Jupiterov mesec, Evropa, ispod svoje ledene kore čuva veliki, slani okean, za koji naučnici smatraju da je „verovatno najbolje mesto za traženje života u čitavom Sunčevom sistemu“. Mnogi tvrde da je taj okean jednako blagonaklon i prijatan za život kao što je planeta Zemlja. Ka Evropi je u ponedeljak, 14. oktobra, sa NASA Svemirskog centra ,,Kenedi” odletela Europa Clipper, najveća svemirska letelica NASA napravljena za potrebe istraživanja planeta.
Europa Clipper na sebi nosi devet naučnih instrumenata, a na Evropu neće sletati, već će istraživati okean na daljinu, u nadi da će pronaći hemijska jedinjenja koja bi podrazumevala postojanje života. Ukoliko voda iz tog okeana prolazi kroz kanale u ledu i dolazi do svemira u vidu mlaza, letelica bi mogla da direktno detektuje mikroorganizme.
„Ovo nije misija koja traga za životom [u svemiru]. Mi istražujemo nastanjivost ovog meseca“, kaže Robert Papalardo, naučnik u NASA Laboratoriji za mlazni pogon (Jet Propulsion Laboratory), koja upravlja misijom. Papalardo, pak, dodaje, da nije isključeno da će pronaći naznake života.
Europa Clipper je, inače, najskuplja planetarna naučna misija NASA još od misije ka Saturnu krajem devedesetih godina prošlog veka. Ukupni troškovi su oko pet milijardi dolara, što je svojevrstan pritisak na tim iza ove misije da Clipper mora da funkcioniše besprekorno. Ipak, put je dalek, ambiciozan i zahtevan, te se misija i sada suočava sa velikim neizvesnostima, uključujući i pitanje da li će svemirska letelica zaista doći do skrivenog okeana.
Iako zabrinuti zbog velikih troškova, u NASA veruju da su potencijalne nagrade zaista vredne rizika. Kao što je manje-više poznato, primarni cilj Agencije je decenijama bilo ispitivanje Marsa, pa let na zamrznuti okean daleko izvan tradicionalne zone pogodnosti Sunca predstavlja korak napred u potrazi za nastanjivim oblastima. Ako se otkrije da je Evropa zaista pogodna za život, otvoriće se novi horizonti u potrazi za vanzemaljskim životom u Sunčevom sistemu i šire. U tom slučaju, „uradićemo nešto što nikada pre nismo uradili“, kaže Margaret Kivelson, fizičarka na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, koja se bavi kosmičkim istraživanjima i članica je tima misije.
Galilejova Evropa
Jupiterov mesec Evropu otkrio je davne 1610. godine Galileo Galilej, italijanski astronom, uočivši je zajedno sa tri druga velika meseca, koristeći vlastiti teleskop koji je sam konstruisao. Ovo otkriće je pokazalo da Zemlja nije centar univerzuma. Svet je prvi put dobio priliku da dobro osmotri Galileove mesece zahvaljujući NASA sondama Pioneer 10 i Voyager 1 tokom sedamdesetih godina. Kasnije misije, pogotovo one početkom devedesetih, pokazale su da je Evropa, ipak, posebna, i prebacile puni fokus na nju. Tako je 1996. godine magnetometar, postavljen na letelicu Galileo, detektovao čudan signal sa nje: dok je Jupiterovo magnetsko polje prolazilo kroz mesec, izazvalo je sekundarno magnetsko polje. Ova neočekivana magnetska reakcija sugerisala je da Evropa skriva materijal koji može biti električni provodnik. Jedino smisleno objašnjenje bilo je postojanje velikog i najverovatnije slanog okeana, pošto rastvoreni joni povećavaju provodljivost.
Margaret Kivelson, koja je nadgledala ovu misiju, bila je jednako šokirana kao i njene kolege. Evropa je malo manja od Zemljinog meseca, i nedovoljno velika da zadrži prvobitnu toplotu generisanu prilikom formiranja planete pre nekoliko milijardi godina. Samo s tim smanjenim izvorom toplote, danas bi bila čvrsta kora leda oko metalnog jezgra i stene. „Da ste me pitali šta sam očekivala da pronađem, sigurno ne bih pomislila da vam kažem da se nadam da ću pronaći okean“, rekla je Kivelson.
Ukoliko treba da odaberete mesec koji biste istražili, Evropa je oduvek prva na spisku, kaže Kivelson. Ne samo da je bliža Zemlji i lakše ju je „posetiti“ od mnogih drugih, već i dokazi sugerišu da njen okean može postojati čak 4,5 milijardi godina – duže od Zemljinih okeana i verovatno od bilo kog drugog okeana u Sunčevom sistemu. Evropa takođe ima dovoljno velike stene sa radioaktivnim jedinjenjima koja proizvode toplotu; ta dodatna toplota može pomoći u pokretanju dinamičkih geoloških procesa na morskom dnu, uključujući hidrotermalne otvore.
„Ako želite da pronađete život u Sunčevom sistemu, Evropa je mesto koje želite da istražite“, kaže Kejsi Drajer, direktorka politike svemirskog programa u Planetary Society (Planetarno društvo), američkoj nevladinoj i neprofitnoj organizaciji koja je uključena u istraživanja i inženjerske projekte u vezi sa astronomijom i planetarnim naukama od svog osnivanja 1980.
Ipak, stručnjaci kažu i da je Evropa prilično opasna, nekada i teže pristupačna zbog Jupiterovih radijacionih pojaseva, beskrajnih bujica čestica koje njegovo magnetno polje usisava i ubrzava do energija koje mogu proći kroz elektroniku letelice i uništiti je. „To je najgore okruženje u Sunčevom sistemu“, kaže direktorka Laboratorije za mlazni pogon Lori Lešin. „Svaki put kada prolazimo pored Evrope, to je kao da nam grudni je koš snimljen 100.000 puta.“
Kako će Europa Clipper otkriti potencijalni okean? Naime, magnetometar na letelici će detektovati prepoznatljivo magnetno polje meseca, otkrivajući dubinu okeana ispod ledene kore i njegov salinitet. U međuvremenu, merenjem malih pomeranja u putanji svemirske letelice oko Evrope, istraživači će mapirati mesečevo gravitaciono polje i pratiti kako se ono menja tokom orbite oko Jupitera. Ta pomeranja će pokazati kako Jupiterova snažna gravitacija gnječi i trese mesec, i ukazaće na mesečevu unutrašnju strukturu – slojeve, dimenzije njegovog jezgra, plašta, okeana i ledene kore. Pored toga, mnogo više se očekuje i kada Europa Clipper bude „otvorila oči“, odnosno kada njene kamere – sa rezolucijom pet puta boljom od Galileovih najboljih snimaka – budu mapirale čitav mesec. Naučnici misije očekuju da će pronaći led koji se ponaša kao da je živ – meša se i čak eruptira.
Ukoliko se ispostavi da je Evropa pogodna za život, ili, još bolje, ako se direktno detektuju znaci života, imaćemo najmanje dve značajne posledice. Prva je da će prva sledeća naučna misija imati za cilj da taj život i pronađe, a druga je da bi ova otkrića fundamentalno promenila definiciju zone nastanjivosti oko zvezda.