Naučne vesti

Da bi 1665. napisao Mikrografiju, knjigu koja je opisala mikroskopska i teleskopska posmatranja, Robert Huk, engleski prirodnjak, koristio je mikroskop od kože i zlata. Pomoću njega je uočio ćeliju i dao joj ime po monaškoj sobi.

Nakon 12 godina istraživanja i eksperimenata sa psima, 1897. ruski lekar i psiholog Ivan Petrovič Pavlov objavio je rad iz oblasti bihejviorizma u kom je objasnio uslovne reflekse i njihovu vezu sa sistemom za varenje.

U srednjem veku sprave za mučenje bile su zaprepašćujuće brutalne

Prve fotografije pravljene su na pločama od kalaja i tretirane su bitumenom i raznim hemikalijama na bazi srebra

Prema Lavlokovoj Geja hipotezi, planeta Zemlja je jedan superorganizam. Da li se zbog toga može smatrati živom?

Lepljive trake prave se još od sredine 19. veka, a u masovnu upotrebu ušle su zahvaljujući naizgled banalnom problemu koji je mučio auto-industriju

Osim što će postati jako pametan, televizor će u budućnosti moći i da se nosi u džepu

Proračun koji koriste moderni navigacioni uređaji za određivanje svoje lokacije smislio je još Eratosten dok je pokušavao da izmeri obim Zemlje

(VIDEO) Novembar 2011. Program Britanskog saveta u studiju RTS-a u Košutnjaku, dr Tanja Vukov, Institut za biološka istraživanja, Beograd Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

Od prve Kelenove ideje za pravljenje leda do ulaska frižidera u masovnu upotrebu prošlo je 170 godina

Kada bi danas zasadili baštu dinosaurusa, u njoj bi se našle neke veoma retke i čudesne biljke

Nula nije oduvek smatrana brojem. U zapadnu civilizaciju uvodi je tek Fibonači sa knjigom Liber Abaci, koja sadrži hrabru istočnjačku ideju – da se i ništa može izbrojati

U prvom u seriji Kreativnih atlasa pratimo životno putovanje jednog od najvećih umova 18. veka 

Šta da očekujemo od kućnih poslova u ne tako dalekoj budućnosti? Da li zaista dolazi kraj čišćenju, peglanju i širenju veša?

Albert Ajnštajn, mladi radnik Patentnog zavoda u Bernu, po sunčanom danu šeta ka svom stanu u Ulici Kramgase 49. Zamišljajući časovnike koji putuju brzinom sunčevog zraka, iznenada shvata da je brzina svetlosti maksimalna brzina u prirodi.

Iz britanske luke Devonport isplovljava jedrenjak Bigl. Arogantni kapetan Robert Ficroj deli kabinu sa novim brodskim prirodnjakom, studentom teologije Čarlsom Darvinom. Tokom pet godina plovidbe Darvin će otkriti dokaze za teoriju evolucije.

U tihoj i mračnoj ćeliji manastira Varmija kod Krakova u Poljskoj, katolički kaluđer Nikola Kopernik piše Commentariolus, kratki tekst koji će uspostaviti novi, heliocentrični sistem u opisivanju kretanja planeta.

Pedesetdvogodišnjeg astronoma i mislioca Đordana Bruna u ranu zoru 17. februara izvode iz tamnice. Straža ga vodi na rimski trg Kampo di fjori, gde ga zbog stavova o kretanju planeta po presudi rimske inkvizicije spaljuju kao jeretika.

Mladi britanski astronom Edmond Halej venčava se i seli u Izlington, dok se nad Evropom pojavljuje misteriozna kometa. Dvadeset tri godine kasnije Halej će prvi objasniti da je ovo, kao i nebeske pojave iz 1531. i 1607, jedna ista kometa.

Kineski astronomi su zapanjeni prizorom na nebu. U udaljenom delu galaksije, u sazvežđu Bik eksplodirala je jedna od prvih zabeleženih supernova od čijih će ostataka nastati objekat danas poznat kao maglina Rak.