Разговарала: Анђела Јеринић
Циљ овог пројекта, једног од одабраних за финансирање у оквиру првог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања, који је 2023. расписао Центар за промоцију науке, је бележење екосистемских услуга на подручју шире околине Споменика природе „Рибница“, користећи приступ грађанске науке. Носилац пројекта је Биолошки факултет Универзитета у Београду и он је задужен за пружање стручне помоћи која је неопходна за реализацију истраживања. Партнери на овом пројекту су Еколошки покрет „Оквир живота“ и Удружење за неговање културног наслеђа „Челник“, чија је улога рад са локалном заједницом и процена културних и естетских услуга природе.
Зашто сте одабрали баш Споменик природе „Рибница“ за истраживање?
Јелица Новаковић: „Рибница“ је редак и специфичан простор у Србији који има огроман биодиверзитет, чак 944 врсте су забележене на овом подручју. Богатство биодиверзитета чини ову територију погодном за бележење екосистемских услуга. Током недавног истраживања откривено је укупно дванаест нових врста од којих је чак шест до сада било потпуно непознато науци. Поред тога, откривен је и један нови род у Србији. Желимо да кроз овај пројекат упутимо људе у разноврсност и све оно што им природа у овом крају пружа. Када људи увиде бенефите природе, они ће пожелети и да је заштите.
Фокус овог пројекта је на процени екосистемских услуга. Mожете ли да нам појасните шта оне представљају?
Ивана Радовић: Екосистемске услуге су све компоненте екосистема које пружају посредне или непосредне користи човеку. Пројекат обухвата четири димензије екосистемских услуга: услуге снабдевања, регулационе, подржавајуће и културне услуге. Услуге снабдевања су опипљиви производи директно добијени из екосистема, као што су храна, вода и сировине. На пример, убирање воћа са дрвета ради прехране. Регулационе услуге обухватају природне процесе који помажу у регулисању животне средине и одржавању еколошке равнотеже. На пример, опрашивање воћа и поврћа. Подржавајуће услуге подржавају цео екосистем и оне чине да читав екосистем буде стабилан. Кружење материје је подржавајућа услуга без које не би могао да постоји екосистем. Подржавајуће услуге су база на основу којих се граде сви остали видови екосистемских услуга. Културне услуге су све оне услуге које нама природа пружа својим изгледом. Човек се лепо осећа када је у природи, a све те добробити које добија представљају културне услуге. У овом пројекту ће се културним услугама бавити удружење „Челик“.
На који начин ће грађани моћи да учествују у попису екосистемских услуга?
Јелица Новаковић: Ми ћемо се трудити да током пројекта грађани буду укључени у скоро све сегменте истраживања. Грађански научници у потпуности ће учествовати у планирању, реализацији и презентовању резултата пројекта јавности. Свако може да буде грађански научник, важна је једино мотивација, а нису битни ни узраст, ни ниво образовања. Највише ћемо сарађивати са људима са подручја Рибнице, али добродошао је свако ко жели да се прикључи овом пројекту, а није са ове територије. Грађани могу путем друштвених мрежа да се информишу о активностима пројекта, а локална заједница ће бити информисана путем локалних медија, штандова и штампаног материјала. Пројекат је тренутно у првој фази у којој правимо упитнике, након тога следи обука за грађанске научнике, потом крећемо на терен, што је најзанимљивије људима који желе да се укључе у грађанску науку. Имаћемо широк спектар активности и свако ће, по својој жељи, моћи да се пронађе у њима.
Која група грађана је највољнија да се прикључи истраживању?
Ивана Радовић: Према статистичким подацима, највећи број грађанских научника су деца, а најчешћи степен образовања је средња школа, заступљени су и високообразовани људи који највише желе да буду део теренских активности. Деца, као грађански научници, имају најбољу моћ опажања и не плаше се природе. За овај пројекат још немамо структуру људи која ће учествовати, али с обзиром на то да се спроводе интервјуи који захтевају извесно предзнање и искуство, чини се да ће у овом пројекту бити више заступљени одрасли.
Како ће изгледати теренски рад и интервјуи које спроводите?
Ивана Радовић: Како бисмо разумели које то екосистемске услуге пружа Рибничка клисура, најбољи начин је да интервјуишемо локално становништво које се вековима користи њима, а то се посебно односи на културне услуге. Ми смо за истраживање преузели методологију која је препозната од стране свих великих међународних организација. То је методологија коришћена у Канади и то С1 алат. Циљ је да се кроз дискусију са локалном заједницом добију екосистемске услуге. На пример, људи који живе на овом подручју могу да нам кажу од ког дрвета се прави одређена алатка за домаћинство? Шта се користи од лековитог биља за неке болести? Какве културне вредности људи виде у овом подручју?
Економски значај екосистемских услуга и циљеви одрживог развоја
Подаци у литератури показују да су екосистемске услуге директно или индиректно повезане са остваривањем чак 12 од 17 циљева одрживог развоја на којима раде Уједињене нације у Србији. Неки од тих 17 циљева су: добро здравље, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, одрживи градови и заједнице, живот под водом, живот на земљи, акција за климу, мир, правда и снажне институције, партнерством до циља. УН обухвата различите циљеве које је неопходно постићи да би се заштитила животна средина, али и побољшали локални економски раст и социјална инклузија, односно да се побољшају квалитет живота људи и заштита природе.
Често се спомиње и економски значај екосистемских услуга, односно економска добит, а то показује колико човек зависи од природе. Примери за то су опрашивачи који побољшавају приносе у пољопривреди, као и то колико воде филтрира природа, захваљујући чему имамо чисту воду. Све ово може да се израчуна и претвори у економску добит.
