Intervju

Ka pravednoj i raznolikoj zajednici klimatskih servisa u Evropi

Dok se Evropa suočava sa sve većim klimatskim izazovima, jedan projekat koji finansira Evropska unija tiho radi na tome da klimatske servise učini efikasnijim, pravednijim i pouzdanijim. Projekat Climateurope2 ima za cilj da izgradi pravednu i raznoliku zajednicu klimatskih servisa u Evropi, koja će oblikovati njihovu budućnost kroz dijalog, saradnju i standardizaciju

Jedan dan bez trošenja – šta utiče na naše izbore?

Projekat Četvrte beogradske gimnazije kroz kreativne metode razvija finansijsku svest mladih i podstiče kritičko razmišljanje o potrošnji

Otkriće novog oblika magnetizma: Kako da spakujete data centar u džep

„Ideja je da, umesto da pomeramo elektrone i time stvaramo toplotne gubitke, probamo da manipulišemo samo njihovim spinom – čime se smanjuje utrošak energije i eliminiše zagrevanje uređaja. U idealnom slučaju, to bi omogućilo i do deset hiljada puta efikasnije uređaje od današnjih“

Inovacije u službi oporavka ljudi

„Neuroinženjering je multidisciplinarna oblast koja spaja inženjerstvo, neuronauke i medicinu, a moj fokus je na razvoju sistema koji mere moždanu aktivost i koriste te informacije za upravljanje uređajima ili u svrhu neurorehabilitacije“

Dijagnoza (k)od kuće

„Podignete majicu, postavite uređaj iznad pupka, obratite pažnju da li radi lampica koja signalizira da je upaljen i merite. Potrebno je, doduše, da imate i pametni mobilni telefon, na kom ćete instalirati D-LIFE aplikaciju, koja se preko bluetooth-a povezuje sa uređajem i omogućava korisniku da prati rezultate merenja“

Klimatska pismenost i klimatske promene

Od prilagođavanja nastavnih programa, preko razvijanja inovativnih metoda učenja o klimi i klimatskim promenama do kreiranja igrica i Jutjub videa, Centar za promociju nauke premošćuje jaz između klimatskih i srodnih nauka sa jedne strane – i građana, nastavnika i učenika sa druge

Šta još piše u našim genima?

„Zbog toga što smo znali koji je gen odgovoran za bolest i koja je njegova uloga u imunskom sistemu deteta, ono je dobilo ovaj lek i to mu je spasilo život. Bez te genetičke i biohemijske analize koju smo uradili, niko ne bi znao da tom detetu treba baš taj lek“

Još nismo do kraja promislili Kantove ideje

„Morate imati hrabrosti da sledite svoje misli gde god da vas odvedu, čak i ako je to mesto na koje se ljudi iz vašeg okruženja ne bi usudili da odu ili gde bi vas, zbog toga što ste tamo otišli, smatrali lošom osobom“

Tehnologija nikada nije neutralna

„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste kontrole, nove vrste eksploatacije, nove radne odnose koji se uspostavljaju. I moje mape upravo o tome govore, sa više ili manje uspeha“

Svi smo danas isprepleteni i uvezani

„Nasuprot današnjem vremenu koje nas, kako simbolički tako i fizički, guši, pritiska nam grudi, otežava nam govor i disanje, majčina dušica predstavlja prirodni lek koji je važan deo našeg kulturnog nasleđa“

Portal koji vodi u tajni svet biljaka

„Moj rad predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio nešto što se ne može videti golim okom i pomaže nam da razumemo neverovatne sposobnosti biljaka. On je izraz nade da će nas u budućnosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje“

Prvi srpski satelit biće uvod u kosmička istraživanja

„Mozaik“ – prvi srpski naučni satelit – biće lansiran za oko dve godine. Posmatraće Sunce u rendgenskom domenu, a srpskoj nauci doneće dugo očekivani prodor u kosmos

