U centru Atine, ne tako daleko od Akropolja, nalazi se pravougaona zgrada neobične prozračnobele fasade, kojoj zanimljiv izgled daju horizontalne trake od belog mermera. Jedinstvena konfiguracija ove fasade služi kao scenska postavka koja zgradu obavija velom misterije tokom dana, kada mermerne trake reflektuju jaku svetlost atičkog sunca i izdaleka stvaraju utisak blage zatalasanosti, ali i tokom noći, kada, zahvaljujući veštačkom osvetljenju, dozvoljava toploj unutrašnjosti građevine da se projavi kroz mermerne trake. Na jednoj od strana velikim crvenim slovima na engleskom jeziku ispisano je: SVE ŠTO IMAMO SU REČI, SVE ŠTO IMAMO SU SVETOVI (ALL WE HAVE IS WORDS, ALL WE HAVE IS WORLDS).
Na prednjoj strani ovog velelepnog zdanja grčkim slovima ispisan je naziv ove institucije – Stegi, iliti Onazis Stegi. Reč je o kulturnom centru koji je pre desetak godina osnovala Onazis fondacija, a i dalje ga veoma uspešno vodi. U prostoru od oko 18.000 kvadratnih metara, kako iznad tako i ispod zemlje, nalaze se dva amfiteatra, dve velike sale, galerije, brojne prostorije za predavanja, radionice, seminare i druge oblike kulturnog programa. Zbog takvih kapaciteta – ne samo prostornih, već i finansijskih i ljudskih – ovaj kulturni centar svojim posetiocima tokom cele godine pruža obilje umetničkih sadržaja, a Fondacija umetnicima nudi mogućnost da međusobno sarađuju, apliciraju za stipendije i projekte, kao i da dobiju priliku da nastupe u Stegiju.
„Stegi je posebno mesto jer kulturnu produkciju posmatra kao politički čin. Mi verujemo da treba da promovišemo vrednosti koje su sastavni deo, rekao bih, čak i klasične grčke kulture. Ovo se odnosi i na druge periode grčke kulture, ali kada se vratimo demokratiji, kada se vratimo ljudskim pravima, kada se vratimo razumevanju i uvažavanju različitih kultura, onda dolazimo do nečeg što je fundamentalna karakteristika grčkog duha“, kaže dr Prodromos Cijavos jedan je od čelnih ljudi ove institucije, gde rukovodi Sektorom za digitalni razvoj i inovacije. On je ujedno viši naučni saradnik Medijskog instituta Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), a predavao je, između ostalog, i na univerzitetima u Oksfordu i Oslu, kao i na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (LSE). Jedno vreme obavljao je i funkciju savetnika u grčkom Ministarstvu infrastrukture, transporta i telekomunikacija, a radio je i pri Evropskoj komisiji.
Sa dr Cijavosom razgovarali smo o tome kako je nastao Stegi i koja je njegova misija, šta sve ima da ponudi od kulturno-umetničkih sadržaja i kakvo mesto zauzima nauka u njima, kako je nastala Onazis fondacija, koje sve vrste programa ona nudi zainteresovanim umetnicima i mogu li i srpski umetnici da apliciraju za njene programe.
Ko je osnovao Onazis fondaciju i čime se ona bavi?
Onazis fondaciju osnovao je Aristotel Onazis 1975. godine, u sećanje na svog sina koji je tragično nastradao dve godine ranije. On je Fondaciji namenio veliki deo svog bogatstva i ona je, u izvesnom smislu, njegovo dete. Dakle, to je fondacija koja brine o javnom dobru, ali vrlo jedinstvenog karaktera.
Šta je ono što mi radimo? Mi imamo grupu kompanija koje se bave transportom, finansijama i drugim delatnostima i zarađuju novac, a 40% tog novca mora da se uloži u javne svrhe – a to su zdravstvo, obrazovanje i kultura.
I nauka, sama po sebi, nije nešto što je ispražnjeno od političkog sadržaja, tako da smo, u tom smislu, pokušali da našim predstavama zapravo istaknemo ovu intrinsičnu vezu između te dve oblasti
Jedan od stubova Onazis fondacije je obrazovanje i postoji čitav spektar obrazovnih projekata i aktivnosti koje ona finansira. Posebno mi je pažnju privukao jedan program – Muzika voli autizam. Možete li nam reći nešto više o tome?
