Reč je o 3D perfuse protočnom bioreaktoru za jednokratnu upotrebu, koji je ovaj tim razvijao tokom proteklih godina, između ostalog i sa ciljem da bude lak za rukovanje i onim istraživačima koji nemaju tehničku ekspertizu. Ovaj eksponat je predstavljen i u okviru izložbene postavke „Igraj za čovečanstvo! Nauke za sve“, koju su organizovali Vlada Republike Srbije, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete. 3D perfuse se, inače, već uveliko primenjuje na nekoliko instituta u zemlji i inostranstvu, i jedan je u nizu projekata Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta, koji radi od 2009. godine, a bavi se istraživanjima i eksperimentalnim i razvojnim projektima u okviru tehničko-tehnoloških nauka. O bioreaktoru, Inovacionom centru, značaju nagrada i položaju žena u nauci razgovarali smo sa prof. Dr Bojanom Obradović, dr Jasminom Stojkovskom i dr Jovanom Zvicer.
Možete li da nam kažete nešto više o ovom bioreaktoru, njegovoj primeni i značaju?
Naš 3D perfuse protočni bioreaktor je prvenstveno namenjen gajenju ćelija i tkiva u laboratorijskim uslovima tako što ćelijama obezbeđuje smeštaj u trodimenzionalnoj (3D) strukturi koja imitira okruženje u organizmu. Naime, u tradicionalnim biološkim i farmaceutskim ispitivanjima ćelije se jednostavno zaseju na podlogu za koju se zalepe i tako gaje u monosloju, odnosno takozvanim dvodimenzionalnim (2D) uslovima. Međutim, u živom organizmu nema sličnih slojeva spljoštenih ćelija već su one raspoređene u tkivima i organima gde imaju svoj karakterističan oblik zavisno od vrste ćelija. Generalno, biomimični bioreaktori imitiraju uslove u prirodnoj in vivo sredini tako što sa jedne strane obezbeđuju ćelijama 3D okruženje, a sa druge biofizičke signale koji su karakteristični za određeno tkivo. Na taj način dobijamo relevantnije rezultate, jer su fiziologija i metabolizam ćelija u takvom okruženju slični kao u prirodnom tkivu. Naš 3D perfuse protočni bioreaktor imitira uslove u prokrvljenim tkivima, kao što je to koštano tkivo, i uz primenu pogodnih biomaterijala može da obezbedi gajenje različitih vrsta ćelija radi regeneracije tkiva ali i radi ispitivanja, na primer, malignih ćelija i tumora. Tako je jedna od potencijalnih upotreba ovog bioreaktora u farmaciji za testiranje antitumorskih lekova, ali je i korak ka personalizovanoj medicini. Naime, ideja je da u budućnosti za svakog pacijenta obolelog od raka bude određena potencijalno najbolja terapija u samom bioreaktoru.
Pored toga, sistem je jednostavan i namenjen je za jednokratnu upotrebu, a time smo želeli da ga učinimo atraktivnim za primenu u svim biološkim, farmaceutskim i biomedicinskim laboratorijama, ali i da smanjimo rizik od potencijalnog prenosa kontaminacije.
Kako ste i kada došli na ideju da razvijete 3D perfuse protočni bioreaktor? Da li mislite da bi u nekoj bližoj budućnosti on mogao da se koristi u praksi u najširem mogućem smislu?
Naša grupa za biomedicinsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu se već duži niz godina fokusira na razvoj i primenu novih biomimičnih bioreaktora za primenu u biomedicini, kao što je to bioreaktor koji imitira naprezanja u hrskavici dok hodamo. Ovi sistemi su, međutim, suviše komplikovani za upotrebu nekome ko nema tehničku ekspertizu. Sa druge strane, statistika koja se odnosi na translaciju rezultata istraživanja iz pretkliničkih ka kliničkim studijama je poražavajuća. Naime manje od 10% rezultata ispitivanja na životinjama je relevantno za ljude. Ovaj podatak govori o tome koliko je životinja žrtvovano, utrošeno novca i vremena bez potrebe. U nauci je već dobro poznat jaz između rezultata dobijenih na ćelijskim linijama u 2D sistemu, na životinjama i na klinici, i jedno od rešenja je usmereno ka uspostavljanju adekvatnih sistema koji će omogućiti istraživanja humanih ćelija u 3D okruženju. Time bi se definitivno sa jedne strane smanjila ispitivanja na životinjama, a sa druge ubrzao razvojni put terapija i lekova do kliničke primene. Naša ideja je bila da razvijemo jednostavan bioreaktorski sistem za jednokratnu upotrebu koji bi bio lak za rukovanje i istraživačima koji nemaju tehničku ekspertizu, kao što su to biolozi i farmaceuti. Tako je naš sistem bioreaktor 3D perfuse već primenjen u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, kao i na Univerzitetu Istočnog Pijemonta „Amedeo Avogadro“ u Italiji, sa kojima sarađujemo.
Koliko je za vas lično, ali i za Inovacioni centar u kome radite, važno ovo priznanje i zašto?
Naravno da je ovo priznanje, kao i ostala priznanja koja smo do sada dobili, od velikog značaja za naš tim, jer govori u prilog tome da postoji svest o važnosti teme kojom se bavimo i da je prepoznat potencijalni efekat koji primena biomimičnih bioreaktora može da ima na dalji razvoj biomedicine, novih terapija i lekova. Verujemo da i prof. Đorđe Janaćković, direktor Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta, deli istu radost i uzbuđenje oko priznanja jer ono ukazuje na inovacioni potencijal centra.
Kakvu saradnju imate sa privrednim sektorom u Srbiji, da li su raspoloženi za korišćenje vaših proizvoda?
Mi se redovno predstavljamo na sajmovima tehnike i održavamo kontakte sa pojedinim kompanijama u Srbiji, ali za sada je naš protočni bioreaktor 3D perfuse našao primenu u istraživačkim laboratorijama. Verujemo da ćemo na taj način dobiti više rezultata koji će pokazati raznovrsne primene bioreaktora i obezbediti dobru osnovu za testiranje i u industrijskom okruženju.
3D perfuse protočni bioreaktor je razvio tim koji čine tri žene. Kako biste ocenili položaj žena u nauci u Srbiji? Ima li prostora i potrebe za unapređenjem tog položaja?
Statistički gledano, u Srbiji više od polovine zaposlenih u nauci čine žene. Iako se žene sve više uključuju u naučna istraživanja i obrazovanje, još postoji jaz u njihovoj zastupljenosti na višim akademskim i istraživačkim pozicijama. Važno je shvatiti da je unapređenje položaja žena u nauci važno ne samo za postizanje rodne ravnopravnosti, već i za ostvarivanje punog potencijala i napretka društva. Za unapređenje uvek ima prostora. Svakako da je potrebno raditi na motivaciji i podršci ženama u preuzimanju vodećih funkcija i položaja. To se delom može regulisati i posebnim uslovima i podsticajima u okviru projektnih poziva, gde bi trebalo voditi računa o jednakom učešću žena na pozicijama rukovodilaca projekata. Svakako, ono što bi olakšalo položaj naučnica, ali i generalno poslovnih žena, jeste pronalaženje fleksibilnih radnih modela koji bi omogućili ženama da jednostavnije postignu balans između poslovnog i porodičnog života.