Razgovarao: Đorđe Petrović
Elektrotehnički fakultet (ETF) Univerziteta u Beogradu ove godine obeležava 75. godinu svog postojanja. Igrom slučaja ili ne, jubilej ove prestižne visokoškolske ustanove poklopio se sa drugim jubilejem – 75. godina od otkrića bipolarnog tranzistora. Stoga je Elektrotehnički fakultet odlučio da organizuje naučnostručni skup „75 godina od patentiranja bipolarnog tranzistora: na horizontu događaja i iza njega“. Ovaj naučni skup održan je u petak, 3. novembra, u Svečanoj sali na prvom spratu ETF-a, a prisutni su imali prilike da čuju zanimljiva predavanja o otkriću koje je nepovratno promenilo svet.
Povodom ova dva jubileja, o značaju otkrića bipolarnog tranzistora, istorijatu ETF-a, perspektivama koje nudi studentima, prestižu i tajnama višedecenijskog uspeha ove institucije, razgovarali smo sa prof. dr Jelicom Protić, redovnom profesorkom i šeficom Katedre za računarsku tehniku i informatiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Zbog čega ste odlučili da 75. godišnjicu fakulteta obeležite naučnostručnim skupom posvećenom bipolarnom tranzistoru? U čemu se krije značaj ovog otkrića?
Obeležavajući sredinom decembra Dan fakulteta, odnosno godišnjicu osnivanja Elektrotehničkog fakulteta i velike jubileje kao što je ovaj 75. rođendan, vezujemo se za istoriju razvoja naše struke i velike događaje koji su predstavljali prekretnicu u tehnološkom razvoju naše civilizacije. Međunarodna organizacija IEEE Electron Devices Society, koja okuplja inženjere elektronike, već je proglasila 2022/2023. godinu 75. godišnjicom tranzistora, dakle reč je o velikom jubileju koji na planetarnom nivou obeležava naša struka.
Pre 75 godina, 26. juna 1948. godine, Vilijem Šokli iz Belovih laboratorija patentirao je prvi bipolarni tranzistor. Tom događaju je prethodilo istraživanje Džona Bardina i Valtera Bretejna, koji su tokom novembra i decembra 1947. u Belovim laboratorijama realizovali prvu kontaktnu varijantu bipolarnog tranzistora i svoj izum demonstrirali 16. decembra 1947. On je upravi Belovih laboratorija prikazan nedelju dana kasnije kao „čaroban Božićni poklon“. Nakon toga, Vilijem Šokli se posvetio intenzivnom jednomesečnom radu i došao do otkrića drugačije varijante tranzistora bazirane na p-n spoju. Time su ova trojica vrhunskih istraživača svetu prikazala izum za koji su 1956. godine zajedno dobili Nobelovu nagradu za fiziku.
Razvoj i primena tranzistora postavili su temelje za novi i dinamičan napredak svih oblasti elektrotehnike i računarstva, koje se danas izučavaju na Elektrotehničkom fakultetu. Digitalna transformacija kroz koju prolazi današnje društvo ne bi bila moguća bez ovog pronalaska. Izum i upotreba tranzistora značajno su pomerili granice tehnološkog razvoja i prevazišli tehničke aspekte jedne poluprovodničke naprave. Pojavom tranzistora omogućeni su pouzdaniji rad, ušteda energije i minijaturizacija elektronskih komponenata, čime je stvoren potencijal za dalji razvoj integrisanih kola i modernih mikroprocesora. U narednim decenijama došlo je do neslućenog povećanja procesorske snage. To je predstavljalo neophodan preduslov za dalja fundamentalna istraživanja, ali i za pojavu naprednih informacionih tehnologija, koje doprinose razvoju budućeg sajber-fizičkog društva oslonjenog na veštačku inteligenciju, internet stvari (IoT) i savremene komunikacione tehnologije.
Možete li nam reći nešto o istorijatu Elektrotehničkog fakulteta. Kada je osnovan, kako je tekao razvoj institucije, koji su sve smerovi postojali nekad i koje smerove studenti mogu da upišu danas?
Elektrotehnički fakultet je nedavno obeležio sto godina od izdavanja prve diplome iz oblasti elektrotehnike, odnosno tadašnje diplome elektro-mašinskog inženjera na Univerzitetu u Beogradu. Izdavanju ovih diploma prethodilo je gotovo tri decenije nastave iz oblasti elektrotehnike kod nas, koja je započela još 1894. godine, kada je dr Stevan Marković, koji je prethodno studirao u Beču i Liježu, održao prvo predavanje iz ove oblasti na Velikoj školi u Beogradu. Tu je i osnovao treću katedru u Evropi koja se bavila elektrotehnikom, a bio je savremenik i veliki prijatelj našeg čuvenog matematičara Mihaila Petrovića Alasa.
