Реч је о 3D perfuse проточном биореактору за једнократну употребу, који је овај тим развијао током протеклих година, између осталог и са циљем да буде лак за руковање и оним истраживачима који немају техничку експертизу. Овај експонат је представљен и у оквиру изложбене поставке „Играј за човечанство! Науке за све“, коју су организовали Влада Републике Србије, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство информисања и телекомуникација и Министарство просвете. 3D perfuse се, иначе, већ увелико примењује на неколико института у земљи и иностранству, и један је у низу пројеката Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета, који ради од 2009. године, а бави се истраживањима и експерименталним и развојним пројектима у оквиру техничко-технолошких наука. О биореактору, Иновационом центру, значају награда и положају жена у науци разговарали смо са проф. Др Бојаном Обрадовић, др Јасмином Стојковском и др Јованом Звицер.

Можете ли да нам кажете нешто више о овом биореактору, његовој примени и значају?

 Наш 3D perfuse проточни биореактор је првенствено намењен гајењу ћелија и ткива у лабораторијским условима тако што ћелијама обезбеђује смештај у тродимензионалној (3D) структури која имитира окружење у организму. Наиме, у традиционалним биолошким и фармацеутским испитивањима ћелије се једноставно засеју на подлогу за коју се залепе и тако гаје у монослоју, односно такозваним дводимензионалним (2D) условима. Међутим, у живом организму нема сличних слојева спљоштених ћелија већ су оне распоређене у ткивима и органима где имају свој карактеристичан облик зависно од врсте ћелија. Генерално, биомимични биореактори имитирају услове у природној in vivo средини тако што са једне стране обезбеђују ћелијама 3D окружење, а са друге биофизичке сигнале који су карактеристични за одређено ткиво. На тај начин добијамо релевантније резултате, јер су физиологија и метаболизам ћелија у таквом окружењу слични као у природном ткиву. Наш 3D perfuse проточни биореактор имитира услове у прокрвљеним ткивима, као што је то коштано ткиво, и уз примену погодних биоматеријала може да обезбеди гајење различитих врста ћелија ради регенерације ткива али и ради испитивања, нa пример, малигних ћелија и тумора. Тако је једна од потенцијалних употреба овог биореактора у фармацији за тестирање антитуморских лекова, али је и корак ка персонализованој медицини. Наиме, идеја је да у будућности за сваког пацијента оболелог од рака буде одређена потенцијално најбоља терапија у самом биореактору.

Поред тога, систем је једноставан и намењен је за једнократну употребу, а тиме смо желели да га учинимо атрактивним за примену у свим биолошким, фармацеутским и биомедицинским лабораторијама, али и да смањимо ризик од потенцијалног преноса контаминације.

 Како сте и када дошли на идеју да развијете 3D perfuse проточни биореактор? Да ли мислите да би у некој ближој будућности он могао да се користи у пракси у најширем могућем смислу?

Наша група за биомедицинско инжењерство на Технолошко-металуршком факултету у Београду се већ дужи низ година фокусира на развој и примену нових биомимичних биореактора за примену у биомедицини, као што је то биореактор који имитира напрезања у хрскавици док ходамо. Ови системи су, међутим, сувише компликовани за употребу некоме ко нема техничку експертизу. Са друге стране, статистика која се односи на транслацију резултата истраживања из претклиничких ка клиничким студијама је поражавајућа. Наиме мање од 10% резултата испитивања на животињама је релевантно за људе. Овај податак говори о томе колико је животиња жртвовано, утрошено новца и времена без потребе. У науци је већ добро познат јаз између резултата добијених на ћелијским линијама у 2D систему, на животињама и на клиници, и једно од решења је усмерено ка успостављању адекватних система који ће омогућити истраживања хуманих ћелија у 3D окружењу. Тиме би се дефинитивно са једне стране смањила испитивања на животињама, а са друге убрзао развојни пут терапија и лекова до клиничке примене. Наша идеја је била да развијемо једноставан биореакторски систем за једнократну употребу који би био лак за руковање и истраживачима који немају техничку експертизу, као што су то биолози и фармацеути. Тако је наш систем биореактор 3D perfuse већ примењен у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, као и на Универзитету Источног Пијемонта „Амедео Авогадро“ у Италији, са којима сарађујемо.

 Колико је за вас лично, али и за Иновациони центар у коме радите, важно ово признање и зашто?

Наравно да је ово признање, као и остала признања која смо до сада добили, од великог значаја за наш тим, јер говори у прилог томе да постоји свест о важности теме којом се бавимо и да је препознат потенцијални ефекат који примена биомимичних биореактора може да има на даљи развој биомедицине, нових терапија и лекова. Верујемо да и проф. Ђорђе Јанаћковић, директор Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета, дели исту радост и узбуђење око признања јер оно указује на иновациони потенцијал центра.

 Какву сарадњу имате са привредним сектором у Србији, да ли су расположени за коришћење ваших производа?

Ми се редовно представљамо на сајмовима технике и одржавамо контакте са појединим компанијама у Србији, али за сада је наш проточни биореактор 3D perfuse нашао примену у истраживачким лабораторијама. Верујемо да ћемо на тај начин добити више резултата који ће показати разноврсне примене биореактора и обезбедити добру основу за тестирање и у индустријском окружењу.

 3D perfuse проточни биореактор је развио тим који чине три жене. Како бисте оценили положај жена у науци у Србији? Има ли простора и потребе за унапређењем тог положаја?

Статистички гледано, у Србији више од половине запослених у науци чине жене. Иако се жене све више укључују у научна истраживања и образовање, још постоји јаз у њиховој заступљености на вишим академским и истраживачким позицијама. Важно је схватити да је унапређење положаја жена у науци важно не само за постизање родне равноправности, већ и за остваривање пуног потенцијала и напретка друштва. За унапређење увек има простора. Свакако да је потребно радити на мотивацији и подршци женама у преузимању водећих функција и положаја. То се делом може регулисати и посебним условима и подстицајима у оквиру пројектних позива, где би требало водити рачуна о једнаком учешћу жена на позицијама руководилаца пројеката. Свакако, оно што би олакшало положај научница, али и генерално пословних жена, јесте проналажење флексибилних радних модела који би омогућили женама да једноставније постигну баланс између пословног и породичног живота.

подели