Ovaj program vodi Kristina Panagiotaku, koja je ujedno i rukovoditeljka edukativnih programa u Stegiju. Ona je prava herojka ovog poduhvata. Program istražuje kako deca sa autizmom mogu da koriste muziku u različitim aktivnostima, kako mogu da se povežu sa muzikom. Program Muzika voli autizam omogućava i ovoj deci, ali i njihovim roditeljima i porodici, da se angažuju u zajedničkim aktivnostima, da pokušaju da se međusobno povežu, ali u isto vreme i da shvate jedinstvenost dece iz spektra autizma i kvalitete koje ona poseduju.
Temelji Stegija postavljeni su 2004. godine, a njegova izgradnja počela je pre 12 godina. Zašto je vaša fondacija odlučila da ga napravi?
Stegi na grčkom znači krov ili utočište, tako da smo se pri njegovoj izgradnji vodili idejom da umetnost i umetnici dobiju utočište, da se kreira mesto u kojem će, i fizički i konceptualno, umetnost moći da cveta. Kao fondacija, mi zauzimamo jasan stav, tako da smo organizacija koja veruje u različitost, u mnoštvo načina izražavanja i subjektivnosti, u slobodu govora, u slobodu kretanja i, rekao bih, vrednosti liberalne demokratije. Dakle, to su osnovne vrednosti za nas, a naš program je usmeren prema njima i vrti se oko njih. Svakih pet godina sprovodimo veliku reviziju onoga što smo uradili i pratimo kako napreduju naše strategije. U ciklusu koji sada vodimo, naše ključno pitanje je kako da grčku kulturu konceptualizujemo kao onu koja se vraća svojim korenima, koja je zaista kosmopolitska, koja je u vezi sa ljudskim pravima i koja može da podrži kreativnost i inovacije.
Kakve sve vrste izložbi, predstava i nastupa mogu da se vide u Stegiju?
Stegi vam zaista nudi bogat program. U njemu možete svakako pogledati neku pozorišnu predstavu savremenog teatra, kako grčkog tako i međunarodnog. Ove godine mogli ste da gledate, recimo, Džona Malkoviča, ili neke od pozorišnih komada koje su režirali najbolji grčki reditelji. Publici takođe omogućavamo da uživa u savremenom plesu, tako da ste mogli ove godine da gledate Papajoanua ili Laskaridisa, ali i druge fantastične grčke plesne i igračke grupe. U Stegiju možete takođe uživati i u muzičkom programu, vrlo raznolikom. Na primer, ove godine publika je mogla da posluša savremenu elektronsku interpretaciju kompozicije More, koju je komponovao čuveni grčki kompozitor Janis Markopulos. Ali takođe možete čuti i različite vrste eksperimentalne muzike, elektronsku muziku itd. U našem kulturnom centru možete videti i brojne umetničke izložbe, ali i prisustvovati različitim vrstama javnih događaja koje organizujemo.
Zaista bismo voleli da sledeće godine vidimo više srpskih umetnika, kako u našim produkcijama tako i u našem bogatom rezidencijalnom programu i u različitim programima stipendija
Onazis Stegi je, da citiram vaš veb-sajt, mesto gde se savremena kultura ukršta sa estetikom i naukom. Koja je uloga ili mesto nauke i naučnih tema u Stegijevim programima? Možete li da izdvojite neke nastupe koji istražuju teme iz oblasti umetnosti i nauke?
