Milica Marušić Jablanović je viša naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu. Od marta prošle godine ona rukovodi međunarodnim projektom ELIPS (Environmental Identity Of Primary School Students In Serbia – Ekološki identitet učenika osnovnih škola u Srbiji), koji ima za cilj da izmeri nivo ekološke pismenosti učenika u Srbiji, da identifikuje karakteristike ekološkog identiteta učenika i ključne faktore koji utiču na njegovo formiranje. Poslednja studija koja se bavila ekološkom pismenošću u osnovnim školama u Srbiji objavljena je 2006. godine, a njeni rezultati pokazuju da čak 39% ispitanika poseduje nizak nivo ekološke pismenosti. Projektni tim, predvođen Milicom Marušić Jablanović, planira da na kraju projekta objavi konkretne preporuke za obrazovne politike, obrazovanje nastavnika i ekološko obrazovanje učenika.
Jedna od prvih projektnih aktivnosti bilo je samo merenje ekološke pismenosti na uzorku od 877 učenika sedmog razreda osnovnih škola u Srbiji. Tim je pomoću svojevrsnog MSELS upitnika merio različite aspekte ekološke pismenosti: ekološko znanje, osetljivost učenika na ekološke probleme, načine promišljanja o strategijama njihovog rešavanja, učeničkih uverenja, navika i ponašanja koja se odnose na očuvanje prirode. Marušić Jablanović kaže da su učenici iz Srbije u nekim aspektima bolji od svojih vršnjaka iz Sjedinjenih Američkih Država i Grčke, pre svega kod onih koje se „odnose na afektivni odnos prema prirodi i proekološko ponašanje“.
„Najslabiji skor naši učenici pokazuju na komponenti koja se odnosi na prepoznavanje ekoloških problema i izbor relevantnih strategija za njihovo ponašanje. Ovaj nalaz je pokazatelj školama na čemu i kako treba da rade u budućnosti“, kaže Marušić Jablanović za Elementarijum, i dodaje da njen tim trenutno obrađuje nove setove podataka koji treba da im pomognu da shvate da li i koliko kontekst škole i način učenja u njoj utiču na formiranje ekološkog identiteta učenika.
Ekološka pismenost je odavno tema i u Sjedninjenim Američkim Državama. Tako je, u sklopu projekta ELIPS, u Beogradu nedavno boravio prof. dr Tomas Marcinkovski, profesor i programski rukovodilac obrazovanja u oblasti prirodnih nauka, tehnologije i matematike Tehnološkog instituta na Floridi (SAD). Profesor Marcinkovski je u Beogradu održao dva predavanja: jedno na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu, a drugo u Atrijumu Narodnog muzeja, okupivši veliki broj posetilaca. U razgovoru za Elementarijum profesor objašnjava da je ekološka pismenost „širok i kompleksan konstrukt“, usko povezan sa terminom „ekološko obrazovanje“, čiji je cilj da unapredi ekološku pismenost ljudi u svim starosnim grupama, i na ličnom i na kolektivnom planu. Profesor se, inače, godinama bavi ovom temom i autor je nekoliko važnih istraživanja. Jedno od njih, sprovedeno u SAD i Turskoj i objavljeno 2013, pokazuje da su škole uspešnije u tome da unaprede znanje svojih učenika nego da im pomognu da samostalno razviju veštine ekološke pismenosti.
„Istraživanja takođe pokazuju da, iako škole i nastavnici mogu uticati na afektivne dispozicije učenika, iskustva van škole imaju veći uticaj na decu školskog uzrasta“, kaže profesor Marcinkovski, dodajući da su deca koja više vremena provode napolju – bilo sama, sa porodicom i prijateljima ili sa učiteljima i drugim đacima – osetljivija na ekološke probleme i svesnija njihovog postojanja.
Ipak, dodaje profesor, potrebna su dodatna istraživanja i evaluacije kako bi se unapredili postojeći ili uveli novi obrazovni pristupi koji će dalje podstaći razvoj ekološke pismenosti:
„Zbog istorijskih, kulturnih, ekonomskih razlika i razlika u obrazovnim sistemima, nešto od onoga što smo naučili o ekološkoj pismenosti i ekološkom obrazovanju u SAD moglo bi da se koristi ili prilagodi kontekstu drugih zemalja (recimo Srbije). Ipak, svakoj zemlji su neophodna dodatna istraživanja kako bi se unapredili ekološko obrazovanje i ekološka pismenost na način koji je prikladan i efikasan u njihovoj zemlji“, zaključuje profesor Marcinkovski.
