Захваљујући вештачкој интелигенцији, истраживачи имају прецизнија предвиђања, и добијају одговоре на питања на која раније нису могли добити одговор, кажу учесници панела

Ана Худомал, Милка Малешевић и Сандра Вељковић најбоље су младе научнице Србије за 2024. годину. Оне су добитнице Националних признања у оквиру међународног програма L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“, које се у нашој земљи додељује 14. годину заредом

Каталог са пажљиво промишљеним и осмишљеним сценаријима учења о климатским променама сада је доступан свим наставницима и школама широм Европе, укључујући и Србију.

Вештачка интелигенција је ту да помогне уметницима – као што помаже у многим другим областима, али тешко је да ће икада моћи да сасвим замени човека – ствараоца

Летелица америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) кренула је у потрагу за животом – и океаном – на Европи, Јупитеровом месецу.

„Мозаик“ – први српски научни сателит – биће лансиран за око две године. Посматраће Сунце у рендгенском домену, а српској науци донеће дуго очекивани продор у космос

Резултати истраживања у коме је учествовао и Центар за промоцију науке показују да су климатске промене минимално присутне у школском програму широм Европе.

Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво

Истраживачи са Института за физику добили су средства из престижног европског пројекта ERA Chairs за пројекат о 2Д квантним материјалима

Група уметника и истраживача из Естоније боравила је у Београду у оквиру пројекта European Digital Deal. Циљ њихових „Резонантних сећања“ је да премосте генерацијски јаз између младих и старих у Србији.

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

Оно што је дивно на Харварду и Стaнфорду и другим врхунским научним институцијама је што су се ту скупили веома мотивисани, способни и посвећени људи са свих страна света са једним циљем – да се баве знањем и сазнавањем, а средина је организована тако да им то омогући

У време када се читав свет суочава са климатским променама и њиховим еколошким и друштвеним последицама, улажу се и велики напори да се промени свест код људи – а почиње се од најмлађих међу нама

,,Двадесет година од завршене средње школе у земљи и друштву одакле сам потекао добијам признање за постигнут успех из физике. Веома ми је драго да је моје истраживање ‘прешло‘ границе и да је признато као утицајно од мојих колега у Србији“

Када говоримо о комуницирању науке, не можемо да пошаљемо једну поруку и мислимо да ће је сви разумети: увек мора да се мисли о томе ко је наша циљана публика и зашто желимо да се повежемо са њом

Током EMBL инфо дана у Научно-технолошком парку Београд, истраживачи и истраживачице из Србије упознали су се са погодностима које лабораторија нуди

Истраживачи са Математичког факултета и Астрономске опсерваторије Београд ће током наредне деценије учествовати на великом међународном пројекту LSST, који би требало да реши мистерију тамне материје и тамне енергије

,,Комуникација је најбитнија. Астрофизичари морају да науче да јасно и разумљиво објасне који су циљеви њиховог пројекта и зашто је то занимљиво, и то не само својим колегама, него и онима који раде у државним агенцијама”

Жене у науци се понекад суочавају са додатним изазовима, али верујем да је важно радити на стварању подстицајнијег окружења… Кроз заједничке напоре можемо створити окружење у којем ће сви имати једнаке шансе да допринесу науци

Тринаеста школа у Србији и друга у Београду добила је свој Мејкерс лаб - мултидисциплинарни иновативни простор у коме ученици и наставници заједно истражују, стварају и повезују се са локалном и широм заједницом