Umetnost i nauka, ukoliko bih hteo da se poslužim grčkim rečima, bili bi tehni i tehniki. I nauka, sama po sebi, nije nešto što je ispražnjeno od političkog sadržaja, tako da smo, u tom smislu, pokušali da našim predstavama zapravo istaknemo ovu intrinsičnu vezu između te dve oblasti. To možete videti u različitim predstavama i nastupima gde se iznova vraćamo nauci kao svojevrsnom podsticaju za stvaranje umetnosti. Na primer, ove godine organizovali smo izložbu o podacima i ljudskim zajednicama od šezdesetih godina na ovamo, pod nazivom Informacioni modernizam Konstantina Doksiadisa: Mašina u srcu čoveka. Ova izložba govori o poreklu posleratne kibernetike kao načinu kreiranja i interpretacije javnog prostora, ona istražuje nastanak gradova u Evropi nakon rata, ali takođe i na Bliskom istoku i u Amerikama, a zatim se bavi mehanizmima nadziranja u 21. veku. Za pripremu i izradu ove izložbe korišćena je savremena tehnologija, poput 3D štampača, CNC mašina itd., a u isto vreme tema izložbe je poreklo tehnologije. I ranijih godina smo imali slične programe, poput izložbe Hibridi: Na granici između umetnosti i tehnologije, koji istražuju pitanja digitalnosti, ali i koriste tradicionalne materijale kako bi postavili pitanja o poreklu tehnologije, njenom nastanku, ali i o kontinuitetu između analognog i digitalnog.
U februaru ove godine, u Stegiju je izvedena predstava U samoći pamučnih polja, koju je režirao poznati ruski reditelj Tomofej Kuljabin, a u kojoj igraju velika filmska zvezda Džon Malkovič i nagrađivana litvanska glumica Ingeborga Dapkunaite. Možete li da mi kažete nešto više o ovoj predstavi?
Kuljabin je zaista odradio fantastičan posao. Tema predstave su unutrašnji konflikti i šta zapravo znači biti prodavac ili kupac. Zaista je zapanjujuć način na koji ova predstava kreira jednu vrstu dijalektike tela i duše. Međutim, ona to ne čini svojom specifičnom narativnom niti, detaljima, već ambijentom koji kreira i pitanjima koje postavlja. To je, u suštini, drama o ljudskoj egzistenciji i njenim granicama. Vrlo nasilna na veoma suptilan način, a nasilje je tema koju, nažalost, dosta srećemo u današnjem društvu. Što se formata tiče, predstava je zaista sjajna, budući da kombinuje uživo snimanje filma i emitovanje tokom samog trajanja predstave. I zaista je neverovatno kako su ovo dvoje izvanrednih glumaca bili u stanju da osciluju između pozorišnog i filmskog nastupa, a da se taj prelaz ne primeti. Čak je i publika bila „uhvaćena u raskoraku“ između živog nastupa i digitalnog prenosa u pozadini.
Kako Stegi uspeva da privuče tako velika imena iz sveta umetnosti?
Stegi je u stanju da privuče ovakve međunarodne aktere upravo zato što smo dosledni u onome što radimo i što umetnici znaju da ovde imaju publiku koja je zainteresovana za njihov rad, koja će ceniti ono što rade i zato što im mi, prema mom mišljenju, omogućujemo – barem kad je u pitanju ovaj deo sveta – prozor ka drugim mestima. Dakle, Stegi je, na izvestan način, portal kroz koji možete videti kulture različitih naroda, bilo da su sa ovog ili drugih kontinenata. I to je nešto čemu veoma težimo i mislim da smo to u velikoj meri i ostvarili.
U gradiću Joanina na severu Grčke, od 16. juna do 9. jula, organizujete izložbu Plasmata II. Možete li nam reći nešto više o njoj?
Ovo je treća godina da organizujemo takvu izložbu. Nazvali smo je Plasmata, što na grčkom znači stvorenja, ali samo značenje odnosi se na nešto taktilno. Plasmata znači „Ja oblikujem stvari“, „Ja radim nešto sa svojim rukama“, „Ja stvaram stvari“, i ovom izložbom mi istražujemo pitanja kako se nevidljivo može učiniti vidljivim i nečujno čujnim, koristeći ne samo jednu vrstu materijalnosti, već takođe i paralelnu realnost. Izložba se održava od 16. juna do 9. jula u gradu Joanina na severozapadu Grčke, jednom od najsiromašnijih regiona u zemlji, ali ujedno, kad je u pitanju istorija, jednom od najbogatijih. To je mesto u kojem urbani život postoji već hiljadama godina, sa jednom od najstarijih jevrejskih zajednica u Evropi, mesto sa tri religije, višestrukim slojevima kulture i izvanrednom lokacijom, ali i mesto koje danas ima vrlo vibrantnu zajednicu startapova i tehnoloških kompanija.
