Centar za promociju nauke, u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, organizovao je, 29. i 30. maja, dvodnevni seminar za doktorande „Kultura naučnoistraživačkog rada II“, pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Uvodno predavanje prvog dana održala je ministarka dr Jelena Begović, dok je drugi dan otvorila dr Marjana Brkić, v.d. direktora Centra za promociju nauke, predstavljanjem Javnog poziva za projekte građanskih naučnih istraživanja koji će CPN otvoriti u septembru

„Beeamond sistem je urbana košnica namenjena gajenju pčela u zatvorenom prostoru uz dobijanje pčelinjih proizvoda i usluga. Ovaj inovativan proizvod se može instalirati u domaćinstvima, poslovnim prostorijama, ugostiteljskim objektima, obrazovnim ustanovama i drugim mestima“, ističe autor ove inovacije dr Slobodan Dolašević

Prvi put u istoriji, verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano je i „oživljeno“ uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Posetioci 65. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu imaće priliku da sredinom maja upoznaju čoveka koji je živeo pre 10.000 godina

Temat 32. broja časopisa Elementi posvećen je ChatGPT-ju, čet-botu koji je za samo nekoliko meseci osvojio svetsko tržište i koji se uveliko koristi u obrazovanju, nauci, video-igrama, novinarstvu i brojnim drugim oblastima. O istoriji čet-botova, primeni konverzacijske veštačke inteligencije i dometima ChatGPT-ja za prolećne Elemente pisali su Vanja Subotić, Miljan Vasić, Igor Živanović, Bogdan Đorđević i Đorđe Petrović. U Elementima 32 saznajte još šta izjeda naše poverenje u vakcine, mogu li majmuni da čitaju misli, na koji način su naučna znanja iz antike stigla do nas i kako izgleda muzej na Mesecu.

„Klimatske promene imaju svoju rasnu, klasnu, pa i rodnu dimenziju. One se ne dešavaju svima podjednako“

Naša percepcija nauke, naučnih ideja i uloge naučnika u društvu u velikoj meri je oblikovana time kako su naučno-tehnološke teme obrađene i predstavljene u popularnoj kulturi. Temat zimskog broja Elemenata, koji čine tekstovi Ivana Umeljića, Ane Samardžić i dr Marije Maglov, pokušava iz različitih uglova da rasvetli kako izgleda nauka prelomljena kroz prizmu popularne kulture. U Elementima 31 saznajte više o neobičnoj raspravi Njutna i Huka, portretima ljudi majmuna, čudesnoj istoriji upotrebe žive, šahovskim obračunima čoveka i mašine, kao i o brojnim drugim zanimljivim pričama.

Temat jubilarnog broja Elemenata posvećen je jednom fiziološkom procesu sa kojim se teško mirimo – starenju. Starenje u eri digitalnih tehnologija, faktori dugovečnosti kod „metuzalema“ u životinjskom carstvu i nepodnošljivost večnog života, samo su neke od tema koje su u okviru ovog temata obradili Bogdan Đorđević, Ivana Nikolić i Đorđe Petrović. U jesenjim Elementima saznaćete više o tome ko je bio Eduard Pernkopf i kako izgleda medicina u svetu bez moralnog kompasa, postoji li nauka o umu, kako je uvedena merna jedinica metar, ko štiti modu i koja li je tajna ljudske opčinjenosti kosom.

Skrivenu logiku iza različitih oblika ljudskog ponašanja, koje obično smatramo iracionalnim ili neobičnim, moguće je objasniti pomoću teorije igara. Oslanjajući se na teoriju igara, temat 29. broja Elemenata pokušaće da objasni fenomene kao što su sujeverje, tabu, spin, samozavaravanje i zašto je toliko važno „ko je stigao prvi“. U letnjem izdanju vašeg omiljenog časopisa otkrijte i koliko interneta je previše interneta, kako lečiti posledica „produženog kovida“ pevanjem, odakle nam sposobnost smeha i kakve mračne tajne krije istorija statistike.

Ako bismo odstranili objektivnost iz novinarstva, kako bismo ga onda razlikovali od odnosa s javnošću ili propagande?

