Sinoć je u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan panel pod nazivom „Nemoj da me precrtaš: AI u umetnosti“, u okviru sada već tradicionalnih okupljanja AI pod zvezdama. Pred punim klubom, panelisti i panelistkinje su govorili o odnosu između veštačke inteligencije i umetnosti, polju u kojem ona omogućava kreativno izražavanje kroz automatizaciju repetitivnih zadataka i brzo generisanje vizuelnih radova, muzike i dizajna. Na taj način, ona širom otvara vrata svima onima u drugim neumetničkim profesijama. Međutim, ni ovaj odnos ne prolazi bez oštre kritike i analize, te se postavljaju neka od sledećih pitanja: da li se dela koja stvara veštačka inteligencija mogu zaista smatrati kreativnim ili samo imitiraju ljudski unos. Naravno, otvara se i niz etičkih pitanja, poput vlasništva nad radovima koje generiše veštačka inteligencija i zamene ljudskih poslova u kreativnim oblastima.
Odgovarajući na pitanje da li se umetnička dela koja stvara veštačka inteligencija mogu smatrati kreativnim i dovoljno vrednim da budu deo muzejskih postavki, Ivan Stanić, kustos u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, kaže da generativna umetnost pruža jedan oblik kreativnosti, ali da se još uvek ne može nazivati umetničkim delom:
„Korišćenje samo ponuđenog AI softvera za generisanje vizuelnog materijala drastično smanjuje uticaj umetnika na krajnji proizvod, a u isto vreme proširuje ulogu umetnika čineći svakog umetnikom. Već postoje internet portali koji sebe nazivaju muzejima generativne umetnosti. Ali, da bi se nešto nazvalo umetničkim „delom, po dosadašnjem poimanju struke, potrebna je vremenska distanca i ljudsko promišljanje“.
Kustos Stanić objašnjava da danas veliki broj umetnika koristi dostupne alatke veštačke inteligencije prilikom stvaranja svog umetničkog dela, ali da umetnici izlaze iz okvira takvih alatki jer oni, prosto, nisu dovoljni. Kada je reč o odnosu veštačke inteligencije i umetnosti u budućnosti, Stanić kaže:
„U narednim godinama razvoj generativne umetnosti biće jedino moguć u saradnji umetnika i AI, gde će AI obavljati tehnički deo posla dok je zadatak umetnika da bude inovativan i kreativan. AI može da bude dragocena alatka za umetnike pomažući im da budu efikasniji, ali uloga umetnika je nezaobilazna ako želimo jedinstveno i novo umetničko delo. Ako umetnik koristi AI kao alatku pitanje autorstva je neupitno, umetnik će uvek biti vlasnik.“
Data naučnica Zoranka Desnica je saglasna – na pitanje da li veštačka inteligencija ima potencijala da poboljša ilustracije i animacije prosečnog korisnika do nivoa gde više nije potreban profesionalac u toj oblasti, ona objašnjava da veštačka inteligencija može biti sjajan alat za doradu ilustracija i animacija, ali da je teško da će čovek iz tog umetničko-tehničkog procesa biti eliminisan.
„Veštačka inteligencija je matematički model koji reprodukuje ono što je video, znači vrlo merljiv proces. A kako izmeriti nalet inspiracije, kreativnosti i sve one unutrašnje emocije koje stvaraju sjajna, neponovljiva dela? Kada matemački egzaktno budemo mogli da definišemo te pojave, možda postojanje ljudskog faktora u procesu bude ugroženo“, objašnjava Desnica.
Za Dobrivoja Laleta Erića, rukovodioca Sektora za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke i koordinatora nekoliko projekata koji za cilj imaju promociju i povezivanje nauke i umetnosti, veštačka inteligencija je takođe pre svega alat koji u potpunosti zavisi od ljudi koji ga razvijaju, usmeravaju i njime upravljaju. Upotreba veštačke inteligencije u umetnosti, nauci i društvu je od ogromnog značaja, kaže Erić:
„U ovom kontekstu, u našem okruženju, svakako je najznačajniji rad novosadskog umetnika Vladana Jolera koji, u saradnji sa nizom saradnika iz čitavog sveta, razvija mape podataka, trendova, nevidljivih niti ispod površine naše ekonomske, političke i tehnološke realnosti. Centar za promociju nauke se, u okviru programa art+science, kao i kroz nekoliko međunarodnih projekata, bavio ovakvim temama, uspostavljajući okvir za kritičko i kreativno sagledavanje veštačke inteligencije. Dva izdanja art+science festivala su 2020. i 2021. bili u celosti posvećeni veštačkoj inteligenciji, kada smo izložili i dva rada Vladana Jolera.“
Tokom oktobra je u Muzeju nauke i tehnike bila otvorena izložba Du bist wow, čiji je kustos bio Predrag Terzić, inače i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije. Na izložbi su bili predstavljeni umetnički radovi nastali uz upotrebu veštačke inteligencije, odnosno umetnici su koristili softvere razvijane na matematičkom departmanu Rudarsko-geološkog fakulteta na čijem je čelu prof. Ranka Stanković. Profesor Terzić kaže da su tehnološke inovacije oduvek imale svoje mesto unutar umetnosti, te da veštačka inteligencija nastavlja takvu praksu.
„Kada govorimo o vizuelizaciji podataka, kao proces prevođenja složenih informacija u razumljive grafičke forme, takav postupak ima korene još u renesansi, kada su naučnici poput Galileja i Keplera koristili grafove da bi objasnili podatke o planetarnim kretanjima. Kasnije je sve samo napredovalo tokom 18. i 19. veka, zahvaljujući naučnicima poput Vilijama Plejfera i Florens Najtingejl. Danas se umetnicima omogućava da generišu originalne instalacije, video-radove koje reimaginiraju vizuelnu umetnost u kontekstu podataka, što je i slučaj sa većinom radova na izložbi Du bist wow“, kaže profesor Terzić.
Odgovarajući na pitanje da li se radovi nastali uz pomoć veštačke inteligencije mogu smatrati jednako ili i više kreativnim od dela koja stvara čovek, profesor Terzić kaže da je ključno prihvatiti da može da postoji suživot:
„Sve je već otišlo suviše daleko, tako da sada imamo drugačiju realnost. Kada govorimo o upotrebi nekog od softvera, Midjourney nam govori da nam otvara put da kreiramo umetnost. Što jeste zanimljiv pristup jer se stvaraju digitalni kreatori, što je novi naziv i prostor za delovanje. A u svetu se više vodi polemika oko autorskih prava i da li je u redu da postoje određena ograničenja pri korišćenju veštačke inteligencije. Hteo bih da kažem da se mi trenutno nalazimo u Hokingovoj rečenici – Uspeh u stvaranju efikasne veštačke inteligencije mogao bi da bude najveći događaj u istoriji naše civilizacije. Ili najgori. A do tada nam preostaje jedino da stvaramo i da učinimo svet boljim mestom za život i dalji napredak.“
