Razgovarao: Đorđe Petrović
„Prošlost čovečanstva često shvatamo i sagledavamo kroz materijalne ostatke, ali se uglavnom ne zna kako su izgledali ljudi koji su stvorili određenu kulturu. Iako su arheolozi iskopali desetine hiljada skeletnih ostataka, do sada je urađeno svega nekoliko desetina rekonstrukcija lica i to u vidu skulptura. Naši naučnici, predvođeni prof. dr Sofijom Stefanović, prvi su u istoriji uspeli da rekonstruišu tačne izraze lica i realistične emocije ljudi koji su živeli mnogo godina pre nas“, ističu za Elementarijum iz organizacije Srbija stvara, nacionalne platforme koja je podržala ovaj revolucionarni projekat.
Praistorijski čovek, čije je lice rekonstruisano, živeo je pre desetak hiljada godina u Lepenskom Viru, a prema načinu na koji je sahranjen (u sedećem položaju), naš slavni arheolog dr Dragoslav Srejović smatrao je da je reč o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici – verovatno šamanu. Na osnovu analize iskopanih kostiju, prvo je urađen realističan 3D model njegove lobanje, a potom je uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije, koju je razvila domaća gejming kompanija, i Unreal Engine softvera praistorijski čovek virtuelno i „oživeo“.
Lobanja praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize njegovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 centimetara i teška oko 70 kilograma i da se hranila prvenstveno ribom.
Dr Stefanović, redovna profesorka Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da njena želja o „oživljavanju“ praistorijskog čoveka datira još od detinjstva, kada je sa uzbuđenjem slušala priče o praistoriji koje je izmišljala njena najstarija sestra. „Njene priče bile su toliko živopisne da sam, slušajući ih, mogla da vidim svaku emociju praistorijske majke koja pokušava da održi vatru da bi ugrejala svoju decu. Zbog njenih priča stalno sam zamišljala kako bi izgledalo da zaista sretnem praistorijske ljude. I ta želja inspirisala me je da postanem arheolog, a potom i fizički antropolog i da kroz analizu drevnih kostiju saznam kako su izgledali drevni ljudi.“
„Kada sam 2018. godine videla prezentaciju kompanije 3Lateral iz Novog Sada (sada deo Epic Games-a), o MetaHuman tehnologiji koja je tada bila u razvoju, znala sam da se uz pomoć nje može ostvariti ne samo moj stari san već i da imamo mogućnost da potpuno promenimo način predstavljanja prošlosti čovečanstva“, objašnjava ova naučnica, koja je ujedno i kreativna ambasadorka nacionalne platforme Srbija stvara.
Ona ističe da je Prehistoric MetaHuman, u pravom smislu reči, transdisciplinarni projekat koji je obuhvatio arheologe, fizičke antropologe, forenzičare, informatičare, hemičare i molekularne biologe. Proces 3D skeniranja lobanje obavio je Jugoslav Pendić sa Instituta BioSens u Novom Sadu, forenzička rekonstrukcija lica na osnovu kostiju lobanje delo je švedskog stručnjaka Oskara Nilsona, dok je Milica Tomić iz Beograda zaslužna za pokretanje biokinetičkog modela (koji je napravila kompanija 3Lateral/Epic Games) u Unreal Engine softveru. „Takođe, zadovoljstvo mi je da najavim da se našem timu nedavno priključio i kompozitor Ljubomir Nikolić, koji upravo završava kompoziciju koja će koristiti zvuke praistorijskih instrumenata kako bi naš drevni čovek dobio i svoje ‘muzičko okruženje’“, navodi profesorka Stefanović.
Ona ističe da su sve potrebne analize antropološkog materijala, kao i kreiranje biokinetičkog modela urađene bez ikakvih finansijskih sredstva, odnosno da su brojne institucije i pojedinci radili pro bono na ovom projektu. „Finansijska sredstva bila su neophodna za rad na samoj forenzičkoj rekonstrukciji lica koju je obavio Oskar Nilson, kao i za nabavku opreme za prezentovanje digitalnog modela, i tu nam je potpunu podršku pružila platforma Srbija stvara“, kaže ova naučnica, i dodaje: „Ova podrška ima i mnogo šire značenje jer su ljudi koji stoje iza platforme pokazali da potpuno razumeju značaj prošlosti za razvoj kreativnih ideja. Srbija stvara pomogla nam je da predstavimo to da i sama prošlost ima pokretačku, stvaralačku snagu i duboko sam im zahvalna na prepoznavanju značaja ove ideje.
Zanimljivo je da je tehnologija koja je prvenstveno korišćena za pravljenje video-igara sada dala ogroman doprinos i na naučnom planu, pa i u oblastima poput muzeologije i obrazovanja. „MetaHuman je namenjen stvaranju digitalnih ljudskih likova, prvenstveno za potrebe gejming industrije. Kao što smo pokazali, ispostavilo se da može naći izuzetno moćnu primenu i u svetu nauke“, kaže za portal Elementarijum profesorka Stefanović. „Drugim rečima, može omogućiti naučnicima da rezultate svojih istraživanja ‘publikuju’ u formi digitalnog drevnog lika, a time, naravno, omogućava i široj javnosti da vidi kako su nekadašnji ljudi izgledali.“
Nakon svetske premijere na izložbi Expo 2020 Dubai i nastupa u Narodnom muzeju u Beogradu, pa i drugim mestima širom Srbije, praistorijski MetaHuman čovek iz Lepenskog Vira biće predstavljen i na 65. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća. Sajam će trajati od 16. do 19. maja, a zainteresovani posetioci mogu se susresti sa digitalnom replikom svog drevnog pretka u Hali 2, od 10 do 18 časova. U organizaciji Srbija stvara ističu da je „veoma značajno da posetioci vide ovaj eksponat, da se upoznaju sa njim i saznaju više o praistorijskom čoveku, ali i o sjajnim kreativnim i talentovanim ljudima koji su odgovorni za njegovo kreiranje“.
„Srbija je zahvaljujući uspesima u kreativnim industrijama, nauci i brojnim inovacijama već postala tema brojnih uticajnih svetskih medija. Tako su o projektu MetaHuman – oživljavanje čoveka iz praistorije – do sada već izveštavali Euronews, The National, Gulf News, Time Out i mnogi drugi i to je za nas, ali i našu zemlju veoma važno, jer današnji naučnici, inovatori i talenti u Srbiji, eksplozijom revolucionarnih ideja i kreativnošću, menjaju ceo svet.“
Nacionalna platforma Srbija stvara je krovno, međuresorno telo zaduženo za međunarodnu promociju Srbije kroz izvozni potencijal iz oblasti kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovane na znanju. Kroz koncept Srbija stvara ističe se važnost kreativnih industrija, nauke i ekonomije zasnovane na znanju, pruža se podrška umetnicima i stvaraocima da izlaze na međunarodnu scenu i afirmišu se najviše savremene vrednosti – kreativnost, inovativnost, autentičnost, znanje i talenat.