Razgovarala: Anđela Jerinić
Ideja je da istraživanje ponudi dublji uvid u faktore koji utiču na odluke stanovništva da ostanu na selu, uzimajući u obzir ekonomske, socijalne i kulturne aspekte. Istraživanje se bavi i utvrđivanjem prostornih karakteristika ruralnih sredina, isticanjem njihovih prednosti za život, ali i izazovima sa kojima se seosko stanovništvo suočava. Projekat se realizuje na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije u saradnji sa Geografskim institutom „Jovan Cvijić“ SANU, u okviru prvog Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja koji je 2023. godine raspisao Centar za promociju nauke. Na projektu učestvuje još šest lokalnih partnera i to su: Udruženje žena „Sačuvajmo selo“ iz Priboja, Seoski turizam Srbije iz Ljiga, Klub Ars nova iz Valjeva, Planinarski klub „Tara“ iz Bajine Bašte, Centar za unapređenje turističke privrede Terra iz Užica i Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.
Šta vas je podstaklo da pokrenete ovaj projekat?
Marija Drobnjaković: Većina projekata koja je do sada rađena na našem području fokusirana je na urbani prostor, a manje na ruralni. Kada govorimo o ruralnom prostoru, uglavnom se govori o nečemu što je nazadno, napušteno i nerazvijeno i mi smo ovim projektom hteli da izmenimo taj ugao gledanja. U svetu još postoji jasna dihotomija između ruralnog i urbanog, međutim, početkom 21. veka dolazi do preokreta i ljudi koji su ostali na selu ne posmatraju se više na negativan način. Ipak, na našim prostorima je i dalje prisutna negativna percepcija života na selu. Mi ovim istraživanjem želimo da skrenemo pažnju na te ljude i da sagledamo taj problem iz ugla običnog seljaka koji se ne bavi samo poljoprivredom, već i drugim afirmativnim načinima priređivanja. Ideja koja nas je podstakla da pokrenemo ovaj projekat je istraživanje namere zbog koje ljudi ostaju da žive na selu. U međuvremenu smo shvatili da ruralni prostori zahtevaju senzitivniju strategiju za razvoj. Za ovo istraživanje je potreban pristup koji ispituje osobine ruralnih prostora na kojima ljudi ostaju, kao i socioekonomske karakteristike seljaka. Socioekonomske karakteristike podrazumevaju, između ostalog, uzrast, nivo obrazovanja, zanimanje, osećaj pripadnosti koji ljudi imaju prema mestu u kom žive i povezanost tih ljudi sa rodbinom i prijateljima koja je u toj lokalnoj zajednici nastanjena. To je ono što nas interesuje, uz ispitivanje intencija za migriranjem. Ta tri segmenta ćemo posmatrati i ukrštati međusobno kako bismo dobili odgovore.
Kako izgleda istraživanje na projektu i na koji način su građani uključeni u istraživanje?
Marija Drobnjaković: Projekat će se odvijati u četiri faze, a građani će biti uključeni u gotovo svaki segment istraživanja. Prva faza istraživanja tiče se metodologije i u njoj učestvuju naučnici. U ovoj fazi se analizira nacionalno i međunarodno iskustvo u vezi sa ostankom stanovništva na selu. Potom slede prikupljanje i analiza podataka, na osnovu kojih se biraju dalji pravci istraživanja. Naredni korak je odabir studija slučaja, u koji su uključeni građani. Naučni tim će prvo napraviti selekciju studija slučaja za koje smatra da su dobre, a građani će potom proceniti da li su one zaista relevantne. Mišljenje lokalnog stanovništva je važno, jer podaci dobijeni naučnim istraživanjem i podaci sa terena mogu da se ne podudaraju. Na primer, naučni podaci mogu pokazati da postoji veliki broj doseljenika na selo ili da postoji pozitivni prirodni priraštaj, dok terenski podaci mogu prikazati sasvim drugačiju sliku. Građani su zato važni, jer njih možemo da konsultujemo i proverimo tačnost podataka.
Lokalno stanovništvo će za potrebe istraživanja učestvovati i u pravljenju upitnika. Ideja je da se napravi anketni upitnik, i da predstavnici lokalnih zajednica, u saradnji sa lokalnim partnerima, odaberu građane koji će sprovoditi anketu. Naučnici će zajedno sa građanima prodiskutovati pitanja iz upitnika, a ona će se potom prilagoditi lokalnom kontekstu. Plan je da se tokom šest dvodnevnih radionica konsultujemo sa građanima o anketi. Po završetku anketnog istraživanja, obrađuju se podaci i izvlače određene zakonitosti. Potom, kako bismo upoznali tip ljudi koji živi na prostorima koje istražujemo i targetirali inspirativne priče među stanovništvom koje živi na selu, potrebno je u narednoj fazi istraživanja uraditi intervjue. Ideja je da intervjue sa lokalnim stanovništvom obave građani i da se najzanimljiviji stanovnici uvrste u zbirku afirmativnih priča.
Cilj je da projekat ne bude završen zbirkom priča, već da se građani iz ruralnih mesta osnaže i shvate kakva je njihova uloga u promociji seoskog načina života. U toku je izrada veb-sajta na kom će biti prikazana zbirka tih afirmativnih priča. Veb-sajt treba da omogući međusobno povezivanje ljudi koji imaju različita iskustva o životu na selu. Zbirka treba da postane vidljiva onlajn i da, po završetku projekta, ruralno stanovništvo može da je dopunjuje novim pričama sa sela iz različitih delova zemlje. Na taj način bi ovaj projekat nastavio da živi i da se realizuje i u drugim delovima Srbije, a ne samo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Zbirka priča bi tako mogla da promeni negativno viđenje seoskog načina života.
