U periodu od marta do septembra prošle godine, CPN je sa saradnicima na Erasmus+ projektu Carbon Act analizirao kurikulume i intervjuisao nastavnike iz šest evropskih država: Belgije, Poljske, Švedske, Irske, Portugalije i Srbije. Kako bi odgovorili na pitanje da li su klimatske promene formalno prepoznate u školskom sistemu, istraživači su analizirali nastavne planove i programe. Uz to, 350 nastavnika osnovnih i srednjih škola popunilo je upitnike o svom ličnom iskustvu u obradi teme klimatskih promena na časovima.
Danijela Vučićević, rukovoditeljka projekta i v.d. direktora Centra za promociju nauke, kaže da rezultati istraživanja pokazuju da se učenici u ovim zemljama upoznaju sa temama o klimi u uzrastu od 9 do 11 godina. U pripremi časova, nastavnici se prvenstveno oslanjaju na nezavisne studije, naučnu literaturu, ali i na različite programe obuke, „naglašavajući svoju posvećenost polju koje se brzo razvija“.
„Rezultati istraživanja nastavnih planova, programa i kurikuluma su pokazali da se integracija klimatskih promena u nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola odvija raznoliko. Dok neke zemlje uvode ovu temu direktno na nivou osnovne škole, druge idu suptilnijim putem tako što se prvo fokusiraju na srodne ekološke koncepte.
U Srbiji, uobičajeni predmeti za obrazovanje o klimatskim promenama uključuju geografiju, biologiju, obrazovanje za održivi razvoj i primenjene nauke“, objašnjava Vučićević.
U istraživanju je učestvovalo 113 nastavnika osnovnih i srednjih škola iz Srbije, a analiza kurikuluma izvedena je pretragom javno dostupnih nastavnih planova i programa za osnovnu i srednju školu. Neke od ključnih reči koje su pretraživane su „klimatske promene“, „održivi razvoj“, „ekologija“ i sl.
„Rezultati su pokazali da najveći broj nastavnika osnovne škole (43%) počinje sa učenjem o klimatskim promenama već u petom razredu. Kada je srednja škola u pitanju, najveći broj nastavnika uvodi klimatske promene u nastavu već u prvom (57%) ili drugom (16%) razredu.
„Ohrabruje to što da naši nastavnici pokazuju kreativnost i kroz postojeće nastavne jedinice uvezuju klimatske promene koje neminovno oblikuju našu sadašnjost, ali i budućnost“, rekla je Vučićević.
Nastavnici takođe često preuzimaju inicijativu da uključe učenike u ekološke teme kroz različite vannastavne aktivnosti. Kako učenici napreduju u srednjem obrazovanju, iako „klimatske promene“ ostaju donekle neuhvatljive, srodni koncepti su otkriveni u predmetima kao što su biologija, geografija, hemija, fizika i obrazovanje za održivi razvoj.
Jedan od glavnih ciljeva projekta Carbon Act je integracija teme klimatskih promena u školske programe u kontekstu dostizanja Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Kroz tri radne faze − istraživanje, pilotiranje i implementaciju − projekat će pokušati da obezbedi široko usvajanje i integraciju klimatskih promena u nastavu, kao i u strateške okvire na nivou škola.
Šta kažu nastavnici?
Kada je u pitanju lično informisanje nastavnika, najveći broj njih navodi da se usavršavaju čitajući stručnu literaturu i naučne časopise (65%), kao i kroz sopstveno akciono učenje i istraživanje (57%).
Nastavnici su takođe navodili iz kojih predmeta im je poznato da se podučava o klimatskim promena. Predmeti koje su najčešće navodili su geografija (87%), biologija (79%), hemija (45%), obrazovanje za održivi razvoj (42%) i primenjene nauke (30%). Klimatske promene se procenjuju kao najmanje zastupljena tema u veronauci (0%), istoriji (1%), i srpskom jeziku (1%).
Izveštaj analize kurikuluma i istraživanja sa nastavnicima, kao i primere do sada sprovedenih projekata koji su implementirali klimatske promene kroz nastavu, možete pročitati ovde.
Primeri iz prakse
Kao i u ostalim državama koje su učestvovale u istraživanju, nastavnici iz Srbije takođe pokazuju entuzijazam za podučavanje o klimatskim promenama kroz projektnu nastavu. Ipak, treba reći da kod nas značajan broj nastavnika o klimatskim promenama predaje tradicionalnim ili pasivnim putem kroz prezentacije ili puštanjem filmova ili video-klipova.
„Organizovala sam učenike da se podele u grupe i na časovima se prave da su učesnici u TV emisijama debatnog tipa. Jedan učenik je voditelj koji poziva goste (iz lokalne uprave, aktiviste, građane, državne službenike), postoji i publika, ankete, i obrađujemo neku temu koja može biti lokalnog tipa (zagađenje ili uticaj klimatskih promena na neposredno okruženje) ili od međunarodnog značaja. Oni sami dva meseca pripremaju ovu temu, uz konsultacije sa mnom“, rekla je nastavnica biologije u srednjoj školi.
„Efekat staklene bašte na praktičnom primeru postavke sloja vlažne zemlje u dve zatvorene, plastične, providne kutije i po jednim termometrom u svakoj kutiji. Svaku kutiju zagreva električna sijalica postavljena iznad. Vrši se praćenje i beleženje porasta temperature u svakoj kutiji na minut u narednih petnaest minuta. Rezultati se prikazuju tabelarno i grafički i diskutuje se o linearnoj zavisnosti (porastu) temperature kroz vreme i efekat na globalno zagrevanje“, rekla je nastavnica hemije u osnovnoj školi.
Šta dalje?
Po rezultatima ovog istraživanja može se primetiti da, iako klimatske promene nisu primetne u školskom planu i programu, nastavnici ih svakako pokrivaju u nastavi u značajnom procentu. Pored toga, kroz primere se često može primetiti da nastavnici ne vladaju u potpunosti klimatskom terminologijom, iako sprovode ekološke aktivnosti i razvijaju kod učenika svest o održivom razvoju. Posebno se primećuje vrlo malo učešće nastavnika društvenih predmeta u ovom polju mada su klimatske promene i društveni problem.
Ovaj rezultat sugeriše da je nastavnicima potrebna podrška u vidu nastavnih resursa i smernica, posebno za nastavnike društvenih predmeta, koji bi im pomogli da jednostavnije povežu školsko gradivo sa klimatskim promenama, s obzirom na to da i sami uviđaju potrebu da se o njima predaje.
Prvi korak ka pružanju ove podrške je još jedan od rezultata projekta Carbon Act – onlajn kurs o klimatskim promenama za nastavnike osnovnih i srednjih škola koji će se održati tokom septembra i oktobra 2024. godine. Prijave za kurs su već otvorene, a na kurs se možete prijaviti ovde. U okviru projekta biće razvijeni i nastavni resursi koji će biti javno dostupni na Scientix portalu.