„Zbog toga što smo znali koji je gen odgovoran za bolest i koja je njegova uloga u imunskom sistemu deteta, ono je dobilo ovaj lek i to mu je spasilo život. Bez te genetičke i biohemijske analize koju smo uradili, niko ne bi znao da tom detetu treba baš taj lek“
„Morate imati hrabrosti da sledite svoje misli gde god da vas odvedu, čak i ako je to mesto na koje se ljudi iz vašeg okruženja ne bi usudili da odu ili gde bi vas, zbog toga što ste tamo otišli, smatrali lošom osobom“
„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste kontrole, nove vrste eksploatacije, nove radne odnose koji se uspostavljaju. I moje mape upravo o tome govore, sa više ili manje uspeha“
„Nasuprot današnjem vremenu koje nas, kako simbolički tako i fizički, guši, pritiska nam grudi, otežava nam govor i disanje, majčina dušica predstavlja prirodni lek koji je važan deo našeg kulturnog nasleđa“
„Moj rad predstavlja jednu vrstu kompromisa: on koristi savremenu tehnologiju kako bi predstavio nešto što se ne može videti golim okom i pomaže nam da razumemo neverovatne sposobnosti biljaka. On je izraz nade da će nas u budućnosti tehnologija spajati sa prirodom, a ne razdvajati od nje“
„Mozaik“ – prvi srpski naučni satelit – biće lansiran za oko dve godine. Posmatraće Sunce u rendgenskom domenu, a srpskoj nauci doneće dugo očekivani prodor u kosmos
Grupa umetnika i istraživača sa estonskog Univerziteta u Talinu boravila je, od 1. do 12. jula, u Beogradu i tom prilikom radila na umetničkom projektu koji se bavi pitanjem kako ubrzana digitalizacija utiče na stariju populaciju
„Trudimo se da sledimo paradigmu biokompjutinga, koja bi trebalo da nam pomogne da shvatimo kako možemo da upotrebimo biološke procese u informacionim tehnologijama“
Jovana Grahovac, Jasmina Nikodinović-Runić, Ivana Gađanski i Ljiljana Šašić Zorić su profesorke i istraživačice iz Beograda i Novog Sada. Njihova istraživanja povezana su sa primenom biotehnologija u poljoprivredi, industriji, energiji, ekologiji, zdravstvu. U kratkim intervjuima za Elemente govore o svojim projektima i o njihovom značaju za naše društvo
Projekat građanske nauke „Građani za SDG 15.1“, koji se finansira kroz evropski projekat IMPETUS, dobitnik je počasne plakete u okviru nagrade Evropske unije za građansku nauku.
Poslednjih decenija, migracija iz sela u gradove je u stalnom porastu i predstavlja globalni trend, međutim postoje i oni koji odlučuju da ostanu na selu, posvećeni razvoju i unapređenju svojih zajednica. Projekat „Ostati ili otići – Identifikacija migratornih namera stanovništva na ruralnim prostorima“ bavi se istraživanjem i boljim razumevanjem namera stanovništva da ostanu i žive na selu ili pak migriraju u gradska područja, kao i inspirativnim pričama o ljudima koji žive u ruralnim zajednicama. Prostorni planeri sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, Marija Drobnjaković i Milena Panić, deo su tima koji vodi ovaj projekat, a njihova ideja je da kroz građansko istraživanje pokušaju da promene negativne predrasude prema životu na selu
Jedan od najizazovnijih aspekata u lečenju dijabetesa su hronične rane, a one su tema projekta „Prevencija i iskorenjivanje dijabetičnih hroničnih rana – građani priskaču u pomoć“, kojim rukovodi Miloš Rokić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu. Dijabetes, globalna epidemija modernog doba, stvara ozbiljne komplikacije koje mogu trajno uticati na kvalitet života pojedinaca. Hronične rane su jedan od tih izazova, koji se javlja kod 25 odsto osoba sa dijabetesom. Trenutni tretman hroničnih rana podrazumeva hirurško uklanjanje inficiranog tkiva i primenu lokalnih antimikrobnih sredstava. Međutim, u više od 60 odsto slučajeva ovi pristupi nisu pomogli pri lečenju
„Kolege koje su poslednjih nekoliko godina dolazile na našu konferenciju uspele su da prijave više od 15 patenata. Mislim da je tome, u velikoj meri, doprinela upravo ova konferencija“
Poznato turističko mesto Divčibare u blizini Valjeva poslednjih godina susreće se sa ozbiljnim ekološkim problemima koji se najviše tiču vodosnabdevanja i štetnog ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu. Potencijalna rešenja ovih problema učesnice naučnog projekta DivSci Branislava Lekić i Svetlana Janković vide u primeni novih smernica EU za upravljanje otpadnim vodama i istraživanjima inovativnih tehnika za prečišćavanje otpadnih voda, kao što je Nereda tehnologija osmišljena u Holandiji
Ono što je divno na Harvardu i Stanfordu i drugim vrhunskim naučnim institucijama je što su se tu skupili veoma motivisani, sposobni i posvećeni ljudi sa svih strana sveta sa jednim ciljem – da se bave znanjem i saznavanjem, a sredina je organizovana tako da im to omogući
„Istražujući priče o inspirativnim ženama unutar romske zajednice, želimo da otkrijemo one koje su nevidljive, a koje su, uprkos teškim životnim uslovima, iznedrile uspešne žene“, ističe antropolog i koordinator projekta „Heroine“ Ivan Đorđević, razgovarajući o emancipaciji i osnaživanju Romkinja u Srbiji
Kako svaki građanin može postati naučnik, koje retke vrste nastanjuju Ribničku klisuru, kao i šta predstavljaju ekosistemske usluge, otkrile su nam Jelica Novaković, naučna saradnica sa Biološkog fakulteta u Beogradu, i Ivana Radović iz Ekološkog pokreta „Okvir života“, u razgovoru o projektu „Procena ekosistemskih usluga Ribničke klisure (Zapadna Srbija) kroz građansku nauku“
„Proglašenje Parka tamnog neba na Vidojevici bio bi zaista veliki korak za tretiranje svetlosnog zagađenja i promociju astronomskog nasleđa u našoj zemlji“
,,Dvadeset godina od završene srednje škole u zemlji i društvu odakle sam potekao dobijam priznanje za postignut uspeh iz fizike. Veoma mi je drago da je moje istraživanje ‘prešlo‘ granice i da je priznato kao uticajno od mojih kolega u Srbiji“
U razgovoru sa dr Jelenom Jović, naučnom saradnicom sa Instituta BioSens, Univerziteta u Novom Sadu, koji se primarno bavi primenom IT tehnologija u poljoprivredi, saznali smo na koje će načine tokom 2024. i 2025. godine poljoprivrednici, poljoprivredni proizvođači i đaci moći potpuno samostalno da prate kvalitet zemljišta na teritoriji Vojvodine, a samim tim i kvalitet hrane koja se proizvodi na tamošnjim parcelama