Интервју

Потребнa je новa политикa у борби са климатским променама

„Чак и када бисмо неком магијом могли да прекинемо сву емисију гасова стаклене баште који доводе до климатских промена, оне би трајале још неколико деценија, ако не и векова“

Суперћелијска олуја: олујни танго са разарајућим последицама

„Главна карактеристика која суперћелијску олују разликује од обичне јесте ротационо вертикално кретање ваздуха, односно спирално подизање ваздуха навише, које омогућава да се већа количина влаге из околине ефикасније 'увуче' у сам облак. А чим има више влаге у облаку, значи да ће он бити интензивнији, да ће дуже трајати и да ће моћи да пређе већу раздаљину“

Јелена Вучковић: професорка која је „пробила стаклени плафон“

„Бављење науком на универзитету је професија која је веома динамична и занимљива, али вам и даје максималну флексибилност – много више него нпр. рад у индустрији. Ради се много, али сами контролишете свој распоред и радите увек оно што желите“

Сигурно уточиште уметности

„Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета“, каже о Оназис Стеги културном центру др Продромос Цијавос, један од челних људи ове институције

Важно је едуковати људе о генеративној вештачкој интелигенцији

Др Дрор Гил је консултант, страствени подкастер и певач рок групе „Бета“. О томе зашто је каријеру посветио вештачкој интелигенцији, о њеним врлинама и манама, и о томе зашто је едукација важна, говорио је за Центар за промоцију науке током недавног боравка у Србији.

„Постоји свест о важности теме којом се бавимо“

Крајем маја, проф. др Бојани Обрадовић, др Јасмини Стојковској и др Јовани Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду стиглa је важнa награда: стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио им је посебно признање за експонате који доприносе развоју технике.

Кошница за ентеријер: пчеларење из фотеље

„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић

Очи у очи са праисторијским MetaHuman човеком

Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година

Примена природних производа као извора иновативних приступа у индустрији

Од 16. до 19. маја, на Београдском сајму ће се одржати Сајам технике и техничких достигнућа, а посетиоци ће, између осталог, имати јединствену прилику да се упознају и са радом истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду.

Вештачка интелигенција је ту да нас ојача

„Квантна физика настала је пре око сто година коришћењем математичке анализе, линеарне алгебре и теорије вероватноће. Те исте математичке дисциплине, искомбиноване мало другачије, налазе се и у основи данашње вештачке интелигенције“

Oд отпада до вредности, уз помоћ „добрих бактерија“

Средином маја, посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа упознаће се са београдским Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и њиховим „добрим бактеријама“. Како то да бактерије могу да буду добре и како нам могу помоћи у рециклажи пластичног отпада?

Вештачка интелигенција у служби пољопривреде

Средином маја посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа имаће јединствену прилику да упознају АгРобота Сосу који потиче са новосадског Института БиоСенс. Осим Сосе, истраживачи са овог института развили су и роботe Лалу и Гарија. Шта Лала, Соса и Гари раде, како могу да помогну српским пољопривредницима и колико је заправо значајна примена вештачке интелигенције у пољопривреди?

О чему говоримо кад говоримо о климатској кризи?

„Климатске промене имају своју расну, класну, па и родну димензију. Оне се не дешавају свима подједнако“

Вешти смо у објашњавању, а слаби у доказивању

„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“

Волети природу и техно

„Неке врсте птица на Земљи постоје милионима година, дакле, дуже од људи. Музика одавно постоји на планети. Фасциниран сам тиме како птице производе музику, копирам њихове мелодијске матрице и оне су део мојих композиција“

Сакупљањем плоча до реконструкције музичке прошлости

„Када човек започиње да се бави истраживањем, зна веома мало о томе, а после 20, 30 година перспектива о истраживању и о колекционарству је другачија. То је сазревало, с годинама. Било је потребно научити око 2000 песама, пронаћи податке о 12.500 музичара, као и о 500 певача који су снимали плоче пре рата, како би се колекција адекватно обогатила. То иде мало-помало“

Ипак се клати

Група инжењера са техничких факултета у Београду поставила је у холу зграде Завода за физику чувену експерименталну поставку која непобитно доказује да се Земља окреће – Фукоово клатно

Др Ана Салевић о награди Danubius Young Scientist Award

„Сведоци смо великог притиска на животну средину којем у великој мери доприноси масовно коришћење и депоновање пластичне амбалаже, а поред тога глобални губици хране, који укључују и отпад узрокован кварењем, веома су велики. У том погледу, моја тренутна, али и будућа истраживања, усмерена су на даљи развој еколошки прихватљивих амбалажних материјала уз ефикасно коришћење природних извора и промовисање концепта одрживог развоја.“

Жене у музици – борба на неколико фронтова

„Говоримо о женама које, као музичарке, уметнице и раднице, припадају различитим доменима у музичкој индустрији, на независним сценама и мањим културалним сценама, и где је, у сваком смислу, веома тешко опстати, а из женске позиције можда још и теже“

O полену у реалном времену

„Шта мене брига да л' је киша пала јуче, покисао сам. Мене занима шта ће бити, мене занима прогноза“