Marušić Jablanović kaže da im dosad prikupljeni rezultati daju osnovu za umereni optimizam: „proekološko ponašanje je dobar temelj, ali je nužna podrška i veća odgovornost odraslih koja će omogućiti podržavajući okvir za dečju spremnost da čuvaju i štite prirodu.
Na primer, skoro svi učenici nauče još u mlađim razredima osnovne škole da je važno da se razdvaja i kasnije reciklira otpad, ali kada se završi nastava, oni svedoče brojnim divljim deponijama u okruženju i često nemaju uslova za reciklažu. Da bismo imali ekološki pismenije stanovništvo u budućnosti, nužne su sistemske i kontinuirane mere i na državnom i na lokalnom nivou, udružene sa sinhronizovanim delovanjem porodice, vrtića i škole“, kaže Marušić Jablanović.
IMP>ACT
U sličnom projektu učestvuje i Centar za promociju nauke. Naime, od januara ove godine, CPN je partner na četvorogodišnjem projektu IMP>ACT, koji se finansira kroz program Horizont Evropa, i koji ima za cilj bolje razumevanje i pružanje preporuka o tome kako meriti ono što učenici stvarno nauče u oblasti obrazovanja o održivosti i klimatskim promenama. Projektom rukovodi holandski Univerzitet u Utrehtu, a partneri su, osim CPN-a, kolege iz Nemačke, Belgije, Švedske, Holandije, Italije i Češke. CPN učestvuje u projektu kao vođa radnog paketa koji se bavi diseminacijom, komunikacijom i eksploatacijom rezultata. Lena Ilić, koja u ime CPN-a rukovodi ovim projektom, objašnjava da je cilj ovog paketa da promoviše rezultate projekta i održava dobru komunikaciju sa ključnim akterima.
„Ovo u praksi znači mnogo različitih stvari, od pravljenja edukativnih videa, gostovanja u medijima do prezentacija na konferencijama i publikacija naučnih radova. CPN tim kao spona između nauke i kreativnosti u okviru projekta najviše radi na tome da se rezultati projekta na pristupačan i zanimljiv način predstave široj javnosti u svakoj od zemalja uključenih u projekat, ali i na području Evrope generalno“, objašnjava Ilić.
Ona dodaje da ciljnu grupu projekta čine opšta, stručna javnost, ali i donosioci odluka, „te kroz rad na dobrom i konciznom predstavljanju rezultata projekta planiramo i da animiramo i ubedimo i institucije koje se bave obrazovanjem da donose odluke zasnovane na empirijskim dokazima proisteklim iz rezultata projekta“.
Jedan od ciljeva IMP>ACT jeste i bolje razumevanje i pružanje preporuka o tome kako meriti ono što učenici stvarno nauče u oblasti obrazovanja o održivosti i klimatskim promenama, a ključ za postizanje ovog cilja jesu razvoj i validacija IMP>ACT okvira ocenjivanja. Ilić objašnjava da ovaj evaluacioni okvir cilja da bude univerzalni alat kojim bi se obrazovni programi u domenu održivosti i klimatskih promena mogli ocenjivati, bez obzira na nivo i tip programa, a sam okvir razvijaju akademski partneri na projektu, Univerzitet u Utrehtu, koji je i nosilac projekta.
„Ideja projekta je da kroz analizu već postojećih praksi i postojećih načina evaluacije, uz konsultacije sa stručnjacima iz obrazovanja iz svih zemalja učesnica projekta skupimo podatke i formulišemo ih u novi okvir.“
Partneri na projektu IMP>ACT trenutno vrše konsultacije sa stručnjacima iz domena obrazovanja, kao i organizacijama koje se formalno i neformalno bave obrazovanjem o održivosti i klimatskim promenama. Plan je da se u narednih šest meseci razvije probna verzija evaluacionog okvira, koja će se testirati na već postojećim programima.