Др Дрор Гил је консултант, страствени подкастер и певач рок групе „Бета“. О томе зашто је каријеру посветио вештачкој интелигенцији, о њеним врлинама и манама, и о томе зашто је едукација важна, говорио је за Центар за промоцију науке током недавног боравка у Србији.
Крајем маја, проф. др Бојани Обрадовић, др Јасмини Стојковској и др Јовани Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду стиглa је важнa награда: стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио им је посебно признање за експонате који доприносе развоју технике.
„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић
Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година
Од 16. до 19. маја, на Београдском сајму ће се одржати Сајам технике и техничких достигнућа, а посетиоци ће, између осталог, имати јединствену прилику да се упознају и са радом истраживача са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду.
„Квантна физика настала је пре око сто година коришћењем математичке анализе, линеарне алгебре и теорије вероватноће. Те исте математичке дисциплине, искомбиноване мало другачије, налазе се и у основи данашње вештачке интелигенције“
Средином маја, посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа упознаће се са београдским Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и њиховим „добрим бактеријама“. Како то да бактерије могу да буду добре и како нам могу помоћи у рециклажи пластичног отпада?
Средином маја посетиоци Сајма технике и техничких достигнућа имаће јединствену прилику да упознају АгРобота Сосу који потиче са новосадског Института БиоСенс. Осим Сосе, истраживачи са овог института развили су и роботe Лалу и Гарија. Шта Лала, Соса и Гари раде, како могу да помогну српским пољопривредницима и колико је заправо значајна примена вештачке интелигенције у пољопривреди?
„Климатске промене имају своју расну, класну, па и родну димензију. Оне се не дешавају свима подједнако“
„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“
„Неке врсте птица на Земљи постоје милионима година, дакле, дуже од људи. Музика одавно постоји на планети. Фасциниран сам тиме како птице производе музику, копирам њихове мелодијске матрице и оне су део мојих композиција“
„Када човек започиње да се бави истраживањем, зна веома мало о томе, а после 20, 30 година перспектива о истраживању и о колекционарству је другачија. То је сазревало, с годинама. Било је потребно научити око 2000 песама, пронаћи податке о 12.500 музичара, као и о 500 певача који су снимали плоче пре рата, како би се колекција адекватно обогатила. То иде мало-помало“
Група инжењера са техничких факултета у Београду поставила је у холу зграде Завода за физику чувену експерименталну поставку која непобитно доказује да се Земља окреће – Фукоово клатно
„Сведоци смо великог притиска на животну средину којем у великој мери доприноси масовно коришћење и депоновање пластичне амбалаже, а поред тога глобални губици хране, који укључују и отпад узрокован кварењем, веома су велики. У том погледу, моја тренутна, али и будућа истраживања, усмерена су на даљи развој еколошки прихватљивих амбалажних материјала уз ефикасно коришћење природних извора и промовисање концепта одрживог развоја.“
„Говоримо о женама које, као музичарке, уметнице и раднице, припадају различитим доменима у музичкој индустрији, на независним сценама и мањим културалним сценама, и где је, у сваком смислу, веома тешко опстати, а из женске позиције можда још и теже“
„Шта мене брига да л' је киша пала јуче, покисао сам. Мене занима шта ће бити, мене занима прогноза“
Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима
Истраживање које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду наишло је на велико интересовање пољопривредника у нашој земљи, а крајњи циљ је да систем за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена постане оперативан и што пре почне да пружа корисне податке свим заинтересованим произвођачима
У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији
Карол Бефа, свестрани композитор и пијаниста, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације Мај месец математике. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, разговарали смо о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва