Razgovarala: Anđela Jerinić
Cilj projekta DivSci je uključivanje građana u istraživanje sa akademskom zajednicom i ključnim privrednim i društvenim akterima kako bi građani dobili nova ekološka saznanja koja bi im omogućila da efikasno utiču na poboljšanje komunalnih usluga i regulative u oblasti zaštite voda od zagađenja i zaštite životne sredine.
Ideja za projekat nastala je u Holandiji prilikom studijske posete srpskih stručnjaka iz oblasti prečišćavanja otpadnih voda, a cilj posete bilo je upoznavanje holandskog sistema upravljanja vodama i otpadnim vodama, kao i naprednim tehnologijama prečišćavanja otpadnih voda razvijenim na Tehničkom univerzitetu u Delftu, i upravljanja nusproduktima iz procesa prečišćavanja. O samoj ideji, ciljevima, kao i ekološkim rešenjima koja pruža DivSci govorile su koordinatorka projekta i profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislava Lekić i predstavnica Udruženja građana „Održive Divčibare“ Svetlana Janković.
Projekat je jedan od onih odabranih za finansiranje u okviru prvog Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja, koji je 2023. raspisao Centar za promociju nauke. Koordinator projekta je Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a ključni partneri Udruženje građana „Održive Divčibare“, koje zasad okuplja više od 500 pristalica, kao i istraživači s Mašinskog fakulteta u Beogradu, četiri stručnjaka iz oblasti mikrobiologije, tehnologije, mašinstva i arhitekture i urbanizma, tri nastavnika iz osnovne i srednje škole u Beogradu i Valjevu i jedan predstavnik lokalne samouprave iz JKP-a.
Zašto ste odlučili da se u projektu oslanjate baš na holandske principe prečišćavanja voda?
Branislava Lekić: Holandija, kao zemlja na vodi, ima napredan sistem vezan za probleme odbrane i zaštite od voda i svakodnevno se suočava s poteškoćama koje se tiču vode. Po uzoru na holandski sistem, nastala je ideja da kroz projekat promovišemo nove regulative EU koje se tiču prečišćavanja otpadnih voda, koje sada, za razliku od prethodnih godina i decenija, podrazumevaju ne samo kvalitet prečišćene vode već i energetsku neutralnost celokupnog sistema za prečišćavanja otpadnih voda i primenu naprednih tehnologija koje doprinose tome da prečišćavanje vode bude energetski neutralno. Postrojenja za prečišćavanje voda su vrlo veliki potrošači električne energije, zbog čega je bitno pružiti resursno efikasna rešenja, odnosno tokom prerade otpadnih voda iskoristiti što više materijala koji se mogu vratiti u ciklus proizvodnje ili se mogu direktno iskoristiti. Cilj novih direktiva je ne samo da se smanje operativni troškovi prečišćavanja otpadnih voda već i da se smanji ekološki otisak.
Zašto ste za studiju slučaja na ovom projektu odabrali Divčibare?
Svetlana Janković: Divčibare imaju veliki problem zbog nepostojanja funkcionalnog kanalizacionog sistema, a dodatni problem je i što postoji samo nekoliko kilometara kanalizacione mreže na koju su priključeni veliki hoteli i apartmanski objekti. Tempo gradnje novih objekata na Divčibarama je veoma intenzivan, a za to ne postoji odgovarajuća infrastruktura kao preduslov svake gradnje. Mi, građani iz Udruženja „Održive Divčibare“, ujedinili smo se 2021. godine kako bismo na nivou lokalne zajednice što pre došli do rešenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ispuštanje otpadne vode bez dodatnog tretmana je veliki ekološki problem na Divčibarama, naročito u zaštićenim područjima. Vođeni idejom da budućim generacijama ostavimo čistu prirodu i sprečimo dalju ekološku katastrofu, povezali smo se s drugim ekološkim udruženjima i uspostavili vezu sa stručnjacima. Postoji volja građana za poboljšanjem ekoloških uslova na Divčibarama, ali nam je potrebna podrška eksperata, a nju dobijamo kroz ovaj projekat. Smatram da je rešavanje problema na Divčibarama profesionalni izazov za akademsku zajednicu, zbog čega je dobro što je napravljen projekat koji bi povezao građane sa stručnjacima jer aktivisti koji su na terenu mogu da pruže naučnoj zajednici informacije o realnom stanju na ovoj teritoriji, dok eksperti mogu da pruže aktivistima adekvatnu stručnu podršku i znanje.
