У петак, 24. септембра, на реду је још једна Ноћ истраживача, а Центар за промоцију науке припремио је, у сарадњи са научним клубовима, бројне садржаје у складу са овогодишњим слоганом „Озелени науком“

У сусрет шестом издању манифестације art+science представљамо радове инспирисане вештачком интелигенцијом, који су део изложбе у Музеју науке и технике, Галерији Институту Сервантес и ЦПН Микрогалерији, од 23. септембра до 23. октобра 2021.

Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима

Са циљем да се промовише значај заштите интелектуалне својине, Завод за интелектуалну својину Републике Србије и ове године расписује конкурс за награду WIPO у неколико категорија

Центар за стручно усавршавање и Научни клуб Шабац ће 16. септембра 2021. бити домаћини Scientix радионице посвећене СТЕМ образовном моделу

Центар за промоцију науке позива студенте докторских и мастер студија, као и младе истраживаче да се пријаве за учешће на интензивном курсу под називом „Како комуницирати савремену науку?“

Шесто издање art+science програма Центра за промоцију науке, под слоганом „Светови вештачке интелигенције“, одржава се од 23. септембра до 23. октобра, у Музеју науке и технике у Београду, галерији Института Сервантес и Научном клубу Центра за промоцију науке

Руски археолози открили су недавно гробницу са посмртним остацима четири скитске жене ратнице, што поново отвара тему историјског утемељења мита о Амазонкама

Анализом древног ДНК, група научника открила је да је прелазак наших предака на седелачки начин живота довео до појаве салмонеле код људи

Истраживање које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду наишло је на велико интересовање пољопривредника у нашој земљи, а крајњи циљ је да систем за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена постане оперативан и што пре почне да пружа корисне податке свим заинтересованим произвођачима

Пљусак воде који се кристализује у лед. Магнетизам. Звучни талас који се ломи на површини воде. Гљиве које избијају из шумског тла. Бића из морских дубина. Блистава муња која сече небеску тмину. Птичје перо на ветру. Бесконачност времена и простора и хармонија васцелог живота и универзума. Научни феномени и природни процеси или модне креације? За Ајрис ван Херпен, одговор је: и једно и друго

У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији

На киосцима и у књижарама је нови, 25. број часописа Елементи!

Летњи Дечји научни камп (ДНК) траје од 2. до 13. августа, а нове научне авантуре одвијаће се онлајн и уживо

Карол Бефа, свестрани композитор и пијаниста, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације Мај месец математике. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, разговарали смо о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва

„До пандемије Ковида-19 научници су често били маргинализовани, а јавно занимање за нашу струку није било велико. Мислим да су се сада ствари промениле“, речи су др Милице Радишић, која је заједно са још петоро српских истраживача са Станфордове листе, поводом Дана науке, за нови Елементаријум говорила о свом раду и односу науке и друштва

Центар за промоцију науке и ове године на свечани, али и забаван начин обележава национални Дан науке, 10. јул, уз представљање редизајнирог портала Елементаријум

Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван

Петог јуна 2021. навршило се тачно 40 година од када је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19. Овај број бавио се и проблемом сујеверја, односом IQ-а и интелигенције, будућности гитаре у измењеним климатским условима, рестартом паметних супруга и другим занимљивим темама.

Темат 21. броја доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која више од годину дана заокупља све. Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.