Od svog osnivanja 2010. godine pa do danas, Centar za promociju nauke sproveo je preko 20 projekata u vezi sa klimom i ekologijom, u nameri da prenese znanje i podigne svest najšire zajednice o neminovnim promenama planetarnog klimatskog sistema. Među naporima da poveže najrazličitije naučne discipline koje obrađuju klimu i klimatske promene sa društvom jeste i prošlogodišnja inicijativa pod nazivom „Klimatska platforma“, koja okuplja eksperte, aktiviste i aktivistička udruženja, podstiče njihovu borbu protiv efekata klimatskih promena i omogućava direktnu razmenu ideja, iskustava i najboljih praksi. „Kroz Platformu povezujemo naše i srodne projekte i akcije drugih organizacija i pojedinaca u zemlji, omogućavajući otvorenu komunikaciju i predstavljanje ideja, praksi i znanja“, objašnjava Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke.
Centar trenutno implementira osam međunarodnih projekata koji na inovativne i nesvakidašnje načine obrađuju najrazličitije aspekte klimatskih promena i ekologije i njihov uticaj na društvo. Prvi projekti – koji sežu još u 2010. godinu, kada je Centar osnovan – bili su „uopšteno i široko postavljeni, jer je u to vreme doživljaj klimatskih promena bio prilično apstraktan“, seća se Erić.
„Prelomna godina je bila 2014, kada smo neposredno osetili svu silinu klimatskih promena širom Srbije i regije. Tog maja smo, konkretno 14, otvorili treće izdanje Maja meseca matematike sa centralnom izložbom u Knez Mihailovoj ulici, dok je kiša napolju bukvalno lila. Svega nekoliko dana kasnije – a vreme se već bilo promenilo, i brzo je postalo toplo i sunčano – bili smo prinuđeni da izložbu zatvorimo a da svu snagu i resurse usmerimo na pomoć ugroženima i stradalima u Obrenovcu i drugim delovima zemlje.
Jedno takvo iskustvo, neuporedivo sa bilo čime što smo prethodno doživeli i prošli, snažno je uticalo na naša buduća usmerenja i delovanje, najpre kroz raznovrsne programske aktivnosti a koju godinu kasnije i kroz prve projekte koji se, u najširem smislu, bave klimatskom pismenošću kao neophodnim skupom znanja, kompetencija i alata za doba u kome živimo“, kaže Erić.
Zahvaljujući lokalnim, regionalnim i međunarodnim projektima sa fokusom na klimu i klimatske promene, Centar je tokom proteklih deceniju i po uspostavio saradnju i brojna aktivna partnerstva sa velikim brojem istraživačkih i obrazovnih organizacija u zemlji i izvan nje, sa školama, đacima, nastavnicima i studentima, sa umetnicima i medijima, lokalnim i nacionalnim telima, i mnogim drugim akterima. Erić kaže da su napori Centra sigurno doveli do promena u načinu razmišljanja i delanja ljudi u Srbiji i izvan nje.
„Zaključio bih da je kritična tačka transfer znanja iz sveta nauke ka svim drugim društvenim i profesionalnim grupama, odnosno svima nama kao pojedincima, kroz savremene, relevantne i inspirativne prakse naučne komunikacije. Na kraju krajeva, ovo više nije samo pitanje deljenja znanja i razumevanja planetarnog klimatskog sistema već i (o)čuvanja glave na ramenima.“
IMPACT
Ovaj četvorogodišnji projekat započeo je u januaru 2024. U fokusu je istraživanje obrazovanja o održivosti i klimatskim promenama u Srbiji, kaže Lena Ilić, rukovoditeljka projekta: „Cilj je da razumemo kako učenici usvajaju znanja i veštine potrebne za aktivno delovanje, i kako nastavnici mogu poboljšati pristup ovim temama. Razvijamo alate za procenu znanja i organizujemo obuke za nastavnike kako bismo im pomogli da efikasnije predaju ove teme.“ Ilić dodaje da i nastavnike i učenike ove teme veoma interesuju i da ih prepoznaju kao značajne za budućnost. „Nastavnici se često suočavaju s izazovima, poput preopterećenog nastavnog plana i nedostatka vremena za uvođenje novih metoda u učionicu. Uprkos tome, mnogi su voljni da učestvuju jer im projekti nude konkretne alate i resurse koji olakšavaju predavanje o ovim temama na interaktivan način koji angažuje učenike.“
Projekat je namenjen učenicima koji su aktivno uključeni u gotovo sve istraživačke zadatke i praktične aktivnosti. Građani takođe mogu učestvovati – ne samo u događajima otvorenim za javnost, već i u pojedinim istraživanjima.
VR4CLIMA
Ovaj projekat koristi virtuelnu realnost (VR) i druge digitalne alate da učenike i nastavnike aktivno uključi u borbu protiv klimatskih promena. Kroz inovativne metode učenja i razvoj digitalnih alata i sadržaja, projekat nastoji da jača kapacitete nastavnika i razvija klimatsku pismenost učenika, kaže Jovana Jankov, savetnica u Sektoru za međunarodnu saradnju. U projekat su direktno uključene dve škole, 16. eksperimentalna osnovna škola u Lamiji u Grčkoj, i Osnovna i srednja škola sa domom učenika „Petro Kuzmjak“ u Ruskom Krsturu u Srbiji. „U toku je razvoj interaktivne VR igre o održivosti i klimatskim nepogodama (trenutno u fazi testiranja), koja pokazuje uticaj naših izbora na životnu sredinu.
