Razgovarao: Đorđe Petrović
Krajem juna, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Inovacioni centar Mašinskog fakulteta organizovaće, osmu godinu zaredom, međunarodnu naučnu konferenciju CNN Tech 2024. Nakon sedam godina na Zlatiboru, ovaj događaj, koji ima za cilj da spoji akademsku zajednicu i privredu i povede diskusiju o najnovijim tehnološkim dostignućima, prvi put će biti održan u Beogradu, od 24. do 27. juna, i to na dve lokacije: u hotelu Mona plaza i na Mašinskom fakultetu. Naučni radovi koje istraživači budu predstavili na konferenciji biće objavljeni u tematskom zborniku od međunarodnog značaja pod nazivom New Trends in Engineering Research 2024, koji će štampati renomirana izdavačka kuća Špringer.
Pored naučnog dela konferencije, važan i neizostavni deo ovog događaja predstavlja i Regionalni inovacioni forum 2024 (Regional Innovation Forum 2024), u okviru koga će biti održana predavanja, sastanci i radionice na teme iz oblasti preduzetništva, transfera tehnologija i naučne komunikacije.
Na čelu Organizacionog odbora CNN Tech 2024 je prof. dr Nenad Mitrović – redovni profesor na Katedri za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu i naučni savetnik pri ovoj visokoškolskoj instituciji. Povodom ovog velikog naučnog događaja razgovarali smo o ideji i ciljevima konferencije, Regionalnom inovacionom forumu, radionicama, ali i o značaju multidisciplinarnog pristupa u današnjoj nauci.
Možete li da nam kažete nešto više o samoj ideji konferencije?
Ideja nam je bila da ovom konferencijom povežemo istraživače iz različitih naučnih disciplina i oblasti, kako iz domaćih naučnih institucija tako i iz inostranstva. I ne samo istraživače, nego i ljude iz privrede i državnih institucija. Želeli smo da im svima omogućimo jedno mesto gde će imati priliku da se okupe i prodiskutuju. Vrlo nam je važno da se taj susret odvija uživo, jer smatramo da se upravo iz takve interakcije rađaju nove ideje i inovacije. Posebno mi je drago kad vidim da, tokom same konferencije, istraživači dođu na predavanje koje nema nikakve veze sa oblašću kojom se oni bave i onda dožive tzv. eureka momenat i otkriju da su metode iz te oblasti primenjive i u njihovoj. Zaista je bilo takvih slučajeva, što je za rezultat neretko imalo nove projekte i inovativna naučno-tehnološka rešenja.
Od početka smo gledali da u ovaj događaj uključimo i određene radionice, koje bi bile zanimljive istraživačima, ali i ljudima koji dolaze iz drugih sfera, a vremenom je taj deo programa prerastao u Regionalni inovacioni forum.
Iz kojih sve oblasti i institucija dolaze učesnici vaše konferencije?
Zaista nam dolaze učesnici iz različitih oblasti, a neke od njih su: inženjerstvo materijala, procesna tehnika, zaštita životne sredine, vazduhoplovstvo, stomatologija, medicina, poljoprivredno mašinstvo i dr. Mahom su to interdisciplinarna područja, gde se ukršta više naučnih oblasti. Takođe su raznolike i institucije iz kojih učesnici dolaze: Institut tehničkih nauka SANU, Tehnološko-metalurški fakultet, Građevinski fakultet, Elektrotehnički fakultet, Institut Vinča, Istraživačko-razvojni institut Lola, zatim akademije koje su formirane od visokih škola, kao i tehnički fakulteti u unutrašnjosti, poput Mašinskog fakulteta u Nišu. Osim istraživača iz Srbije, imaćemo dosta učesnika iz regiona, ali i iz ostatka sveta. Recimo, već godinama učestvuje dr Ivan Buzurović sa Harvarda, koji se bavi biomedicinskim istraživanjima. Sledeće godine on bi trebalo da održi jedno od plenarnih predavanja.
Proteklih godina, imali smo odličnu saradnju i sa Zavodom za intelektualnu svojinu, Razvojnom agencijom Srbije, Privrednom komorom Srbije, naučno-tehnološkim parkovima, Fondom za inovacionu delatnost, kao i sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstvom prosvete. Istakao bih takođe da nas već godinama podržava i Evropska mreža preduzetništva.