Kako se biraju građani koji će učestvovati u istraživanju?
Marija Drobnjaković: Naši lokalni partneri motivisaće građane da se uključe u istraživanje. Odabrali smo za lokalnu saradnju partnere koji su poznati ruralnom stanovništvu, kako bi se što veći broj ljudi odazvao pozivu da učestvuje u projektu. Osim toga, naši partneri imaju dobar odnos i sa uglednim ljudima i važnim predstavnicima lokalne zajednice, koji bi takođe pozivali građane da podrže projektne aktivnosti. Planirano je da se građani angažuju kroz dvodnevne radionice, koje smo prethodno pomenuli, odnosno da na tim radionicama bude predstavljen naš projekat i da ih kroz njih uključimo u proces istraživanja. Takođe, putem društvenih mreža i lokalnih medija ćemo pozivati stanovništvo da učestvuje u projektu.
Kako će biti vidljivi rezultati istraživanja?
Milena Panić: Mi se bavimo isključivo naukom, i uvek, kada smo radile projekte, pitale smo se da li smo dovoljno vidljive i interesantne ili smo dosadne naučnice koje uvek imaju istu priču. Ipak, ovaj projekat se sprovodi kao građansko istraživanje i podrazumeva se da treba da bude naučnopopularan, odnosno da bude van strogih naučnih granica. Koncept projekta je takav da zahteva komunikaciju sa širom javnošću, pa tako i rezultati istraživanja moraju da budu vidljivi na više kanala. Vebsajt i društvene mreže ćemo koristiti za promotivne aktivnosti, predstavljanje rezultata i prikazivanje afirmativnih priča o ljudima sa sela. Ove priče će biti postavljene i na sajtove naših lokalnih partnera. Takođe, naša obaveza je da rezultate predstavimo i naučnoj zajednici, u međunarodnim i domaćim časopisima i na konferencijama. Planirali smo izradu publikacije na kraju projekta koja će biti naučnopopularnog karaktera i u kojoj će biti predstavljeni metodologija i rezultati istraživanja. Publikacija će biti u elektronskoj formi i moći će da je preuzimaju i koriste naučnici, ali i građanstvo.
Marija Drobnjaković: Značajnu ulogu u povećavanju vidljivosti rezultata i aktivnosti projekta imaju lokalni partneri, jer njihova je obaveza da u lokalnim sredinama, putem medija, društvenih mreža i drugih komunikacijskih kanala dele rezultate i aktivnosti u vezi sa projektom. Na kraju projekta rezultati će biti predstavljeni na radionici u svakoj od šest lokalnih sredina u kojima se sprovodi istraživanje i na kojima će biti prisutno lokalno stanovništvo, partneri i predstavnici lokalnih zajednica.
Koje odgovore očekujete da ćete dobiti ovim istraživanjem?
Milena Panić: Mi se nadamo da ćemo dobiti drugačije rezultate od svih do sada rađenih istraživanja na temu seoskog života, zato što koristimo drugačiji pristup.
Pretpostavljamo da će rezultati prikazati nešto što do sada nije primećeno o ruralnim prostorima u Srbiji i o ljudima koji tu žive. Mislim da smo odškrinule nova vrata i novi pogled na ruralne zajednice. Slika o seoskom životu se menja, posebno od pandemije korona virusa, odlazak na selo predstavlja atrakciju, vid rekreacije i beg od grada. Takođe, postepeno se popularizuje ideja da preseljenje na selo pruža bolje mogućnosti za život. Migracije iz grada u selo su pojedinačni slučajevi, koje želimo da ispitamo u istraživanju i otkrijemo razloge za preseljenja.
Očekujemo da će nam podaci iz istraživanja prikazati različite kategorije ruralnih stanovnika, kao što su, na primer, oni koji su se tek doselili na selo, oni koji su tu čitav život itd. Najveći izazov tokom istraživanja će nam biti kako da razlikujemo međusobno ljude koji ostaju na selu, odnosno da li se ti ljudi bave samo poljoprivredom, da li rade još neki dodatni posao, ili se bave turizmom.
Marija Drobnjaković: Želimo da saznamo šta motiviše ljude da ostanu na selu, interesuje nas šta karakteriše te prostore na kojima oni žive, a cilj nam je da sakupimo zanimljive priče o ljudima sa sela, koje mogu da inspirišu i druge da ostanu na ruralnim prostorima. Ideja je da na kraju projekta napravimo zbirku afirmativnih priča koje ćemo se truditi da učinimo što vidljivijim u javnosti. Želimo da putem zbirke povežemo ljude koji imaju različita iskustva i viđenja seoskog života, kao i da predstavimo život na selu u novom svetlu, bez stigmatizacije koja ga prati u Srbiji.
Uloge građana u građanskim naučnim istraživanjima
Građanska naučna istraživanja (engl. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački participativni metod, koji omogućuje javnosti da se uključi u proces istraživanja, kako bi građani koji nisu naučnici mogli aktivno da doprinose nauci koristeći svoje znanje. Za ovakva istraživanja nisu važni radno iskustvo i nivo stručnosti, a građani u njima mogu da učestvuju na više nivoa, u zavisnosti od svojih interesovanja, kompetencija i raspoloživog vremena. Na osnovnom nivou, građani mogu da doprinesu istraživanju prikupljanjem podataka putem anketa, zapažanja, anketiranja ili merenja. Naredni stepen angažovanja u građanskim istraživanjima podrazumeva da građani prođu obuku nakon koje mogu da pregledaju, validiraju i analiziraju podatke zajedno sa istraživačima. Napredni nivo uključenosti u građansku nauku omogućava građanima da osmišljavaju istraživačka pitanja, metodologiju i ishod projekta i tako usmeravaju istraživanje.