„Rezonantna sećanja“: Umetnički most između generacija

Grupa umetnika i istraživača sa estonskog Univerziteta u Talinu boravila je, od 1. do 12. jula, u Beogradu i tom prilikom radila na umetničkom projektu koji se bavi pitanjem kako ubrzana digitalizacija utiče na stariju populaciju

Mesto simbioze umetnosti i biotehnologije

„Trudimo se da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako možemo da upotrebimo biološke procese u informacionim tehnologijama“

Laboratorijske priče

Jovana Grahovac, Jasmina Nikodinović-Runić, Ivana Gađanski i Ljiljana Šašić Zorić su profesorke i istraživačice iz Beograda i Novog Sada. Njihova istraživanja povezana su sa primenom biotehnologija u poljoprivredi, industriji, energiji, ekologiji, zdravstvu. U kratkim intervjuima za Elemente govore o svojim projektima i o njihovom značaju za naše društvo

Počasna plaketa EU nagrade za građansku nauku u rukama srpskog tima

Projekat građanske nauke „Građani za SDG 15.1“, koji se finansira kroz evropski projekat IMPETUS, dobitnik je počasne plakete u okviru nagrade Evropske unije za građansku nauku.

Život na selu kao nova budućnost

Poslednjih decenija, migracija iz sela u gradove je u stalnom porastu i predstavlja globalni trend, međutim postoje i oni koji odlučuju da ostanu na selu, posvećeni razvoju i unapređenju svojih zajednica. Projekat „Ostati ili otići – Identifikacija migratornih namera stanovništva na ruralnim prostorima“ bavi se istraživanjem i boljim razumevanjem namera stanovništva da ostanu i žive na selu ili pak migriraju u gradska područja, kao i inspirativnim pričama o ljudima koji žive u ruralnim zajednicama. Prostorni planeri sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, Marija Drobnjaković i Milena Panić, deo su tima koji vodi ovaj projekat, a njihova ideja je da kroz građansko istraživanje pokušaju da promene negativne predrasude prema životu na selu

Podizanje svesti o lečenju dijabetesa kroz građansko istraživanje

Jedan od najizazovnijih aspekata u lečenju dijabetesa su hronične rane, a one su tema projekta „Prevencija i iskorenjivanje dijabetičnih hroničnih rana – građani priskaču u pomoć“, kojim rukovodi Miloš Rokić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu. Dijabetes, globalna epidemija modernog doba, stvara ozbiljne komplikacije koje mogu trajno uticati na kvalitet života pojedinaca. Hronične rane su jedan od tih izazova, koji se javlja kod 25 odsto osoba sa dijabetesom. Trenutni tretman hroničnih rana podrazumeva hirurško uklanjanje inficiranog tkiva i primenu lokalnih antimikrobnih sredstava. Međutim, u više od 60 odsto slučajeva ovi pristupi nisu pomogli pri lečenju

Naučna konferencija CNN Tech 2024: mesto susreta nauke i privrede

„Kolege koje su poslednjih nekoliko godina dolazile na našu konferenciju uspele su da prijave više od 15 patenata. Mislim da je tome, u velikoj meri, doprinela upravo ova konferencija“

Ekološka budućnost počinje na Divčibarama

Poznato turističko mesto Divčibare u blizini Valjeva poslednjih godina susreće se sa ozbiljnim ekološkim problemima koji se najviše tiču vodosnabdevanja i štetnog ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu. Potencijalna rešenja ovih problema učesnice naučnog projekta DivSci Branislava Lekić i Svetlana Janković vide u primeni novih smernica EU za upravljanje otpadnim vodama i istraživanjima inovativnih tehnika za prečišćavanje otpadnih voda, kao što je Nereda tehnologija osmišljena u Holandiji
Politika upravljanja kolačićima

Kolačići su male tekstualne datoteke koje se koriste kako bi korisničko iskustvo na veb-sajtovima bilo efikasnije. Zakonom je predviđeno da možemo čuvati kolačiće na vašem uređaju ako su strogo neophodni za rad ovog sajta. Za sve ostale tipove kolačića nam je potrebna vaša saglasnost. Saznajte više o tome kako obrađujemo lične podatke iz naše Politike privatnosti.