Pored naučnog dela, u okviru vaše konferencije svake godine organizujete, uz podršku Evropske mreže preduzetništva, i Regionalni inovacioni forum. Možete li nam reći nešto više o Forumu?
Cilj ovog dela programa bio je da omogućimo ljudima iz nauke i privrede da se bolje povežu i da, ujedno, promovišemo i Evropsku mrežu preduzetništva. U suštini, svako je putem našeg sajta mogao da, prilikom prijavljivanja za konferenciju, napravi profil o sebi, da navede iz koje kompanije ili institucije dolazi, čime se bavi, šta ga interesuje i šta mu je potrebno. Na osnovu toga, svaki učesnik dobio je listu ljudi sa sličnim ili komplementarnim interesovanjima, sa kojima bi tokom trajanja Foruma mogao da se upozna i porazgovara. Cilj nam je bio da u tih sat-dva učesnici iskomuniciraju sa što više ljudi koji bi mogli da im budu potencijalni saradnici ili partneri na nekom zajedničkom projektu.
Trudili smo se takođe da svake godine za teme izaberemo nešto što je aktuelno i što bi, prema našem mišljenju, bilo korisno učesnicima. Gledali smo da teme ne budu uskostručne, nego široko primenjive, kao što su ekonomija i menadžment, ali u kontekstu inženjerstva. Zato smo na mini-simpozijume zvali kolege sa FON-a i sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pa i sa ekonomskih fakulteta širom regiona. Dakle, gledali smo da same teme budu multidisciplinarne i da omoguće svima da sagledaju stvari iz drugačijeg ugla. Pored predavanja i simpozijuma, organizovali smo i vrlo zanimljive radionice.
Možete li da nam opišete kako je izgledala neka od vaših radionica?
Naravno. Recimo, prošle godine smo zajedno sa Fondom za inovacionu delatnost organizovali fenomenalnu radionicu „Kako ‘pičovati’ ideju?“, odnosno kako prezentovati svoju ideju i naći investitora za startap. Ja pre toga stvarno nisam imao prilike da učestvujem u nečemu što je bilo organizovano na sličan način. U radionici su učestvovali predstavnici nekoliko kompanija u različitim fazama razvoja, koji su imali zadatak da svoju ideju prezentuju investitorima i mentorima koje je angažovao Fond za inovacionu delatnost. Nakon prezentacije, investitori su učesnicima postavljali pitanja i davali im savete kako da unaprede svoj nastup. Pošto su učestvovale kompanije u različitim fazama razvoja – od onih koje su već uspele da prikupe milion-dva evra preko onih manje iskusnih pa sve do studentskih kompanija koje čine početnici – tačno je bila uočljiva ta razlika u iskustvu. Moglo je da se vidi kako kroz samo nekoliko godina rada jedna kompanija napravi ozbiljan napredak, od same organizacije do načina prezentacije. Ali mislim da im je svima bilo dragoceno iskustvo da razumeju šta je to što interesuje investitore i kakvi ih sve problemi čekaju na tom putu pokretanja i uspešnog funkcionisanja startapa. Većina ljudi uopšte nema predstavu šta ih sve čeka.
Zato nam je poslednjih nekoliko godina fokus bio na tome da promovišemo preduzetništvo, ali i da povežemo nauku i privredu na ovakav način. Želja nam je da motivišemo istraživače po našim institutima, fakultetima i inovacionim centrima da izađu iz svoje zone komfora i pokušaju da ponude tržištu nešto novo. Naravno, promenio se preduzetnički ekosistem, danas oni mogu da računaju na podršku, pre svega Fonda za inovacionu delatnost. Fond će ove godine organizovati radionicu na kojoj će učesnicima predstaviti rešenja koja su prošla ceo put, od osmišljavanja ideje, preko patentiranja pa sve do realizacije i, na kraju, komercijalizacije proizvoda.
Od kolega iz Zavoda za intelektualnu svojinu dobili smo podatak da je zaista porastao broj prijavljenih patenata od kad organizujemo našu konferenciju i radionice ovog tipa, na kojima su učesnici mogli da saznaju šta zapravo znači imati patent i kako taj proces patentiranja funkcioniše, da to nije ništa zastrašujuće. Kolege koje su poslednjih nekoliko godina dolazile na našu konferenciju uspele su da prijave više od 15 patenata. Mislim da je tome, u velikoj meri, doprinela upravo ova konferencija.
