Darko Donevski

Za tačno mesec dana, 18. decembra, čitav svet će biti svedok lansiranja najvećeg ikad napravljenog svemirskog teleskopa. Zbog čega će „Veb“ doneti revoluciju u ispitivanju svemira?
Nobelov komitet odlučio je prošle godine da jednu polovinu nagrade dobije Rodžer Penrouz (1934), engleski teorijski fizičar, za nemerljiv teorijski doprinos u predviđanju postojanja crnih rupa. Drugu polovinu nagrade podelili su astronomi-posmatrači: Andrea Gez (1965) i Rajhnard Gencel (1952), jer su otkrili da u centru naše galaksije, Mlečnog puta, definitivno postoji supermasivna crna rupa čiju su masu uspeli precizno da izmere
„Ako ste teoretičar i postavite neke smele prognoze, i ako se prva prognoza ispostavi kao tačna, onda nauka želi da proveri i ostale. I tako su raznim eksperimentima počeli da testiraju Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. Ona je prošla sve testove na koje je bila stavljena, sem jednog. Taj neispunjeni test bili su gravitacioni talasi“, kaže proslavljeni fizičar i nobelovac u ekskluzivnom intervju za najnoviji broj Elemenata
Novi značajni projekti nagovestili su da bi mnoge afričke države mogle ubrzano da razviju svoju nauku, naročito astronomiju. Astrofizičar Darko Donevski prenosi svoje utiske sa jednog afričkog putovanja
Poetski vodič objašnjenja naučnih fenomena
Istraživači su nedavno objavili detekciju signala najstarijih zvezda u univerzumu. Zašto je potvrda ovog otkrića važna i šta to znači za naše razumevanje svemira i budućnost nauke?
Shvatiti da se u svemiru odigrava nešto što je modelima predviđeno desetinama, pa i stotinama godina ranije, predstavlja sam vrhunac razumevanja prirode i njenih zakona
Na mestu slavne sidnejske opere, nekada se nalazila mala ribarska koliba u kojoj je živeo Benelong, mladi Aboridžin koji je bio spona između dve kulture – britanske i aboridžinske
Na Međunarodni dan asteroida, Elementarijum donosi razgovor sa britanskom naučnicom Dajen Džonson, koja se bavi izučavanjem „nešto“ manjeg svemirskog kamenja i to iz doba drevnog Egipta
Razgovor sa dr Milenom Marjanović o procesima koji se odvijaju na dnu okeana, kako nam njihovo proučavanje omogućava da bolje razumemo ostale svetove, i o mogućnosti života na Enceladu 
Muzika koju stvara američka naučnica Grejs Lesli sa MIT-ja proizvod je svih aktivnosti njenog tela sublimisanih u jednu melodiju
Kako je tišina povezala šahovskog genija Bobija Fišera i poznatog kompozitora Džona Kejdža?
Naš redovni dopisnik iz Marselja Darko Donevski ekskluzivno za Elementarijum donosi zaključke sa nedavno održane javne debate o budućnosti svemirskih istraživanja
Nakon uzbudljivih medijskih natpisa o prvim posmatračkim dokazima u korist nove teorije gravitacije, Elementarijum donosi ekskluzivni razgovor sa vodećom autorkom ovog rada Margot Broer
Moderna nauka ima prednost u ogromnoj količini podataka, međutim, to je ujedno i njen veliki problem. Koja je uloga laika u svemu ovome?
Ruđer Bošković je, osim izuzetne istraživačke darovitosti, imao i sposobnost da kroz umetnički izraz iznese veoma progresivne naučne stavove
Izgradnja džinovskih teleskopa ne donosi samo tehnološke i finansijske izazove. Pored brojnih dijaloga i kompromisa, tu je i pitanje kakva sudbina čeka teleskope kada „odu u penziju”
Jedan od glavnih naučnika iza New Horizon misije Ričard Binzel govori o neobičnosti Plutona, našim naučnicima i Milankovićevim ciklusima
Dr Matija Ćuk poznato je ime u svetu planetarnih nauka, ponajviše zbog svoje teorije o nastanku Meseca i starosti Saturnovih satelita
Istorijska pobeda kompjutera protiv najboljeg igrača drevne strateške igre ”go” otvorila je mnoga pitanja o napretku veštačke inteligencije