Nakon transformacije Velike škole u Univerzitet u Beogradu 1905. godine, nastava iz oblasti elektrotehnike odvijala se na Tehničkom fakultetu, u prostoru današnjeg Rektorata smeštenog u Kapetan Mišinom zdanju, gde su se nalazile laboratorije Zavoda za elektrotehniku. Izmene i dopune Uredbe o Tehničkom fakultetu, koja prvi put pravi razliku između diplomaca mašinstva i elektrotehnike, donete su 1922. godine. Broj elektro-mašinskih inženjera koji su diplomirali u godinama pre Drugog svetskog rata bio je relativno mali i kretao se od 17 diplomiranih 1923. godine do 86 diplomiranih 1937. godine. Prvi inženjeri koji su poneli ove diplome 1923. godine bili su Cvetko Tonić, Aleksandar Jakševac i Samuilo Samujilović, a prva žena koja je stekla diplomu 1931. godine bila je Desanka Perišić.
Izum i upotreba tranzistora značajno su pomerili granice tehnološkog razvoja i prevazišli tehničke aspekte jedne poluprovodničke naprave. Pojavom tranzistora omogućeni su pouzdaniji rad, ušteda energije i minijaturizacija elektronskih komponenata, čime je stvoren potencijal za dalji razvoj integrisanih kola i modernih mikroprocesora
Početak Drugog svetskog rata preduhitrio je zahtev šestorice profesora elektrotehnike za formiranje posebnog Elektrotehničkog fakulteta, do čega je došlo tek 21. juna 1948. godine, kada je Elektrotehnički fakultet formiran odlukom Vlade NR Srbije, kao jedan od šest fakulteta u sastavu Tehničke velike škole. Tada je fakultet imao dva odseka – Odsek za električnu snagu i Odsek za telekomunikacije, dok je Odsek za tehničku fiziku i nuklearnu tehniku osnovan 1955. godine. Organizovani razvoj računarstva na Elektrotehničkom fakultetu otpočeo je 1971. godine, dolaskom profesora Tihomira Aleksića, koji je osnivač Katedre za obradu podataka, a 1973. godine se na sva tri postojeća odseka uvodi Smer za obradu podataka, preteča današnjih računarskih odseka.
U skladu sa Bolonjskom deklaracijom, petogodišnje studije se 2003. godine zamenjuju četvorogodišnjim, koje se prvom akreditacijom iz 2008. godine transformišu u današnji studijski program osnovnih akademskih studija Elektrotehnika i računarstvo. Odseci, odnosno moduli ovog studijskog programa, koji svake godine upisuje 540 studenata, jesu: Odsek za elektroniku i digitalne sisteme, Odsek za energetiku, Odsek za računarsku tehniku i informatiku, Odsek za signale i sisteme, Odsek za telekomunikacije i informacione tehnologije i Odsek za fizičku elektroniku. Upis i prva godina studija su zajednički, a nastava na odsecima počinje od druge godine. Na talasu velikih potreba privrede, 2004. godine je osnovan Odsek za softversko inženjerstvo, koji danas predstavlja poseban studijski program na koji se upisuje 180 studenata godišnje. Možemo se pohvaliti da na naš Fakultet dolaze najbolji srednjoškolci iz čitave Srbije i regiona, a tradicionalno ih je najviše iz Matematičke gimnazije, Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ i Devete beogradske gimnazije „Mihailo Petrović Alas“.
Uspeh se svakako temelji i na višedecenijskom doprinosu profesora ETF-a razvoju računarstva na našim prostorima, počev od činjenice da je profesor Tihomir Aleksić zajedno sa akademikom Rajkom Tomovićem projektovao prvi računar u bivšoj Jugoslaviji, CER-10, koji se koristio šezdesetih godina prošlog veka, kada je naša zemlje bila jedna od šest evropskih zemalja koje su samostalno razvile digitalni računar
Ko je sve od velikih imena iz oblasti elektrotehnike i računarstva studirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu?
Povodom prošlogodišnjeg Dana fakulteta, ETF je izdao „Imenik inženjera elektrotehnike“ koji su diplomirali na Univerzitetu u Beogradu sa 25.090 imena onih koji su završili studije zaključno sa 1. oktobrom 2022. godine. Tokom školske 2022/23. godine diplomiralo je 558 studenata. Iako zvanični podaci ne postoje, procenjuje se da je u različitim periodima čak 20-30% ovih inženjera nastavljalo uspešnu karijeru u inostranstvu, a oni koji su ostajali u zemlji postajali su motor njenog napretka i tehnološkog razvoja, ali i akademske izvrsnosti. U tom smislu, za nas su sva ova imena velika i značajna, pa neću ovde navoditi konkretne ličnosti, jer je sasvim izvesno da bih neka važna imena nenamerno ispustila. Dovoljno je reći da ETF u svom alumniju ima čitav niz akademika SANU, lidera na značajnim državnim i društvenim funkcijama, osnivača i rukovodilaca uspešnih kompanija u zemlji i svetu, profesora na vodećim svetskim univerzitetima, vlasnika značajnih patenata, kao i vrhunskih stručnjaka koji su se istakli svojim radom u nauci i privredi.
