Mnogi istraživači uveliko najavljuju osvit ere u kojoj ćemo u medicini sve preventivne ili terapijske postupke krojiti prema ljudskom organizmu kao individualizovanoj celini, uključujući i mikrobiotu kao „prošireno ja“. Do tada nam preostaje samo da, svako ponaosob i svi zajedno, u zavisnosti od životnih okolnosti i situacija, tragamo za što boljom dinamičkom ravnotežom između optimalnog nivoa čistoće i konstruktivnog odnosa s mikroorganizmima