Temat 28. broja Elemenata pokušava iz uglova različitih oblasti i disciplina – istorije nauke, novinarstva, filozofije politike i sporta – da sagleda i rasvetli značenje pojma objektivnosti. U prolećnom izdanju vašeg omiljenog časopisa saznajte više o istoriji besmrtnosti, etnobotanici gospođice Dior, naučnicima iz Studentskog parka, sovjetskoj genetici i bremenu Lisenkovog nasleđa, kao i brojnim drugim zanimljivim temama.

Temat 27. broja Elemenata posvećen je higijeni. Kroz četiri teksta i iz četiri različita i nesvakidašnja ugla ovu temu obradili su dr Srđa Janković, dr Igor Živanović, dr Damir Huremović i Đorđe Petrović. U zimskom izdanju vašeg omiljenog časopisa saznajte više o moći intuitivnog mišljenja, kratkoj istoriji laganja, šta je to naučna diplomatija, kako je dešifrovano pismo Maja i u kakvoj su vezi umetnost i sifilis.

U OŠ „Veljko Dugošević“ u Turiji, u sredu, 24. novembra u 13 časova, CPN će organizovati radionicu za nastavnike STEM oblasti pod nazivom Naučno obrazovanje za odgovorno društvo

Temat Elemenata 26 istražuje zagonetan odnos čoveka i prirode iz različitih perspektiva: na šta tačno mislimo kada govorimo o ljudskoj prirodi i da li ona uopšte postoji, kao i koja pitanja otvara i šta nam nudi koncept podivljavanja. U ovom broju Elemenata saznajte više o najvećem svemirskom teleskopu „Džejms Veb“, modnoj poetici Aleksandera Lija Mekvina, o tome kako su prvobitno naseljena pacifička ostrva, kako rešiti globalni problem zagađenja plastikom i zašto ljudi veruju u paranormalne pojave.

Medijumi su s lakoćom uspevali da zavedu i prevare čitave naučne komisije, formirane sa namerom da ispitaju ono što se događa na seansama prizivanja duhova, sve dok ih nije razotkrio najveći iluzionista

Dosadašnja istraživanja dr Marka Keberta, mladog biohemičara sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, otvaraju prostor za implementaciju novih ekoloških pristupa u šumarstvu u našoj zemlji. On trenutno rukovodi perspektivnim naučnim projektom, pod nazivom MYCOCLIMART, koji za cilj ima očuvanje hrasta lužnjaka – jedne od najugroženijih šumskih vrsta na ovim prostorima

Ruski arheolozi otkrili su nedavno grobnicu sa posmrtnim ostacima četiri skitske žene ratnice, što ponovo otvara temu istorijskog utemeljenja mita o Amazonkama

Analizom drevnog DNK, grupa naučnika otkrila je da je prelazak naših predaka na sedelački način života doveo do pojave salmonele kod ljudi

U izradi maltera za konzervaciju istraživači se trude da, kao i Rimljani nekad, koriste lokalne materijale i sirovine, a predloženi dizajn maltera trebalo bi da doprinese smanjenju skoro isključive upotrebe cementnog maltera prilikom konzervacije u Srbiji

Temat Elemenata 25 bavi se odnosom nauke i društva, naročito u svetlu današnjih ogromnih izazova sa kojima se suočava čitav svet, kakvi su, pre svega, pandemija koronavirusa i njoj prateća pandemija netačnih informacija – infodemija. U ovom broju Elemenata saznajte još u čemu je tajna čvrstoće rimskog maltera, da li su ljudi racionalni, čemu su služili kipui starih Inka, kako su izgledale predstave nebeskih tela kroz istoriju i gde prestaje moda, a počinje nauka (i obrnuto).   

Fenomen je dobio ime po stoičkom filozofu Seneki zato što ga je ovaj, u pismu svom prijatelju, prvi put formulisao, primetivši da je „rast mnogih stvari spor, ali je zato njihova propast brza“. Primenjeno na kompleksan sistem kakav je civilizacija, to znači da je njen razvoj postepen i spor do jednog momenta, ali da, kada se dođe do tzv. Senekine litice, slede nepovratno survavanje i ubrzan kolaps – često iznenadan i sasvim neočekivan