Elektrotehnički fakultet je već decenijama jedna od najprestižnijih visokoškolskih ustanova u našoj zemlji, čija se diploma veoma ceni kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Taj status ETF-a nije poremetilo ni to što, danas tako tražena, znanja iz informatike i računarstva mogu da se steknu i na brojnim drugim visokoškolskim ustanovama. U čemu je tajna uspeha vaše institucije?
Rekla bih da nema neke velike tajne. Uspeh se krije u ozbiljnosti, odgovornosti i verovanju da je dobar spoj teorije i prakse ključ za kvalitetne studije i njihov održivi razvoj. Ako konkretno govorimo o nastavi računarstva, Elektrotehnički fakultet imao je tu sreću da temelje te nastave pretežno postavljaju ljudi koji su se prethodno dokazali u realnom razvoju hardvera i softvera, a neki od njih su iskustvo u naučnom radu donosili iz najrazvijenijih zemalja sveta.
Iako je nosilac nastave računarstva u najužem smislu na ETF-u Katedra za računarsku tehniku i informatiku, saradnja sa nastavnicima sa drugih katedri Elektrotehničkog fakulteta predstavlja veliku prednost za razvoj računarstva na našem fakultetu, jer se mnogi od njih bave razvojem hardvera i specijalizovanih uređaja, primenjenom matematikom, automatskim upravljanjem, obradom signala, računarstvom u fizici, veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem, analizom podataka, računarskim komunikacijama i internetom, optimizacionim problemima i drugim temama koje su postale integralni deo današnjeg računarstva. Bogatstvo različitih oblasti, multidisciplinarna istraživanja, međunarodna saradnja i pre svega veliki ljudski potencijal predstavljaju nesumnjivu komparativnu prednost ETF-a u domaćem visokoškolskom obrazovnom prostoru orijentisanom na računarstvo i informatiku.
Uspeh se svakako temelji i na višedecenijskom doprinosu profesora ETF-a razvoju računarstva na našim prostorima, počev od činjenice da je profesor Tihomir Aleksić zajedno sa akademikom Rajkom Tomovićem projektovao prvi računar u bivšoj Jugoslaviji, CER-10, koji se koristio šezdesetih godina prošlog veka, kada je naša zemlje bila jedna od šest evropskih zemalja koje su samostalno razvile digitalni računar. Na tim temeljima građena je i prepoznatljiva škola arhitekture računara. Paralelno je koncipirana i nastava softverskih disciplina bazirana na mogućnosti praktičnog rada studenata u fakultetskom Računskom centru. Naš fakultet i danas ima najveći računski centar u akademskom okruženju, u kome je bio postavljen i prvi veb sajt. Ne treba zaboraviti ni ulogu profesora ETF-a u dovođenju Interneta u Srbiju i razvoju akademske mreže.
Uz pažljivu i objektivnu selekciju novih saradnika i visok kvalitet studenata koji se opredeljuju za računarstvo na ETF-u, jedino što nam preostaje jeste da se trudimo da ih ne pokvarimo
Na dobro postavljenim temeljima nastavu računarstva danas unapređuje i usklađuje sa savremenim tokovima 35 nastavnika i saradnika izabranih za užu naučnu oblast Računarska tehnika i informatika. Veliki broj studenata na dva odseka usko orijentisana ka računarskim disciplinama i informatici stavlja ozbiljne zadatke i izazove pred nastavno osoblje.
Nekoliko je ključnih faktora koji su omogućili da nastava bude kvalitetna i da se nesmetano odvija. Prvi faktor je relativno jednostavna i uniformna struktura kurikuluma, u kojoj svaki predmet daje teorijske osnove kompatibilne sa onim što se uči na vodećim svetskim univerzitetima i što preporučuju međunarodne organizacije IEEE i ACM. Podrazumeva se i samostalni ili grupni projekat ili laboratorijski rad u okviru svakog predmeta. Drugi važan faktor je relativno mlad nastavni kadar, gde su saradnici u većini, a veliku pomoć pruža i značajan broj najboljih studenata – demonstratora, te je moguće da svaki student dobije validne i podsticajne povratne informacije o svom projektu ili domaćem zadatku. Najzad, period kovid-19 pandemije dodatno je podstakao i ranije uspešan rad na razvoju posebnih softverskih alata za pomoć u daljinskom učenju, formiranju testova i automatizaciji ocenjivanja programskog koda, uz kontrolu originalnosti, a bitno su unapređene i elektronske prezentacije i video-materijali za sve predmete.
Uz pažljivu i objektivnu selekciju novih saradnika i visok kvalitet studenata koji se opredeljuju za računarstvo na ETF-u, jedino što nam preostaje jeste da se trudimo da ih ne pokvarimo… Uspešnost naših studenata odražava se kroz zadovoljstvo brojnih IT kompanija koje ih rado primaju na stručnu praksu, zapošljavaju i pre završetka studija i sklapaju partnerske ugovore sa Elektrotehničkim fakultetom.