Razgovarao: Đorđe Petrović
Na nedavno održanom Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu, stručni žiri odlučio je da jedna od tri Velike nagrade „Korak u budućnost“ za najuspešniji eksponat na ovoj međunarodnoj manifestaciji pripadne kompaniji Golden Bee d.o.o. iz Beograda. Ova kompanija, koja je svoj eksponat predstavila u okviru izložbene postavke Vlade Republike Srbije pod nazivom „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve“, nagrađena je za Beeamond sistem – savremenu košnicu u kojoj možete da uzgajate pčele i dobijate dragocene pčelinje proizvode čak i unutar zidova vašeg doma. Ova košnica za enterijer sasvim je bezbedna za korišćenje u kućnim uslovima i predstavlja vam „jedinog kućnog ljubimca koji je sve vreme slobodan“ – pčelu.
Autor ovog projekta i izumitelj košnice dr Slobodan Dolašević kompaniju Golden Bee d.o.o. osnovao je 2014. godine i vodi je sa svojom suprugom Marijanom Dolašević. Doktorirao je sredinom 2020. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu baš na temi iz oblasti pčelarstva. On ističe da su mu pčele velika ljubav i da je pčelarstvom počeo da se bavi još tokom studentskih dana. „Pored toga što sam se odlučio za svojih prvih par košnica, pčelarenje sam kasnije izabrao i kao profesiju, u želji da odgovorim na razne izazove u pčelarstvu, gde se mnoge stvari mogu unaprediti primenom i razvojem novih metoda, pristupa i ideja“, kaže za Elementarijum ovaj pčelar i inovator.
Sa dr Dolaševićem razgovarali smo o tome kako je došao na ideju da napravi košnicu kojom se može „pčelariti iz fotelje“, kako se ona koristi i kakve pogodnosti donosi, koliko mu znači nagrada na Sajmu i da li uz njegovu košnicu svako od nas može postati pčelar.
Na 65. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu predstavili ste projekat Beeamond – savremenu košnicu za uzgajanje pčela i dobijanje pčelinjih proizvoda u kućnim uslovima. Možete li da nam objasnite kako vaš proizvod funkcioniše?
Beeamond sistem je urbana košnica namenjena gajenju pčela u enterijeru, uz dobijanje pčelinjih proizvoda i usluga. Ovaj inovativan proizvod može se instalirati u domaćinstvima, poslovnim prostorijama, ugostiteljskim objektima, obrazovnim ustanovama i dr. Potpuno je bezbedan za korisnika i konstruisan tako da sprečava pčele da izlaze u unutrašnjost prostora u kome se Beeamond sistem nalazi, ali im istovremeno i omogućava da nesmetano izlaze iz košnice u spoljašnju sredinu. Često se i sami našalimo kako je ovo jedini kućni ljubimac koji je sve vreme slobodan (pušten). Dakle, za njegovo korišćenje neophodno je aktiviranje otvora kroz koje prolazi crevo (poput izlaza za klima uređaj) i služi kao pčelinji izlaz.
Beeamond sistem je napravljen od providnog klirita, postojanog, čvrstog i fleksibilnog materijala koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove SAD-a (FDA) kao materijal koji može biti u kontaktu sa hranom (engl. food grade). Ovaj sistem naseljava se uz pomoć drvene kutije koja služi za transport pčela od pčelinjaka do Beeamond sistema. Optimalna količina pčela u sistemu je oko 650 grama pčela, što je približno 6.500 pčela.
U čemu se krije inovativni značaj projekta Beeamond i koje pogodnosti donosi?
Većina ljudi smatra da je Beeamond sistem inovativan zato što omogućava gajenje pčela u zatvorenom prostoru. Međutim, ogledne košnice (engl. observation hive) postoje na tržištu i već dugo ne predstavljaju naročitu novost. Inovativnost Beeamond sistema se ogleda u tome što se na osnovni sistem modularno dodaju elementi koji omogućavaju dobijanje pčelinjih proizvoda i usluga (tzv. kolektori). Pomenuti elementi pružaju mogućnost beskontaktnog sakupljanja pčelinjih proizvoda (meda, polena i propolisa) u zatvorenom prostoru. Pored toga, njena jedinstvenost ogleda se u tome da ljudi imaju mogućnost inhaliranja aromatičnog pčelinjeg vazduha (api-inhalacije) i tretmana pčelinjim otrovom (api-punktura). Takođe, njena specifičnost se ogleda i u dizajnu, gde pri sastavljanju heksagonog tela košnice ne koristimo lepak, a čitav sistem sadrži 398 delova koji se ručno savijaju i sklapaju.