Branislava Lekić: Divčibare su uzete kao studija slučaja kako bismo skrenuli pažnju javnosti na velike ekološke probleme s kojima se suočava ovo područje, kao i da bismo prikazali kako će na Divčibarama, ali i u čitavoj Srbiji, izgledati prečišćavanje otpadnih voda narednih dvadesetak godina. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda trenutno se grade prema zahtevima domaće zakonske regulative koja je, između ostalih, usklađena s Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda iz 1991. godine. Želimo da informišemo širu javnost o najnovijim smernicama EU koje se odnose na energetsku neutralnost kako bi motivisali javnost i državne institucije da počnu da ih primenjuju, kao i da rešavaju aktuelne ekološke probleme na Divčibarama.
Značaj energetske neutralnosti i resursne efikasnosti za preradu otpadnih voda
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda troše velike količine električne energije, zbog čega je potrebno postići energetsku neutralnost. To znači da energija utrošena prilikom prerade otpadnih voda treba da se nadomesti iz obnovljivih izvora energije, odnosno da sistem prečišćavanja proizvodi onoliko energije koliko potroši. Najčešće se kao obnovljivi izvori koriste energija vetra i toplotna energija jer je prosečna godišnja temperatura otpadne vode oko 12 °S. Za zaštitu životne sredine prilikom prerade otpadne vode značajnu ulogu ima i resursna efikasnost. Ona podrazumeva iskorišćavanje vrednih resursa koji nastaju u procesu prečišćavanja i koji mogu da se ponovo iskoriste na različite načine. Resursna efikasnost u prečišćavanju otpadnih voda odnosi se na optimizaciju resursa poput energije, vode, upotrebe hemijskih sredstava kako bi se postigao efikasan tretman uz minimalne troškove i minimalan ekološki otisak. Cilj resursne efikasnosti u prečišćavanju otpadnih voda je smanjenje stvaranja nusproizvoda i potrošnja čiste vode, uz maksimalno iskorišćenje vrednih komponenata koje se nalaze u otpadnoj vodi kao što su nutrijenti. Ovako prečišćena voda iz postrojenja može se koristiti za navodnjavanje, ispiranje toaleta i prihranjivanje podzemnih voda.
Kako u Srbiji izgleda prečišćavanje otpadnih voda?
Branislava Lekić: Prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji u skladu s domaćom zakonskom regulativom funkcioniše u nekoliko gradova koji su imali finansijska sredstva i mogućnosti da izrade sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Prerada otpadne vode na ovim postrojenjima je slična kao u Evropi, s tim što su evropski gradovi, sukcesivno, počeli da prečišćavaju otpadne vode pre nekoliko decenija. Proces prerade otpadnih voda počeo je u Jugoslaviji sredinom osamdesetih godina prošlog veka, postojali su čak i pogoni za proizvodnju mašinske opreme koja se koristila u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Iz tog doba datiraju, između ostalih, i postrojenja u Somboru i Kragujevcu. Veliki gradovi su zbog brojnog stanovništva, preopterećenosti, ogromne količine otpadnih voda i nedostatka finansijskih sredstava ostali uskraćeni za sistem prečišćavanja otpadnih voda. Nakon dvehiljaditih godina i usklađivanja domaće zakonske regulative sa evropskom počelo je postepeno rešavanje ovog problema u Srbiji. Za sada postoji nekoliko novoizgrađenih gradskih postrojenja: u Subotici, Šapcu, Kruševcu, Leskovcu itd. Plan je da se postrojenja u narednom periodu izgrade u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima, kao i da se rekonstruiše postojeće kragujevačko postrojenje.
Na koji način su građani uključeni u projekat?
Branislava Lekić: Uloga građana u projektu je da učestvuju u kreiranju projektnih zadataka, sakupljaju podatke na terenu, analiziraju i istražuju ih i na kraju da promovišu projekat, kao i nove EU smernice iz oblasti prečišćavanja otpadnih voda.
Osnovna ideja je da se građanima-aktivistima kroz te aktivnosti unapredi znanje u oblasti zaštite voda od zagađenja i podigne kapacitet za učešće u kreiranju politika razvoja, upravljanja resursima i zaštite prirode. S druge strane, ostali učesnici projekta od građana-aktivista dobijaju relevatne i pravovremene informacije o stanju na terenu, ne samo o stanju životne sredine već i o aktivnostima drugih relevantnih privrednih i društvenih aktera koji deluju na predmetnom području na problemima zaštite prirode od zagađenja. Krajnji rezultat je formiranje zajedničke DivSci platforme koju čine istraživači, inženjeri, građanski aktivisti, šira populacija, predstavnici lokalne samouprave i prosvetni radnici – svi akteri zainteresovani za poboljšanje uslova življenja i stanja životne sredine na predmetnom području. Cilj DivSci platforme je ravnopravan dijalog među svim akterima direktno ili indirektno uključenim u projekat, bez političkih i finansijskih uticaja. Plan je da se među širokim skupom ljudi razmenjuju ideje i informacije koje imaju, ili će imati, uticaja na rešavanje problema zaštite voda od zagađenja, na konkretnom primeru Divčibara.
