Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине?
Готово да нема аспекта људског живота или проблема где се биотехнологија не може с успехом применити – од здравства и медицине, преко пољопривреде и производње хране, па све до најразличитијих грана индустрије
Можда је свака „тајна живота“ неминовно тек почетак. Јер – како нам Фридрих Ниче поручује знаменитим речима свог Заратустре – живот је управо оно што себе свагда мора да превазилази
Пажња астрономске јавности широм света усмерена је на лансирање једног од најважнијих научних инструмената направљених у 21. веку – у питању је телескоп „Еуклид“. Циљ ове велике међународне мисије је разрешење неких од највећих питања о облику свемира и расподели материје у њему
ChatGPT почива на технологији обраде живих или класичних језика којима људи могу да комуницирају. Шта знамо о овом генеративном трансформеру који је обучаван путем 570 гигабајта података и 175 милиона параметара
Шта повезује Лудог Шеширџију, мајанске пирамиде и античке коцкице за бацање?
Опседнутост здрављем, појачана у кризним периодима попут пандемије ковида-19, а подстакнута недостатком системске заштите, прети да постане нова религија, што је Констракта у свом евровизијском наступу истакла на неколико начина
Можемо ли да предвидимо како ће кроз три деценије изгледати пензионерски дани?
„Музика је јединствен начин да разумемо свемир, јер је она, као и свемир, у свима нама!“ Овако је своје ванвременско стваралаштво у једном од ретких интервјуа описао Вангелис, човек који је започео револуцију у електронској музици, избацујући сваке године по једно ремек-дело инспирисано свемирским темама.
Aко бисмо одстранили објективност из новинарства, како бисмо га онда разликовали од односа с јавношћу или пропаганде?
Следећи пут када се нађете у Академском парку немојте проћи поред скулптура као поред турског гробља. На тренутак застаните и осмотрите лица хероја науке и пера који су, сваки у својој области, великим радом и трудом утрли пут научне мисли у нашој средини и којима дугујемо барем то да знамо где им се споменици налазе
Не. Професор Роб Дан каже да смо – и „сами“ – увек окружени хиљадама различитих врста микроба, биљака и животиња
„Полуистина је највећа кукавица међу лажима“ Марк Твен
Многи истраживачи увелико најављују освит ере у којој ћемо у медицини све превентивне или терапијске поступке кројити према људском организму као индивидуализованој целини, укључујући и микробиоту као „проширено ја“. До тада нам преостаје само да, свако понаособ и сви заједно, у зависности од животних околности и ситуација, трагамо за што бољом динамичком равнотежом између оптималног нивоа чистоће и конструктивног односа с микроорганизмима
За тачно месец дана, 18. децембра, читав свет ће бити сведок лансирања највећег икад направљеног свемирског телескопа. Због чега ће „Веб“ донети револуцију у испитивању свемира?
Медијуми су с лакоћом успевали да заведу и преваре читаве научне комисије, формиране са намером да испитају оно што се догађа на сеансама призивања духова, све док их није разоткрио највећи илузиониста
Пљусак воде који се кристализује у лед. Магнетизам. Звучни талас који се ломи на површини воде. Гљиве које избијају из шумског тла. Бића из морских дубина. Блистава муња која сече небеску тмину. Птичје перо на ветру. Бесконачност времена и простора и хармонија васцелог живота и универзума. Научни феномени и природни процеси или модне креације? За Ајрис ван Херпен, одговор је: и једно и друго
Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван
Нобелов комитет одлучио је прошле године да једну половину награде добије Роџер Пенроуз (1934), енглески теоријски физичар, за немерљив теоријски допринос у предвиђању постојања црних рупа. Другу половину награде поделили су астрономи-посматрачи: Андреа Гез (1965) и Рајхнард Генцел (1952), јер су открили да у центру наше галаксије, Млечног пута, дефинитивно постоји супермасивна црна рупа чију су масу успели прецизно да измере
Овогодишњу Нобелову награду, осим као признање људима који су извели кључне кораке у успону ка данашњем нивоу знања о вирусу, свакако можемо да схватимо и као подстицај свима који се данас упињу да опаку болест коначно ставимо под контролу