Većina ljudi nije imalo prilike da posmatra pčelinji mikro-svet izbliza, jedini kontakt svodio se na posmatranje pčela u letu ili posmatranje njihove aktivnosti na raznobojnim cvetovima u prirodi. Danas je moguće postati pčelar i gajiti ih kao kućne ljubimce uz svakodnevno uživanje u prizoru koje one svojom zapanjujućom organizacijom predstavljaju za sve njene gledaoce, od najmlađih do najstarijih.
Benefiti se mogu sagledati iz više nezavisnih aspekata: medicinski – Beeamond kao kućna apoteka (apiterapija); poljoprivredni – Beeamond kao sistem koji preko aktivnosti pčela doprinosi polinaciji lokalnog ekosistema; edukativni – Beeamond sistem svojom konstrukcijom i materijalom omogućava posmatranje pčelinjeg društva i svih procesa tokom dobijanja pčelinjih proizvoda; i marketinški – Beeamond svojim izgledom predstavlja atrakciju i služi kao marketinški alat u ugostiteljskim objektima.
Kako ste došli na ideju da napravite ovakvu košnicu? Koliko dugo ste radili na tome?
Intenzivnim radom sa pčelama rodila se ideja da se pčelinja zajednica može naći u enterijeru, gde bi pčele svojim aktivnostima nagrađivale pčelinjim proizvodima njene korisnike i gde bi svojim prisustvom krasila enterijere mnogih ljubitelja prirode. Većina ljudi nije imalo prilike da posmatra pčelinji mikro-svet izbliza, jedini kontakt svodio se na posmatranje pčela u letu ili posmatranje njihove aktivnosti na raznobojnim cvetovima u prirodi. Danas je moguće postati pčelar i gajiti ih kao kućne ljubimce uz svakodnevno uživanje u prizoru koje one svojom zapanjujućom organizacijom predstavljaju za sve njene gledaoce, od najmlađih do najstarijih. Pčele su proglašene za najvažnija bića na planeti i njihovim nestankom ovaj svet bi zasigurno izgledao drugačije. Šestogodišnji rad objedinili smo u jedan multifunkcionalni sistem koji smo nazvali Beeamond.
Da li se vaša košnica za enterijer može koristiti i u gradskim uslovima, gde ima manje medonosnog bilja sa kojeg bi pčele prikupljale nektar?
S obzirom na to da se bavimo pčelarstvom, naše iskustvo nam ukazuje da su pčelinja društva iz gradskih sredina godinama produktivnija u odnosu na društva koja se nalaze izvan grada. Izvan gradova otvara se nova „urbanizacija“ – intenzivna poljoprivreda i monokulture sa kojih pčela nema dovoljnu količinu raznovrsne nektarske paše (hektari poljoprivrednih površina pod pšenicom, kukuruzom i drugim monokulturama) što takođe predstavlja polensku pustinju za medonosnu pčelu i druge oprašivače. U gradskim sredinama, još uvek ima određenih biljaka koje mogu biti interesantne za pčele (poput lipe, bagrema, drvoreda kestena, parkovskog bilja i sl.) i koje pri tom nisu izložene pesticidima i uticaju intenzivne poljoprivrede. Postoje i naučne publikacije gde nisu primećene razlike u kvalitetu meda koji potiče iz gradskih sredina u poređenju sa medom koji je nastao u ruralnim sredinama.
Kakve sve modele košnice Beeamond imate na raspolaganju i kako zainteresovani mogu da ih nabave?
Postoje tri modela u zavisnosti od potrebe korisnika. Prvi model je ogledni ili ukrasni, osmišljen da omogući posmatranje pčela u Beeamond sistemu. Drugi, proizvodni model, poseduje kolektore za polen i propolis, kao i inhalator koji omogućava inhaliranje aromatičnog vazduha poreklom iz pčelinjeg društva. Treći model je profesionalni model i on je najnapredniji, jer pruža potpun doživljaj pčelarstva uz dobijanje svih pčelinjih proizvoda i usluga. Pored elemenata koji sačinjavaju proizvodni model, profesionalni model čine i dodatna dva elementa: kolektor za med (medište) i set za izolovanje pojedinačnih pčela za potrebe apiterapije (primena pčelinjeg otrova).
S obzirom na to da se bavimo pčelarstvom, naše iskustvo nam ukazuje da su pčelinja društva iz gradskih sredina godinama produktivnija u odnosu na društva koja se nalaze izvan grada. Izvan gradova otvara se nova „urbanizacija“ – intenzivna poljoprivreda i monokulture sa kojih pčela nema dovoljnu količinu raznovrsne nektarske paše (hektari poljoprivrednih površina pod pšenicom, kukuruzom i drugim monokulturama) što takođe predstavlja polensku pustinju za medonosnu pčelu i druge oprašivače.