Edukacija osnovaca i srednjoškolaca o zaštiti vode od zagađenja
U projektu učestvuju i đaci Osnovne škole „Jovan Miodragović“ iz Beograda i učenici Srednje medicinske škole iz Valjeva. Uloga srednjoškolaca je važna za projekat jer će oni izlaziti na teren, uzimati uzorke vode i zemljišta u okviru svojih školskih aktivnosti, a sve u cilju promovisanja ideje zaštite vode od zagađenja. Osnovci će o preradi otpadnih voda učiti na primeru prerade gradskih otpadnih voda, čiji proces je naročito zanimljiv budući da prečišćavanje otpadnih voda imitira prirodne procese prečišćavanja. Đaci će pod mikroskopom, nabavljenom iz sredstava ovog projekta, posmatrati uzorke, gledati napravljene snimke mikrobiološke aktivnosti i videti preko četrdeset različitih vrsta mikroorganizama koji rade na prečišćavanju gradskih otpadnih voda. Tehnike prečišćavanja gradskih otpadnih voda koje se danas primenjuju u Srbiji i drugim državama bazirane su na prirodnim procesima mikrobiološke razgradnje. Proces razgradnje i dekompozicije materija koji se dešava kada bacite koru banane u prirodu sličan je i prilikom prečišćavanja otpadne vode, samo što prirodni procesi prečišćavanja traju godinama, dok je prerada vode u inženjerskim sistemima prilagođena tako da se mikrobiološko prečišćavanje otpadnih voda obavi za manje od 24 časa.
Koji su naredni koraci na projektu?
Branislava Lekić: Prethodnih nedelja prikupljali smo podatke o postojećem stanju na terenu, a sledeći korak je da se na veb platformi CitSci podele prikupljene informacije. Potom sledi organizovanje dodatnih obuka s našim kolegama iz Holandije koje se tiču konkretnih direktiva EU o energetskoj neutralnosti i resursnoj efikasnosti. Nakon toga, zajedno s građanima- aktivistima identifikujemo konkretne probleme za studiju slučaja Divčibare, a koji se tiču implementacije pomenutih smernica EU na Divčibarama. Ideja je i da na osnovu podataka s terena studenti Građevinskog i Mašinskog fakulteta u Beogradu uz koordinaciju mentora-učesnika projekta razrade nekoliko scenarija u okviru master-teza za energetski neutralno prečišćavanje otpadnih voda, uz dodatnu primenu metoda za povrat vrednih resursa iz vode i otpadnog mulja.
Koja rešenja može da ponudi projekat?
Svetlana Janković: Jedna od ideja je kada na Divčibarama bude izgrađeno postrojenje za preradu otpadnih voda, da se prerađena voda koristi, na primer, za grejanje objekata u okruženju i za protivpožarnu zaštitu. Lokacija postrojenja bila bi u blizini ski-staze na Divčibarama, pa bi zato bilo dobro da se prerađena voda, nakon odgovarajućeg tretmana, koristi i za osnežavanje. Divčibare su interesantne za ovaj projekat jer nisu bogate vodom. Izvorišta vodosnabdevanja imaju veoma male kapacitete, tako da bi prerada otpadnih voda bila dobro rešenje jer bi se tako delimično rasteretila gradska vodovodna mreža.
Branislava Lekić: Projekat nudi pogodnosti kao što su poznavanje naprednih strategija za kontrolu zagađenja voda, povećanje svesti o dostupnim tehnologijama za preradu otpadnih voda u EU, formiranje posebne društvene platforme DivSci s ciljem da ona nastavi da zagovara bolje prakse upravljanja otpadnim vodama nakon završetka projekta.
Građanska naučna istraživanja (eng. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački, participativni metod, kojim se javnost uključuje u proces naučnih istraživanja i omogućava građanima koji nisu naučnici u datoj oblasti da nauci aktivno doprinose kroz svoje intelektualne napore, opšte znanje ili sopstvene alate i resurse. Ovakva naučna istraživanja pokrivaju različite discipline i teme, i uključuju učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani istraživači obezbeđuju eksperimentalne podatke i pružaju dodatnu vrednost nauci, postavljaju nova pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, istovremeno stičući raznovrsna znanja i veštine. Građanska naučna istraživanja pružaju mogućnost za prikupljanje obimnih podataka sa širokih geografskih prostora, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog istraživanja. Učešćem građana promovišu se različite perspektive, neguje se osećaj zajedništva i osnažuju se mreže saradnje, što doprinosi ostvarivanju zajedničkih ciljeva.