Jovana Grahovac, Jasmina Nikodinović-Runić, Ivana Gađanski i Ljiljana Šašić Zorić su profesorke i istraživačice iz Beograda i Novog Sada. Njihova istraživanja povezana su sa primenom biotehnologija u poljoprivredi, industriji, energiji, ekologiji, zdravstvu. U kratkim intervjuima za Elemente govore o svojim projektima i o njihovom značaju za naše društvo
Projekat građanske nauke „Građani za SDG 15.1“, koji se finansira kroz evropski projekat IMPETUS, dobitnik je počasne plakete u okviru nagrade Evropske unije za građansku nauku.
Poslednjih decenija, migracija iz sela u gradove je u stalnom porastu i predstavlja globalni trend, međutim postoje i oni koji odlučuju da ostanu na selu, posvećeni razvoju i unapređenju svojih zajednica. Projekat „Ostati ili otići – Identifikacija migratornih namera stanovništva na ruralnim prostorima“ bavi se istraživanjem i boljim razumevanjem namera stanovništva da ostanu i žive na selu ili pak migriraju u gradska područja, kao i inspirativnim pričama o ljudima koji žive u ruralnim zajednicama. Prostorni planeri sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, Marija Drobnjaković i Milena Panić, deo su tima koji vodi ovaj projekat, a njihova ideja je da kroz građansko istraživanje pokušaju da promene negativne predrasude prema životu na selu
Jedan od najizazovnijih aspekata u lečenju dijabetesa su hronične rane, a one su tema projekta „Prevencija i iskorenjivanje dijabetičnih hroničnih rana – građani priskaču u pomoć“, kojim rukovodi Miloš Rokić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu. Dijabetes, globalna epidemija modernog doba, stvara ozbiljne komplikacije koje mogu trajno uticati na kvalitet života pojedinaca. Hronične rane su jedan od tih izazova, koji se javlja kod 25 odsto osoba sa dijabetesom. Trenutni tretman hroničnih rana podrazumeva hirurško uklanjanje inficiranog tkiva i primenu lokalnih antimikrobnih sredstava. Međutim, u više od 60 odsto slučajeva ovi pristupi nisu pomogli pri lečenju
„Kolege koje su poslednjih nekoliko godina dolazile na našu konferenciju uspele su da prijave više od 15 patenata. Mislim da je tome, u velikoj meri, doprinela upravo ova konferencija“
Poznato turističko mesto Divčibare u blizini Valjeva poslednjih godina susreće se sa ozbiljnim ekološkim problemima koji se najviše tiču vodosnabdevanja i štetnog ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu. Potencijalna rešenja ovih problema učesnice naučnog projekta DivSci Branislava Lekić i Svetlana Janković vide u primeni novih smernica EU za upravljanje otpadnim vodama i istraživanjima inovativnih tehnika za prečišćavanje otpadnih voda, kao što je Nereda tehnologija osmišljena u Holandiji
Ono što je divno na Harvardu i Stanfordu i drugim vrhunskim naučnim institucijama je što su se tu skupili veoma motivisani, sposobni i posvećeni ljudi sa svih strana sveta sa jednim ciljem – da se bave znanjem i saznavanjem, a sredina je organizovana tako da im to omogući
„Istražujući priče o inspirativnim ženama unutar romske zajednice, želimo da otkrijemo one koje su nevidljive, a koje su, uprkos teškim životnim uslovima, iznedrile uspešne žene“, ističe antropolog i koordinator projekta „Heroine“ Ivan Đorđević, razgovarajući o emancipaciji i osnaživanju Romkinja u Srbiji
Kako svaki građanin može postati naučnik, koje retke vrste nastanjuju Ribničku klisuru, kao i šta predstavljaju ekosistemske usluge, otkrile su nam Jelica Novaković, naučna saradnica sa Biološkog fakulteta u Beogradu, i Ivana Radović iz Ekološkog pokreta „Okvir života“, u razgovoru o projektu „Procena ekosistemskih usluga Ribničke klisure (Zapadna Srbija) kroz građansku nauku“
„Proglašenje Parka tamnog neba na Vidojevici bio bi zaista veliki korak za tretiranje svetlosnog zagađenja i promociju astronomskog nasleđa u našoj zemlji“
,,Dvadeset godina od završene srednje škole u zemlji i društvu odakle sam potekao dobijam priznanje za postignut uspeh iz fizike. Veoma mi je drago da je moje istraživanje ‘prešlo‘ granice i da je priznato kao uticajno od mojih kolega u Srbiji“
U razgovoru sa dr Jelenom Jović, naučnom saradnicom sa Instituta BioSens, Univerziteta u Novom Sadu, koji se primarno bavi primenom IT tehnologija u poljoprivredi, saznali smo na koje će načine tokom 2024. i 2025. godine poljoprivrednici, poljoprivredni proizvođači i đaci moći potpuno samostalno da prate kvalitet zemljišta na teritoriji Vojvodine, a samim tim i kvalitet hrane koja se proizvodi na tamošnjim parcelama
Kada govorimo o komuniciranju nauke, ne možemo da pošaljemo jednu poruku i mislimo da će je svi razumeti: uvek mora da se misli o tome ko je naša ciljana publika i zašto želimo da se povežemo sa njom
„Kad su napravljeni prvi tranzistori, niko nije ni slutio kuda će nas sve to odvesti. Ispostavilo se da ova tehnologija ima potencijal da se menja i unapređuje, i da može veoma daleko da nas odvede – sve do današnjih računara“
Istraživači sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd će tokom naredne decenije učestvovati na velikom međunarodnom projektu LSST, koji bi trebalo da reši misteriju tamne materije i tamne energije
,,Komunikacija je najbitnija. Astrofizičari moraju da nauče da jasno i razumljivo objasne koji su ciljevi njihovog projekta i zašto je to zanimljivo, i to ne samo svojim kolegama, nego i onima koji rade u državnim agencijama”
Danas, 11. februara, obeležava se Međunarodni dan žena i devojaka u nauci, ustanovljen 2015. na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, sa ciljem da podstakne žene i devojke da se bave naukom i da ih ohrabri da započnu karijeru u nekoj naučnoj oblasti
„Bili smo u obavezi da prikupimo i pošaljemo odgovarajuću medicinsku dokumentaciju nekoliko meseci pre realizacije paraboličnog leta. Takođe, nekoliko sati pre leta svaki učesnik je dobio lek protiv mučnine. Kako to obično biva kod novih i nepoznatih stvari, određena doza znatiželje i pozitivne treme je postojala sve do ulaska u avion“
,,Partneri koji se suočavaju sa neplodnošću osećaju da mogu da ih razumeju drugi parovi koji imaju taj problem. Pošto formalne podrške nema, Srbija ima nekoliko neformalih udruženja i Fejsbuk grupa, i to vam pokazuje koliko je podrška zapravo potrebna”
„Mislim da smo u nekom smislu na velikom raskršću. S jedne strane je svet u kome živimo, u tom pravcu su konflikti, ratovi, verovatno nove pandemije, ekonomska i finansijska kriza. I postoji i taj drugi pravac, a to je pravac održivog razvoja, gde bismo drastično smanjili ne samo emisije nego uopšte materijalnu proizvodnju, gde bi se išlo više na usluge nego na to da svi imamo neku imovinu koja je, u izvesnom smislu, čak i teret“