Takođe, za sve koji nemaju prethodnog iskustva sa pčelama a voleli bi da se bave pčelarstvom, vršimo održavanje Beeamond sistema (montiranje, naseljavanje i sl.), u prethodnom dogovoru i u skladu sa zahtevima korisnika. Cena zavisi od modela, kao i to da li korisnik zahteva i njeno održavanje. Više informacija može se pronaći na našoj internet stranici www.beeamond.com.
Da li kupovinom ovakve košnice svako od nas može da postane pčelar? Koliko je to zahtevan posao za nekog ko je laik u oblasti uzgajanja pčela?
Pčelarstvo je zahtevan posao, kako za one koji su se opredelili za profesionalno bavljenje pčelarstvom, tako i za one koje tek počinju. Pčelari početnici često se suočavaju sa mnogim problemima i izazovima, te često termin „početnička sreća“ ne važi u pčelarstvu. U pogledu Beeamond sistema, zajednica koja se nalazi u njemu zahteva određenu vrstu pažnje i nege, premda je ona neuporedivo manja čak i u poređenju sa nedeljnim zalivanjem vaše biljke. Beeamond sistem svojim dodacima (poput hranilice, kutije za dopunu pčela i sl.) omogućava njeno jednostavno održavanje, ali je poželjno osnovno pčelarsko iskustvo. Naš savet početnicima je da bi trebalo da imaju neku vrstu mentorstva i podrške, bar dok ne upoznaju osnove pčelarstva.
Stručni žiri 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća dodelio je vašoj kompaniji Veliku nagradu „Korak u budućnost“ za najuspešniji eksponat. Možete li nam reći koliko vam ovo priznanje, osvojeno u zaista teškoj konkurenciji ovogodišnjih sajamskih izlagača, znači za dalji rad?
Dobijena Velika nagrada na Sajmu tehnike predstavlja veliki podvig i dostignuće za nas i našu kompaniju. To je, na neki način, priznanje našeg dugogodišnjeg rada i potvrda validnosti predstavljene inovacije. Naravno, ovakva nagrada će nam u mnogome pomoći za dalji rad. S obzirom na to da je ovaj sajam međunarodnog karaktera, dobijena nagrada će predstavljati bitnu referencu u našem daljem predstavljanju.
Osim dobijenog priznanja, kakvi su vam utisci sa ovogodišnjeg Sajma tehnike i tehničkih dostignuća, gde ste izlagali u okviru izložbene postavke Republike Srbije pod nazivom „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve“?
Utisci sa Sajma tehnike su izvanredni, počevši od organizacije do samih izlagača. Na Sajmu su bili prisutni vrsni stručnjaci iz raznih oblasti i veoma smo ponosni što smo imali prilike da budemo među njima. Takođe, mnogi štandovi bili su veoma zanimljivi, ljudi su bili srdačni, a pružena nam je i mogućnost za stvaranje novih konekcija. Takođe bih kao nešto pozitivno istakao različitost profila posetilaca pomenutog sajma.
Tehnološki napredak ima veliki uticaj na savremenu poljoprivredu i to svakako treba iskoristiti. Smatram da je jako puno prostora za inovacije u svim sferama poljoprivrede, i da su zapravo inovacije te koje pokreću svet i čovečanstvo.
Vašu kompaniju Golden Bee d.o.o. osnovali ste 2014. godine. Koliko zaposlenih ona broji i čime se sve bavi? Da li neko subvencioniše ili na drugi način podržava vaš rad?
Kompanija Golden Bee d.o.o. je pčelarska kompanija koja je specijalizovana za proizvodnju pčelinjih matica, rojeva i matičnjaka. S obzirom na to da je pčelarstvo sezonski posao, ne postoji potreba za stalnim radom većeg broja ljudi tokom zimskih meseci. Nasuprot tome, a s obzirom na našu godišnju proizvodnju, potreba za ljudima tokom sezone je velika, jer je često potrebno i da po tri tima nezavisno rade na pčelinjacima. U poslednje vreme gledamo da našu tržišnu orijentisanost usmerimo i ka izvozu urbanih košnica.
Trenutno, podrška za naše inovacije dolazi od strane Startech programa (kompanije Philip Morris, pod pokroviteljstvom NALED-a) i njihovog stručnog tima koji je prepoznao našu inovativnost. Učesnici smo, takođe, i programa Biosense Accelerator.
Šta biste poručili onima koji bi eventualno želeli da krenu vašim stopama, kao inovatori u oblasti poljoprivrede?
Glavna preporuka je stalna edukacija uz akcenat na primenjenom znanju i praksi. Sticanje znanja i suštinsko razumevanje oblasti kojom se čovek bavi zapravo je ključno za uspeh u smislu kreiranja inovacija. Takođe, tehnološki napredak ima veliki uticaj na savremenu poljoprivredu i to svakako treba iskoristiti. Smatram da je jako puno prostora za inovacije u svim sferama poljoprivrede, i da su zapravo inovacije te koje pokreću svet i čovečanstvo.