U četvrtak, 23. januara, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je prvi ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“ pod nazivom „Od koda do leka 3: Algoritmi u epruveti“. Zajedno sa učesnicima panela – Ivanom Mikić, izvršnom direktorkom kompanije Diffine, Nikolom Tešićem, bioinformatičarem iz kompanije Velsera, i dr Branislavom Gemović, programskom menadžererkom u Centru za četvrtu industrijsku revoluciju – pričali smo o ulozi koju igra veštačka inteligencija u biotehnološkim inovacijama koje transformišu procese otkrivanja i testiranja novih lekova. Govorili smo i o korišćenju zdravstvenih podataka pacijenata u svrhe istraživanja, kao i o zakonima koji regulišu ovo polje u Srbiji. Debatu je moderirala Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika u Beogradu.
Panelisti su istakli da veštačka inteligencija ima širok spektar primena u razvoju i testiranju lekova, kao i da pruža napredne alate za analizu složenih bioloških podataka i ubrzavanje istraživačkih procesa. Sve ovo vodi ka boljim ishodima lečenja i poboljšanju zdravlja pacijenata.
„U nekim slučajevima odgovara na pitanja na koja nismo mogli dobiti odgovor bez njega, a u drugim ubrzava i pojeftinjuje proces dolaska do tog odgovora“, rekao je Nikola Tešić, bioinformatičar iz kompanije Velsera.
Tešić je objasnio da veštačka inteligencija omogućava virtuelno ispitivanje ogromnog broja molekula, predviđajući njihova farmakološka svojstva i interakcije sa ciljnim proteinima:
„Na ove načine se ubrzava identifikacija potencijalnih kandidata za lekove i smanjuju se troškovi razvoja, skraćujući vreme potrebno za dolazak nove terapije do pacijenata.“
Veštačka inteligencija ima veliku primenu i u kliničkim studijama, kada se koristi da potpomogne selekciju adekvatnih pacijenata. Takođe, u daljem razvoju leka, korišćenjem njenih algoritama moguće je efikasno interpretirati velike skupove genetičkih informacija, što pomaže u identifikaciji novih terapijskih meta i razumevanju bolesti na molekularnom nivou, istakao je Tešić.
„Na primerima nekih od projekata na kojima sam ja radio, veštačka inteligencija mi je omogućila da predvidim reakcije na lekove na osnovu ekspresije gena pre nego što je lek dat pacijentu, kao i da identifikujem biološke procese na koje lek utiče kroz analizu proteomskih podataka čak i u slučajevima malog broja dostupnih uzoraka.
U drugim projektima, postojeći alati koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju učinili su da lako dođem do odgovora o tome da li je lek adekvatan za pacijenta direktno na osnovu njegovog DNK, zamenjujući kompleksan laboratorijski proces u kom bi bilo neophodno da ekspert da taj odgovor za svakog individualnog pacijenta.“
Kada je reč o korišćenju zdravstvenih podataka za potrebe naučnih istraživanja u Srbiji, ono je u ranijem periodu bilo zasnovano na pojedinačnim saradnjama između naučnih i zdravstvenih institucija, odnosno nije bilo sistemskog pravnog okvira koji bi regulisao ponovnu upotrebu podataka, objašnjava dr Branislava Gemović, programska menadžerka u Centru za četvrtu industrijsku revoluciju. U oktobru 2023. godine usvojen je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji je otvorio put ka sistematičnoj i efikasnijoj upotrebi zdravstvenih podataka u svrhe istraživanja.
„Ovim zakonom je definisano da je ponovna upotreba podataka iz zdravstva, u svrhu istraživanja i razvoja nauke, moguća po prethodno pribavljenoj saglasnosti lica i odobrenju etičkog odbora naučnoistraživačke organizacije, visokoškolske ustanove ili zdravstvene ustanove koja sprovodi istraživanje. Ponovna upotreba anonimizovanih i pseudonimizovanih podataka vrši se na osnovu odluke Tela za korišćenje podataka, odnosno etičkog odbora zdravstvene ustanove koja je rukovalac podataka.
Takođe, ovim zakonom je pravno uspostavljen Registar genetičkih i biomedicinskih podataka, kao platforma preko koje je omogućeno istraživačima da apliciraju za pristup genetičkim i zdravstvenim podacima, a i sam pristup će se omogućiti kroz Registar, naravno uz saglasnost lica na koje se podaci odnose, odnosno odluku Tela za korišćenje podataka,“ kaže dr Gemović.
Ona objašnjava da se u narednim mesecima očekuje izrada i usvajanje Pravilnika o bližim uslovima i načinu vođenja Registra, koji će detaljnije definisati i rad Tela za korišćenje podataka, zatim osnivanje ovog tela i uspostavljanje Registra, koji bi trebalo da bude u Državnom data centru u Kragujevcu.
„Ovo su preduslovi koji će omogućiti implementaciju Zakona, tj. bezbednu i odgovornu upotrebu zdravstvenih podataka u naučnim istraživanjima“, zaključila je dr Branislava Gemović.
Analizom dostupnih podataka putem alata veštačke inteligencije bavi se kompanija Diffine, čija je izvršna direktorka Ivana Mikić. Diffine prevashodno pomaže biotehnološkim i farmaceutskim kompanijama da unaprede razumevanje svojih najvrednijih podataka primenom najnovijih dostignuća iz domena dubokog učenja i veštačke inteligencije. Mikić objašnjava šta je ono što njena kompanija konkretno radi:
„Recimo, iz multipleksiranih slika tkiva možemo analizom tumorskog mikro okruženja kvantifikovati efektivnost imunoterapije. Dalje, analizom efekata testiranih molekula na biomarkere (miševa) možemo otkriti koje osobine tih molekula doprinose toksičnosti.
Najveći izazovi su uvek kvalitet i količina podataka,“ zaključuje Mikić.