Stegi je posebno mesto jer kulturnu proizvodnju posmatra kao politički čin. Mi verujemo da treba da promovišemo vrednosti koje su sastavni deo, rekao bih, čak i klasične grčke kulture. Ovo se odnosi i na druge periode grčke kulture, ali kada se vratimo demokratiji, kada se vratimo ljudskim pravima, kada se vratimo razumevanju i uvažavanju različitih kultura, onda dolazimo do nečeg što je fundamentalna karakteristika grčkog duha
Kad je reč o samoj izložbi, ona se sastoji iz tri dela: prvi ispituje način na koji vidimo stvari pomoću veštačke inteligencije i analognih sredstava; drugi deo govori o zajednicama i ekologiji, o njihovom međusobnom odnosu, naročito iz ugla neljudske subjektivnosti, ali i o kraju antropocena; a završni deo govori o tradiciji, metafizici i budućnosti. I svi ovi elementi predstavljaju način kako gledamo na stvari, kako se konstruišu ekologije i neljudske subjektivnosti. I kako druga prošlost ide sa drugom budućnošću. Oni čine stubove ove manifestacije. Publiku očekuju još i koncerti, radionice, predavanja i organizovani obilazak grada.
Postoji li možda mogućnost i da srpski umetnici apliciraju za Stegijeve programe?
Da, postoji. Trebalo bi uskoro da otvorimo javni poziv za umetnike na koji mogu da apliciraju i nadamo se da će biti još više prijava iz Srbije. Mi znamo za neke plesače iz Srbije za koje mislimo da su sjajni, a neke od njih smo zapravo imali prilike da upoznamo u Njujorku. Zaista bismo voleli da sledeće godine vidimo više srpskih umetnika, kako u našim produkcijama tako i u našem bogatom rezidencijalnom programu i u različitim programima stipendija. To je nešto, čini mi se, što bi trebalo više da negujemo u budućnosti.
Onasis AiR je međunarodni umetničko-istraživački program koji se održava nedaleko od Stegija. Možete li da mi kažete nešto više o njemu?
Da, to je superuzbudljiv program. Ovo je i umetnički i rezidencijalni program, za koji raspisujemo otvoren poziv. Ovom prilikom pozivam i ljude iz Srbije da apliciraju za njega. Ideja je da postanete član zajednice ovde, ostanete izvestan vremenski period čija dužina zavisi od projekta, može biti u rasponu od dve nedelje do nekoliko meseci. Imate pristup prostoru, lokaciji, dobijete stipendiju i smeštaj, u zavisnosti, naravno, od propozicija poziva i onda imate priliku da tokom trajanja Onasis Air open days predstavite svoj rad. Onasis Air vam omogućava da se susretnete sa drugim umetnicima, da se družite i diskutujete o svojim idejama i vašem delu. I tada postajete deo zajednice i dobijate informacije o tome šta mi radimo. Još jednom pozivam sve zainteresovane umetnike iz Srbije da prate naše pozive i apliciraju na njih.
Intervju je realizovan tokom prvog radnog sastanka međunarodnog projekta EUropean Digital Deal, koji je početkom marta održan u Atini. Onazis fondacija, koja je bila domaćin sastanka, jedan je od partnera Centra za promociju nauke na ovom projektu, podržanom kroz EU Program Kreativna Evropa. Projekat EUropean Digital Deal istražuje efekte ubrzane digitalne transformacije i novih tehnologija, poput alata i raznovrsnih modela primene veštačke inteligencije, na demokratske vrednosti i sisteme. Ovaj poduhvat okuplja umetnike, istraživače, eksperte, naučne institucije i predstavnike javnog sektora u pokušaju da odgovore na izazove tehnološke transformacije i istaknu značaj umetnosti kao mogućeg katalizatora za održivu inovaciju koja u svom središtu ima čoveka i humanističke vrednosti.