Постоје и посебни интервјуи који се спроводе а чији циљ јесте да знање о услугама сакупимо, систематизујемо и извучемо закључке на основу тога шта је то што људи користе. Људи често нису свесни културне вредности коју природа има за нас и нашу добробит. Мислим да ћемо на овом пројекту то успешно истражити, јер људи са овог подручја имају духован однос према природи. У руралним местима локално становништво зна ко је најбољи у калемљењу, а ко у траварству и ко сакупља печурке, а онда ћемо ту особу и интервјуисати. Потребно је да поштујемо локална знања, а не само да их користимо, као и да им помогнемо да уз помоћ њих унапреде своју заједницу.
Који је још начин бележења екосистемских услуга, осим интервјуа?
Ивана Радовић: Поред интервјуа са локалним становништвом, екосистемске бенефите ћемо бележити и кроз теренски рад у природи, истраживањем путем рачунара и истраживањем папирне грађе. Теренски рад је важан јер се некад екосистемске услуге примете на лицу места. Једна група људи ће претраживати литературу, не само стручну, већ и историјске новине из локала („Мионички запис“), у којима су људи, можда и не знајући, описивали екосистемске услуге, односно описивали су шта је то што су користили из природе.
Како ће пројекат утицати на заштиту биодиверзитета и екосистемских услуга?
Јелица Новаковић: Када будемо имали листу екосистемских услуга, онда ћемо знати на који начин и да заштитимо природу. „Рибница“ има велики биодиверзитет на малом подручју, што показује да је она била склониште за врсте кроз милионе година. Циљ нам је да направимо план управљања подручјем на крају пројекта, што ће моћи да се примени и на друга заштићена подручја у Србији. Попис биодиверзитета и екосистемских услуга ће бити део тог плана. Наш пројекат ће моћи да буде покретач за друге и сличне пројекте за заштићена подручја у Србији. Наш циљ је да заштићена подручја опстану и функционишу заједно са људима који већ живе на том простору.
Шта сматрате највећим предностима, а шта највећим изазовима грађанских истраживања?
Јелица Новаковић: Једна од предности је да ће грађани након истраживања постати свесни окружења у ком живе и да самим тим могу и да чувају природне и културне вредности које се налазе око њих. Постоји велики низ примера, где су за значајна научна достигнућа заслужни људи који нису били научници. Велики број биљних врста су, кроз историју, открили и описали људи који су били лекари или љубитељи природе. Није неопходно да неко буде научник да би могао да допринесе научном истраживању. Нама је циљ да кроз овај пројекат, ми, као стручњаци, дамо алате људима и обучимо их како да лакше примећују неке ствари, и да заједничким радом научника и грађана дођемо до научних сазнања.
Новооткривене врсте у Рибничкој клисури
На подручју шире околине Споменика природе „Рибница“ откривено je шест нових врста, од којих су три нове врсте стонога, једна нова врста крилатог инсекта риличара и две врсте пужева, који су величине до 2 mm. За сада, ових шест новооткривених врста постоји само у „Рибници“ и нигде другде у свету. Занимљивост је да су тек откривене стоноге адаптиране на живот у потпуном мраку, односно све су пећинске или насељавају дубље слојеве земљишта. Тешко их је уочити јер су веома ситне, а „Рибница“ је једино налазиште у свету ових врста стонога.
Ивана Радовић: Као изазове бих истакла да је потребно далеко боље повезивање академске заједнице са грађанским научницима. Велики проблем широм Европе и света у грађанској науци јесте квалитет података, јер је човеку потребно одређено предзнање да би се бавио грађанском науком. Он може ићи на терен, али мора то знање даље да унапређује. Академска заједница ту треба да подржи и препозна грађанску науку као значајан фактор за добијање велике количине података за веома кратко време. Грађански научници волонтерски иду у природу, а то је огроман ресурс који је неискоришћен.
Изазов у Србији је непознаница појма грађанска наука, који треба објаснити људима. Постоје предрасуде да науком може да се бави само неко ко је формално научник, што, наравно, није тачно. Предстоји нам период охрабривања људи да уђу у грађанску науку. Важно је понудити људима тренинге, алате и обуке за грађанске научнике и онда ће временом квалитет података да расте. Грађанска наука укључује људе у процес доношења одлука, јер ако сте били на неком подручју и истраживали га, ви осећате као да је то нешто ваше. Однос са природом се гради на терену, тешко да се он може изградити само кроз теоријско предавање.
Ово је други интервју са представницима пројеката одобрених за финансирање у склопу Јавног позива за грађанска научна истраживања, а први – о Чуварима здравља земљишта – прочитајте ОВДЕ.
Грађанска научна истраживања (енг. citizen science) представљају научноистраживачки, партиципативни метод, којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава грађанима који нису научници у датој области да науци активно доприносе кроз своје интелектуалне напоре, опште знање или сопствене алате и ресурсе. Оваква научна истраживања покривају различите дисциплине и теме, и укључују учеснике различитих нивоа стручности. Грађани истраживачи обезбеђују експерименталне податке и пружају додатну вредност науци, постављају нова питања и доприносе развоју научне културе, истовремено стичући разноврсна знања и вештине. Грађанска научна истраживања пружају могућност за прикупљање обимних података са широких географских простора, истраживање сложених тема и демократизацију научног истраживања. Учешћем грађана промовишу се различите перспективе, негује се осећај заједништва и оснажују се мреже сарадње, што доприноси остваривању заједничких циљева.