„Мислим да је један од наших највећих проблема у савременом добу то што не можемо да дефинишемо те нове врсте контроле, нове врсте експлоатације, нове радне односе који се успостављају. И моје мапе управо о томе говоре, са више или мање успеха“

„Насупрот данашњем времену које нас, како симболички тако и физички, гуши, притиска нам груди, отежава нам говор и дисање, мајчина душица представља природни лек који је важан део нашег културног наслеђа“

„Мој рад представља једну врсту компромиса: он користи савремену технологију како би представио нешто што се не може видети голим оком и помаже нам да разумемо невероватне способности биљака. Он је израз наде да ће нас у будућности технологија спајати са природом, а не раздвајати од ње“

Фестивал Арс Електроника и овог септембра одушевио је посетиоце својим програмом и садржајима, надмашивши очекивања и оборивши досадашње рекорде у посећености. Међу учесницима, као и претходних година, били су представници Центра за промоцију науке

Група уметника и истраживача са естонског Универзитета у Талину боравила је, од 1. до 12. јула, у Београду и том приликом радила на уметничком пројекту који се бави питањем како убрзана дигитализација утиче на старију популацију

Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине?

„Трудимо се да следимо парадигму биокомпјутинга, која би требало да нам помогне да схватимо како можемо да употребимо биолошке процесе у информационим технологијама“

Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем. У новом броју откријте још како именовати безимену болест, чему су се смејали Римљани, шта је аутентичност у ери вештачке интелигенције и како је текла људска потрага за егзопланетама.

„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“

„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“

Темат 35. броја Елемената посвећен је научним открићима која су овенчана Нобеловим наградама за медицину и хемију за 2023. годину – РНК технологији, односно квантним тачкама. У новом броју откријте још како се родио свемирски телескоп, како се гласало у средњем веку, због чега су људи склони да себе и своје моралне квалитете гледају кроз ружичасте наочаре и коју уметничку страст је имао изумитељ Морзеове азбуке.

„Развој и примена транзистора поставили су темеље за нови и динамичан напредак свих области електротехнике и рачунарства, које се данас изучавају на Електротехничком факултету. Дигитална трансформација кроз коју пролази данашње друштво не би била могућа без овог проналаска“

Темат 34. издања часописа Елементи посвећен је спекулативној фармацији, односно чудесним лековима и психоактивним супстанцама из популарних дела научне фантастике (књижевност, филмови, серије, стрип). Аутори текстова у темату, Павле Зелић и др Срђа Јанковић, испитују дубље значење ових фиктивних медикамената и могућности да они једног дана постану реалност. У јесењем броју Елемената сазнајте више о романтичним еволуцијама, нимало слаткој историји шећера и занимљивој историји будилника, шта нам наука каже о знојењу, као и о бројним другим причама из света науке.

„Главна карактеристика која суперћелијску олују разликује од обичне јесте ротационо вертикално кретање ваздуха, односно спирално подизање ваздуха навише, које омогућава да се већа количина влаге из околине ефикасније 'увуче' у сам облак. А чим има више влаге у облаку, значи да ће он бити интензивнији, да ће дуже трајати и да ће моћи да пређе већу раздаљину“

Темат 33. броја часописа Елементи посвећен је 70. годишњици једног од најзначајнијих достигнућа у историји науке – открићу структуре ДНК. Кроз текстове др Срђе Јанковића и Павла Зелића представљена су најновија достигнућа у истраживању ДНК, ретроспектива кључних тренутака који су довели до овог револуционарног открића, као и шира перцепција једне од главних симболичких икона науке. У Елементима 33 откријте још зашто је зелена боја науке, шта је задатак новог европског телескопа "Еуклид",  да ли је боља разноликост од способности, како се оријентишемо, зашто науци требају демони и каква је морална одговорност вештачке интелигенције.

„Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета“, каже о Оназис Стеги културном центру др Продромос Цијавос, један од челних људи ове институције

Центар за промоцију науке, у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, организовао је, 29. и 30. маја, дводневни семинар за докторанде „Култура научноистраживачког рада II“, под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Уводно предавање првог дана одржала је министарка др Јелена Беговић, док је други дан отворила др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке, представљањем Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања који ће ЦПН отворити у септембру

„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић

Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година

Темат 32. броја часописа Елементи посвећен је ChatGPТ-ју, чет-боту који је за само неколико месеци освојио светско тржиште и који се увелико користи у образовању, науци, видео-играма, новинарству и бројним другим областима. О историји чет-ботова, примени конверзацијске вештачке интелигенције и дометима ChatGPТ-ја за пролећне Елементе писали су Вања Суботић, Миљан Васић, Игор Живановић, Богдан Ђорђевић и Ђорђе Петровић. У Елементима 32 сазнајте још шта изједа наше поверење у вакцине, могу ли мајмуни да читају мисли, на који начин су научна знања из антике стигла до нас и како изгледа музеј на Месецу.