U više navrata govorili ste o multidisciplinarnosti. U čemu se ogleda njen značaj danas?
Prethodnih nekoliko decenija postojala je tendencija uske specijalizacije. Jednostavno, kad je oblast široka, teško je dostići ekspertski nivo, zbog prevelikog obima saznanja i previše informacija. Zato su se istraživači mahom opredeljivali da se specijalizuju za neku užu oblast, pa su se naučne oblasti dodatno rasparčavale i usitnjavale. Međutim, mislim da je poslednjih godina preovladala tendencija ka multidisciplinarnosti, jer problemi i izazovi koji se javljaju u praksi „ne poznaju“ oblasti i njihovu izdeljenost. Naročito danas, sa ovakvim razvojem tehnologije, da biste nekom problemu pristupili na pravi način, morate da imate komplementaran naučni tim, koji čine istraživači iz različitih oblasti. Tako da imam utisak da multidisciplinarnost dolazi do izražaja, da postoji snažna potreba da se različite, podeljene oblasti nauke ponovo povežu. Ono što je bilo nezamislivo pre 10-15 godina, da, recimo, psiholog i programer zajedničkim snagama pokušavaju da reše neki problem iz oblasti veštačke inteligencije, danas je realnost.
Na primer, moje kolege sa Mašinskog fakulteta i ja dosta sarađujemo sa stomatolozima. Na prvi pogled, nameće se pitanje: kakve veze imaju stomatologija i mašinstvo? Međutim, izrada implanata i upotreba novih materijala i 3D štampača koji se u tu svrhu koriste, predstavljaju klasičan problem iz oblasti mašinstva. Isto važi i za implante u medicini, pa i za probleme koji se odnose na ultrazvuk i skeniranje. To su sve problemi kojima se bavi i mašinstvo, naravno, iz svog ugla i na svoj način. Zahvaljujući ovakvom multidisciplinarnom pristupu, u stomatologiji i medicini ostvaren je ogroman napredak.
Tokom razgovara, ali i u samom pozivu istraživačima, apostrofirali ste važnost saradnje nauke i industrije. Zbog čega je ona toliko važna?
Mislim da je industrija, generalno, dosta napredovala poslednjih pet do deset godina, međutim, sada dolazimo u situaciju da u svim oblastima nedostaje ljudi. Kompanije često nemaju kapacitete da se bave svim aspektima svog poslovanja. Već neko vreme u inostranstvu postoji tendencija da se određena istraživanja i drugi poslovi delegiraju institutima i fakultetima. Ova saradnja je nešto što je neminovno, ali i neophodno, i industriji i fakultetima odnosno institutima. Naše kompanije često ni ne znaju šta se sve radi na institutima i fakultetima, i kakve mogućnosti oni nude. Ponekad ove naučne institucije imaju razvijeno rešenje koje bi kompanijama moglo da reši problem, a da ove druge nisu ni svesne da to rešenje postoji. Jedna od ključnih razloga što se to dešava je što nema dobre naučne komunikacije. Zato smo ove godine rešili da jednu radionicu posvetimo upravo ovoj temi, kako bi naši učesnici ovladali određenim veštinama i unapredili sposobnost komunikacije u nauci. Jer kad konkurišete svojim projektom na nekom od poziva Fonda za inovacionu delatnost, imate pet minuta da ga predstavite, a onda još 15 minuta da odgovorite na pitanja. Dakle, morate da bude jasni, fokusirani i da sve izložite na prijemčiv način, tako da komisija može da razume čime se bavi vaš projekat i da vam odobri finansije.
S druge strane, ni naučna zajednica ne zna kakve sve kompanije postoje na tržištu, čime se sve bave i kakva su im naučno-tehnološka rešenja potrebna. Tako da je tu srž problema – ne znamo dovoljno jedni o drugima. Kada se tome doda da i ljudi iz naučne zajednice i oni iz industrije imaju svoje poslove i poslovne obaveze, onda vremena za povezivanje i nema dovoljno. Zato smo, kao fakultet koji već godinama uspešno sarađuje sa velikim privrednim sistemima, odlučili da ovom konferencijom pokušamo da povežemo akademsku zajednicu i privredu. Mislim da je ova saradnja danas nužna ne samo za razvoj nauke i industrije, već i celog društva.