Naučne vesti

Komercijalne kompanije su sve bliže konačnoj genetskoj revoluciji – mogućnosti da se svakom na planeti pročita informacija zabeležena u genomu.

Radeći za IBM u Cirihu, fizičari Gerd Binig i Henrik Rorer konstruisali su skenirajući tunelski mikroskop koji je mogao da uveličava do nivoa atoma (0.01nm). Njihovo otkriće u velikoj meri doprinelo je razvoju nanotehnologije.

Prvi sisar kloniran je 1996. godine na institutu Roslin u Škotskoj, kad je posle niza pokušaja iz genetskog materijala šestogodišnje ovce nastala – Doli. Ova čuvena ovca usmrćena je 2003. pošto je bolovala od više teških bolesti.

Ljudski genetički materijal se nalazi u svakoj ćeliji, upakovan u 23 para hromozoma koje čine dva zamotana DNK molekula. Strukturu njihove dvostruke zavojnice otkrili su 1953. Džejms Votson i Frensis Krik.

Austrijski naučnik i sveštenik Gregor Mendel, otac moderne genetike, posle dugogodišnjeg ispitivanja biljke graška, svoja saznanja o procesu nasleđivanja od predaka pretočio je u ono što danas znamo kao Mendelove zakone o nasleđivanju.

Dan Dunava se obeležava 29. juna svake godine, u čast usvajanja Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. Šta sve poseduje, sa čim se suočava i šta ova reka zapravo predstavlja?

Poznata po svega nekoliko skica i fotografija, prva beogradska i srpska termoelektrana imala je prilično nesrećnu sudbinu

Dvadeset godina pre nego što je napravljen prvi pametni telefon, grčki pronalazač osmislio je uređaj koji poseduje inteligenciju, procesira podatke i ujedno ima ekran

Iz arheološkog parka Viminacijum stižu uzbudljive vesti – prvo je na dubini od 17 metara otkriveno sedam novih mamuta, a zatim i još jedna rimska nekropola

Punih sto godina od rođenja Alana Tjuringa, podsećamo se apstraktne mašine kojom je engleski matematičar postavio temelj za ono što će kasnije biti softver računara

Prvi superkompjuter nastao je 1964. u Kontrol data korporaciji, a korišćen je u CERN-u za istraživanja u fizici

Šta je farmakogenetika? Molekularni biolog Dubravka Vejnović u autorskom tekstu objašnjava kako ova nova istraživačka disciplina vodi do lekova koji umeju da „čitaju“ gene

Preteča bicikla, dresina, izmeniće ideju o transportu ljudi, mada će njen izumitelj biti optužen da svojim dvotočkašem izaziva sušu

Da li nova otkrića dokazuju da tamne materije zapravo nema? Ili fizičari ovu ideju neće tek tako napustiti

Ekscentrični pronalazač iz Jute 1910. godine je u svojoj kuhinji, uz pomoć kanapa i opruge iz časovnika, napravio prve slušalice

Zašto tuberkuloza, najstarija i najmasovnija bolest ljudske civilizacije, još nije iskorenjena?

Istorija virusa duga je više od 40 godina. Od simpatičnih programčića koji izbacuju šašave ili upozoravajuće poruke došli su u žižu nuklearnih sukoba

Da li je kafa zdrava, koliko su opasne cigarete, a koliko mobilni telefoni, da li jesti meso i izbegavati GM hranu? Specijalni temat predstavlja naučne debate oko svakodnevnih pitanja

Kakva je šansa za opstanak i šire prihvatanje nekonvencionalnih valuta kao što je bitkoin? Hoćemo li uskoro zaboraviti kako papirni novac izgleda?

Većina fenomena koji prate neki slučajni proces, kao i oni u kojima se povećava neuređenost, na neki način su deo ove fascinantne raspodele