„Наше иновације су представљане по иностраним сајмовима: за Европу у Немачкој, за остатак света у Дубаију, где смо већ петнаестак година. Иновације крећу од тога, и наши људи, када се врате са ових међународних сајмова, кажу – па ми нисмо знали да ви то радите“
„Развој и примена транзистора поставили су темеље за нови и динамичан напредак свих области електротехнике и рачунарства, које се данас изучавају на Електротехничком факултету. Дигитална трансформација кроз коју пролази данашње друштво не би била могућа без овог проналаска“
„Примарно уметничко писмо је увек припадало ауторима, а не ауторкама, па су и дела аутора присутнија. Сада су позиције другачије и пружају прилику да се истражи то потиснуто креативно наслеђе“
На недавно објављеној листи најбољих научника света нашла су се 84 истраживача из Србије. У разговору за Центар за промоцију науке, двоје професора објашњава зашто је име на овој листи важно и шта то значи у пракси
Професор Рене Бернардс, пред велики београдски конгрес у организацији Српског друштва истраживача рака, за Елементаријум говори о иновативним начинима истраживања рака, свом тиму на Холандском институту за рак (The Netherlands Cancer Institute) и њиховим патентима који спасавају на хиљаде пацијената годишње
„Чак и када бисмо неком магијом могли да прекинемо сву емисију гасова стаклене баште који доводе до климатских промена, оне би трајале још неколико деценија, ако не и векова“
„Главна карактеристика која суперћелијску олују разликује од обичне јесте ротационо вертикално кретање ваздуха, односно спирално подизање ваздуха навише, које омогућава да се већа количина влаге из околине ефикасније 'увуче' у сам облак. А чим има више влаге у облаку, значи да ће он бити интензивнији, да ће дуже трајати и да ће моћи да пређе већу раздаљину“
„Бављење науком на универзитету је професија која је веома динамична и занимљива, али вам и даје максималну флексибилност – много више него нпр. рад у индустрији. Ради се много, али сами контролишете свој распоред и радите увек оно што желите“
„Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета“, каже о Оназис Стеги културном центру др Продромос Цијавос, један од челних људи ове институције
Др Дрор Гил је консултант, страствени подкастер и певач рок групе „Бета“. О томе зашто је каријеру посветио вештачкој интелигенцији, о њеним врлинама и манама, и о томе зашто је едукација важна, говорио је за Центар за промоцију науке током недавног боравка у Србији.
Крајем маја, проф. др Бојани Обрадовић, др Јасмини Стојковској и др Јовани Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду стиглa је важнa награда: стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио им је посебно признање за експонате који доприносе развоју технике.
„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић
Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година
Од 16. до 19. маја, на Београдском сајму ће се одржати Сајам технике и техничких достигнућа, а посетиоци ће, између осталог, имати јединствену прилику да се упознају и са радом истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду.
„Квантна физика настала је пре око сто година коришћењем математичке анализе, линеарне алгебре и теорије вероватноће. Те исте математичке дисциплине, искомбиноване мало другачије, налазе се и у основи данашње вештачке интелигенције“
Средином маја, посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа упознаће се са београдским Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и њиховим „добрим бактеријама“. Како то да бактерије могу да буду добре и како нам могу помоћи у рециклажи пластичног отпада?
Средином маја посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа имаће јединствену прилику да упознају АгРобота Сосу који потиче са новосадског Института БиоСенс. Осим Сосе, истраживачи са овог института развили су и роботe Лалу и Гарија. Шта Лала, Соса и Гари раде, како могу да помогну српским пољопривредницима и колико је заправо значајна примена вештачке интелигенције у пољопривреди?
„Климатске промене имају своју расну, класну, па и родну димензију. Оне се не дешавају свима подједнако“
„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“
„Неке врсте птица на Земљи постоје милионима година, дакле, дуже од људи. Музика одавно постоји на планети. Фасциниран сам тиме како птице производе музику, копирам њихове мелодијске матрице и оне су део мојих композиција“