Projekat već ima vidljive rezultate, to su video-animacije namenjene školskom uzrastu dostupne na Jutjub kanalu projekta VR4Clima, i grafikoni mikroklimatskih regija na području evropskog kontinenta, što čini klimatske promene opipljivijim i razumljivijim.“
Paralelno sa razvojem igre razvija se i VR kurs za nastavnike koji će im pomoći da koriste alate zasnovane na principima serious gaming-a (interaktivni pristup igrama koji je osmišljen sa namerom da podučava, a ne da samo zabavlja). Završna faza projekta će uključiti i evropsko takmičenje u dizajniranju održivih školskih dvorišta u virtuelnom prostoru, gde će učenici imati priliku da testiraju naučeno i ispolje svoju kreativnost i predlože ideje koje će ublažiti uticaj klimatskih promena.
„Tek nam predstoji period u kom će se projekat otvoriti i ka drugim školama, pa ćemo videti koliko su zainteresovani za eksperimentisanje i nove metode učenja i korišćenja digitalnih alata kao što je VR.
Deluje da škole i deca jesu zainteresovani i da im ovo može biti posebno zanimljivo, ali najveći problem predstavlja dostupnost VR tehnologije i druga ograničenja koja to nosi sa sobom“, kaže Jankov.
LOESS
Projekat LOESS bavi se razvojem i plasiranjem novih edukativnih praksi – različitih modula, materijala i alata – koje imaju za cilj unapređenje obrazovanja o značaju zdravog zemljišta širom Evrope. Građani iz 15 evropskih zemalja su uključeni u kreiranje ovih materijala, a pozvani su i da ih testiraju radi unapređenja.
„Aktivnosti projekta okrenute su ka nastavnicima i univerzitetskim predavačima, studentima i đacima, ka donosiocima odluka u sistemu obrazovanja i srodnim oblastima, ali i ka najširoj publici. Aktivnosti imaju za cilj da podignu svest o važnosti očuvanja zdravog zemljišta, budući da je zemljište ograničen i veoma ugrožen resurs“, kaže Irena Šujdović, savetnica u Sektoru za međunarodnu saradnju u Centru. Projekat je usmeren i na testiranje i primenu edukativnih materijala u školama i drugim obrazovnim okruženjima poput letnjih kampova. Testiraju ih nastavnici i predavači, ali i đaci i studenti.
„Ove ciljne grupe najzainteresovanije su za konkretnu primenu u realnim uslovima, po mogućstvu u prirodi ili uz element praktične nastave. Takođe, često izveštavaju o tome da savremenih obrazovnih materijala fali kada se govori o zelenim temama i održivom razvoju, a posebno im nedostaje mehanizama za obrazovanje nastavnika o ovim temama, i veoma su zainteresovani da u ovim procesima učestvuju“, kaže Šujdović.
CARBON ACT
Obrazovanje igra ključnu ulogu u rešavanju izazova klimatskih promena, podstičući ljude da menjaju svoje ponašanje i donose informisane odluke, omogućavajući aktivnu adaptaciju i prihvatanje povezanih regulativa i politika. Projekat Carbon Act usmeren je na pristup odozdo prema gore koji uključuje tri komplementarna bloka aktivnosti. Ovi blokovi imaju za cilj da objedine i usmere postojeće prakse i smernice za integraciju klimatskih promena u formalno obrazovanje i obezbeđivanje njihovog daljeg širenja i usvajanja. Prvi blok podrazumeva istraživanje postojećih školskih programa o klimatskim promenama i analizu kurikuluma za uvođenje tema u vezi sa klimatskim promenama u obrazovni proces. Drugi blok će razvijati i pilotirati povezane obrazovne scenarije, što će dovesti do kreiranja onlajn kataloga i organizacije MOOC kurseva (engl. MOOC: masovni otvoreni onlajn kursevi) za implementaciju projektnih aktivnosti širom Evrope. Konačno, treći blok predstavlja fazu šire primene i diseminacije projektnih materijala i aktivnosti, gde će se organizovati MOOC-ovi i takmičenja, deliti raznovrsni video-materijali i pripremati uputstva i smernice kako bi se obezbedilo značajno učešće škola i institucija zainteresovanih za integraciju klimatskih promena kroz STEM nastavu i strategije na nivou škola.
CLIMATEUROPE2
Korišćenje klimatskih podataka na efektivan i pravovremen način je ključna karika za zeleni oporavak i stvaranje rezilijentne i klimatski neutralne Evrope. Klimatski servisi nam omogućavaju da klimatske podatke koristimo za informisano donošenje odluka kako bismo smanjili rizike i iskoristili mogućnosti, a sve u cilju bolje adaptacije na klimatske promene. Poslednjih godina, potreba za klimatskim podacima je drastično porasla, a tržište klimatskih servisa se razvija velikom brzinom i predviđa se da će imati još veći porast u budućnosti. Climateurope2 ima za cilj razvoj procedura standardizacije klimatskih servisa, podršku razvoju zajednice korisnika klimatskih servisa i podsticanje korišćenja klimatskih servisa u svrhu bolje adaptacije na klimatske promene u Evropi i izvan nje. Centar, kao jedan od partnera na projektu, radi na kreiranju evropske zajednice korisnika klimatskih servisa. Centar takođe organizuje javne programe posvećene klimatskim istraživanjima u 10 zemalja Jugoistočne Evrope. U okviru programa će, između ostalog, biti prikazani i umetničko-naučni, interdisciplinarni projekti koji će biti kreirani kroz javne pozive projekta za saradnju umetnika i naučnika u ovom domenu.
Tekst je izvorno objavljen u 40. broju časopisa Elementi.