Naučne vesti

U prvom u nizu Kreativnih atlasa o intelektualnim rasadnicima evropskih matematičarki bavimo se Girtonom, prvim ženskim koledžom u okviru Kembridža

„Automatski, neprekidni zatvarač opreme“, kako je rajsferšlus nazvan u patentu, registrovan je još 1851. godine 

Astronomija ima svog mračnog pratioca koji simulira njene vrednosti, a zajedničko im je samo noćno nebo 

Prvi proizvođač koka-kole prodavao je ovaj napitak u apoteci i tvrdio je da ona leči glavobolju, impotenciju i stomačne probleme

Zašto žene tri puta češće nego muškarci pate od glavobolje? Da li imaju niži prag tolerancije bola ili za to postoje drugi razlozi?

Kako rade nuklearne elektrane? I šta biva kad nešto krene naopako?

Koje je značenje teksta koji redovno viđamo na nezavršenim sajtovima na internetu?

Kompas je vekovima bio jedan od onih instrumenata koji rade, ali niko ne zna kako

Kako naučnici i pronalazači zamišljaju zelene, odnosno ekološke sahrane?

Koji se fizički i hemijski procesi kriju iza pripreme pice? Ima li tu umetnosti?

Ne tako davno, temperatura kao da nije postojala, nije se merila, niti uzimala u razmatranje. Zašto je nastala ova fizička veličina?

Prvi miš, napravljen još 1963. godine, bio je drvena kutija sa točkićima i tri tastera. Zvali su ga – buba.

Da li ste znali da 70% vašeg organizma čini voda, a da u sebi imate i srebro i zlato?

Da je vanzemaljac nekim slučajem posetio Zemlju pre samo 600 miliona godina, bez mikroskopa bi teško zaključio da na njoj ima života.  Kako se potom dogodio biološki Veliki prasak?

Na osnovu čega se utvrđuje da su dva otiska prsta identična? I kakve veze sa tim ima Čarls Darvin?

Iako ih još uvek nema mnogo, u svetu se polako otvaraju prvi veliki matematički muzeji

Da li štedite struju? Zbog samo jedne sijalice koja tamo negde nepotrebno svetli termoelektrane će za godinu dana sagoreti oko 400 kilograma uglja

Na demonstraciji rada sijalice Tomas Edison ubeđivao je publiku kako će struja postati toliko jeftina da će samo bogati ljudi goreti sveće. Koristeći sijalična vlakana od karbonizovanog bambusa napravo je sijalicu koja traje 1200 časova. 

Da bi 1665. napisao Mikrografiju, knjigu koja je opisala mikroskopska i teleskopska posmatranja, Robert Huk, engleski prirodnjak, koristio je mikroskop od kože i zlata. Pomoću njega je uočio ćeliju i dao joj ime po monaškoj sobi.

Nakon 12 godina istraživanja i eksperimenata sa psima, 1897. ruski lekar i psiholog Ivan Petrovič Pavlov objavio je rad iz oblasti bihejviorizma u kom je objasnio uslovne reflekse i njihovu vezu sa sistemom za varenje.