Дарко Доневски

За тачно месец дана, 18. децембра, читав свет ће бити сведок лансирања највећег икад направљеног свемирског телескопа. Због чега ће „Веб“ донети револуцију у испитивању свемира?
Нобелов комитет одлучио је прошле године да једну половину награде добије Роџер Пенроуз (1934), енглески теоријски физичар, за немерљив теоријски допринос у предвиђању постојања црних рупа. Другу половину награде поделили су астрономи-посматрачи: Андреа Гез (1965) и Рајхнард Генцел (1952), јер су открили да у центру наше галаксије, Млечног пута, дефинитивно постоји супермасивна црна рупа чију су масу успели прецизно да измере
„Ако сте теоретичар и поставите неке смеле прогнозе, и ако се прва прогноза испостави као тачна, онда наука жели да провери и остале. И тако су разним експериментима почели да тестирају Ајнштајнову општу теорију релативности. Она је прошла све тестове на које је била стављена, сем једног. Тај неиспуњени тест били су гравитациони таласи“, каже прослављени физичар и нобеловац у ексклузивном интервју за најновији број Елемената
Нови значајни пројекти наговестили су да би многе афричке државе могле убрзано да развију своју науку, нарочито астрономију. Астрофизичар Дарко Доневски преноси своје утиске са једног афричког путовања
Истраживачи су недавно објавили детекцију сигнала најстаријих звезда у универзуму. Зашто је потврда овог открића важна и шта то значи за наше разумевање свемира и будућност науке?
Схватити да се у свемиру одиграва нешто што је моделима предвиђено десетинама, па и стотинама година раније, представља сам врхунац разумевања природе и њених закона
На месту славне сиднејске опере, некада се налазила мала рибарска колиба у којој је живео Бенелонг, млади Абориџин који је био спона између две културе – британске и абориџинске
На Међународни дан астероида, Елементаријум доноси разговор са британском научницом Дајен Џонсон, која се бави изучавањем „нешто“ мањег свемирског камења и то из доба древног Египта
Разговор са др Миленом Марјановић о процесима који се одвијају на дну океана, како нам њихово проучавање омогућава да боље разумемо остале светове, и о могућности живота на Енцеладу 
Музика коју ствара америчка научница Грејс Лесли са MIT-ja производ је свих активности њеног тела сублимисаних у једну мелодију
Како је тишина повезала шаховског генија Бобија Фишера и познатог композитора Џона Кејџа?
Наш редовни дописник из Марсеља Дарко Доневски ексклузивно за Елементаријум доноси закључке са недавно одржане јавне дебате о будућности свемирских истраживања
Након узбудљивих медијских натписа о првим посматрачким доказима у корист нове теорије гравитације, Елементаријум доноси ексклузивни разговор са водећом ауторком овог рада Маргот Броер
Модерна наука има предност у огромној количини података, међутим, то је уједно и њен велики проблем. Која је улога лаика у свему овоме?
Руђер Бошковић је, осим изузетне истраживачке даровитости, имао и способност да кроз уметнички израз изнесе веома прогресивне научне ставове
Изградња џиновских телескопа не доноси само технолошке и финансијске изазове. Поред бројних дијалога и компромиса, ту је и питање каква судбина чека телескопе када „оду у пензију”
Један од главних научника иза New Horizon мисије Ричард Бинзел говори о необичности Плутона, нашим научницима и Миланковићевим циклусима
Др Матија Ћук познато је име у свету планетарних наука, понајвише због своје теорије о настанку Месеца и старости Сатурнових сателита
Историјска победа компјутера против најбољег играча древне стратешке игре ”го” отворила је многа питања о напретку вештачке интелигенције