer se njihovi radovi i danas citiraju. Istraživači su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti, a metodologija se zasniva na većem broju kriterijuma, kao što su broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, Hiršov indeks, itd.
Najbolje rangirani srpski naučnik na obe liste je Ivan Gutman, profesor emeritus na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i redovni član Matematičkog instituta SANU, koji se na prestižnim Stanfordovim listama našao nekoliko godina zaredom, i koji je nedavno objavio i svoj 1500. naučni rad. Sa profesorom Gutmanom smo razgovarali 2021, povodom Dana nauke u Srbiji.
Po objavi najnovije Stanfordove liste, Centar za promociju nauke je razgovarao sa profesorom Miroslavom Dramićaninom sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i sa profesorkom Ivanom Kovačić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Ni profesoru Dramićaninu ni profesorki Kovačić ovo nije prvi put da su na Stanfordovoj listi. Ona im mnogo znači jer predstavlja svojevrsnu potvrdu njihovog kvaliteta i kontinuiteta.
„Ovu listu ne doživljavam kao priznanje, već, pre svega, kao potvrdu kvaliteta i uticajnosti rezultata mog naučnog rada. Veoma je komplikovano meriti individualni naučni doprinos. Ova lista je sačinjena na osnovu većeg broja indikatora naučne izvrsnosti zbog čega se danas u svetu veoma često referiše na nju. Ja sam, naravno, veoma zadovoljan što se nalazim na njoj ove godine, kao i u prethodnih nekoliko godina“, kaže profesor Dramićanin za Centar za promociju nauke.
Profesorka Kovačić kaže da joj je Stanfordova lista važna kao nekome ko je tek na polovini akademske karijere „jer svedoči o kvalitetu i kontinuitetu mojih rezultata“. Osim toga, važna je i zbog toga što su formalne nagrade za naučnike u našem regionu još uvek retkost, dodaje profesorka.
„Naš pokrajinski sekretarijat za nauku i visoko obrazovanje poslednjih nekoliko godina dodeljuje godišnje nagrade za naučnu izuzetnost, odnosno citiranost, i to je jedino formalno priznanje za koje ja znam. Retka su i naša medijska pojavljivanja i zasigurno ne u meri u kojoj bi to moglo da doprinese podizanju svesti o nauci i obrazovanju, ali i o redu, radu i disciplini koji leže u njihovoj osnovi.“
Prof. Dramićanin kaže da u nekom praktičnom smislu Stanfordova lista ne znači mnogo, jer su vrhunski naučnici svakako poznati i priznati unutar globalne naučne zajednice. Ipak, ona može da doprinese boljitku unytar domaće naučne zajednice, dodaje on:
„Mislim da je ova lista mnogo značajnija za našu naučnu zajednicu koja je dugi niz godina izuzetno mnogo opterećena nedostatkom objektivnosti u svojim procenama. Ona može, ako se to bude želelo, da pomogne u korigovanju naučnih politika i njihovom usmeravanju prema objektivnoj izvrsnosti.“
Od 84 rangiranih predstavnika domaće naučne zajednice na osnovu ostvarenih rezultata u karijeri, žene čine manje od trećine. Profesorka Kovačić, koja je nekoliko puta učestvovala u kampanjama za veću vidljivost žena naučnica i kod kuće i u inostranstvu, kaže da je ova činjenica „posebno rastužuje“ i da je potrebno uraditi mnogo kako bi žene imale jednak tretman u bavljenju naukom.
„Prema mom iskustvu, u inostranstvu se ovom pitanju pridaje daleko veća pažnja. Na Univerzitetu u Novom Sadu postoje pokušaji da se situacija popravi kroz Odbor za rodnu ravnopravnost, čiji sam član, ali je, po mom mišljenju, potrebna daleko šira aktivnost po ovom pitanju“, zaključuje profesorka Kovačić.