Otvorena pitanja nauke

Ima li kraja nauke?

Da li smo došli do kraja nauke? Da li se to ikada može desiti? Ili ima još uzbudljivih tema? 

Godina 1900. Kraljevsko društvo u Londonu. Utihnuli hodnici. U velikoj dvorani pospana publika sluša predavanje jednog od najuglednijih naučnika ovog doba. „Ne postoji ništa novo što bi se danas još moglo otkriti“, kaže lord Kelvin, dok njegov suvi glas odjekuje salom. „Nauku sada čekaju samo sve preciznija i preciznija merenja“, smatra Kelvin. Publika nastavlja da drema.

Nakon velikog razvoja mehanike, biologije, matematike, termodinamike i teorije elektromagnetizma tokom viktorijanske ere, svet se elektrifikuje, industrijalizuje, postaje manji i bogatiji, sve više se menja, ali deluje u potpunosti objašnjen. Ugledni naučnici poput lorda Kelvina veruju da su rešili sve poznate probleme. Većina mlađih istraživača sasvim otvoreno žali što nije živela u za nauku uzbudljivijim vremenima.

Tek ponegde se spominju marginalne nedoumice. Jedna grupa fizičara iz neobjašnjivih razloga ne uspeva da pojasni delove krive zračenja crnog tela. Amerikanac Albert Majkelson u Kaliforniji bez uspeha sprovodi seriju merenja relativne brzine svetlosti u odnosu na etar. Međutim, naučnici ne sumnjaju kako je samo pitanje dana kada će, na sve boljoj i boljoj opremi, ovaj uporni američki naučnik uloviti etar.

A onda, samo tri godine kasnije, sasvim nepoznati radnik u Patentnom zavodu u Bernu, nakon razmišljanja o pitanjima koja niko ne postavlja, objavljuje pet radova koji će uzdrmati nauku i svet uvesti u novu eru. Svojim radovima iz 1903. Albert Ajnštajn ukazuje na mnoštvo otvorenih pitanja iza kojih se krije sasvim nova fizika. Novi neistraženi univerzum. Novo znanje koje će na kraju tehnološki izmeniti poznati svet.

Godina 2012. U CERN-u je otkriven Higsov bozon, poslednja kockica Standardnog modela. Genetičari su potpuno dešifrovali ljudski genom. Naučnici su do poslednjeg detalja istražili prošlost planete, budućnost svemira i živi svet. Da li smo sada, vek kasnije, ipak došli do kraja nauke?  Ili ima još uzbudljivih tema? 

GLASAM ZA NAUKU

Inspirisana člankom Deset nerešenih misterija, čuvenog britanskog naučnog pisca i urednika časopisa Nature Filipa Bola, izložba Deset otvorenih pitanja nauke predstavlja deset otvorenih pitanja savremene nauke. Svako od njih ukazuje na one zadatke i izazove koje nauka do sada nije rešila, a koji bi u budućnosti mogli značajno da utiču na svakodnevicu.

Istražite više o izložbi u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Glasajte za naučnu temu na adresi glasamzanauku.cpn.rs 

 

1. Od čega je nastao život?

Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski molekuli pretvaraju se u život. Kako to ponoviti u laboratoriji?

Istražite više.

 

2. Kolika je masa sveta koji ne vidimo?

Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo.

Istražite više.

 

3. Kako okruženje utiče na gene? 

Nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi i od interakcije između gena i sredine. Zato u različitom okruženju neće biti jednaki čak ni blizanci sa potpuno istim genima. Ili ipak hoće?

Istražite više.

 

4. Kako mozak misli?

Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, 10 do 100 puta u sekundi, drugi sve vreme ćute, a onda najednom postanu hiperaktivni.

Istražite više.

 

5. Koliko ima hemijskih elemenata? 

Ima li ograničenja za broj nukleona koji mogu da se nađu zajedno i čine jedno atomsko jezgro? Dok hemičari otkrivaju elemente sa sve većim i većim atomskim brojem, postavlja se pitanje dokle će to ići.

Istražite više.

 

6. Šta sve možemo da napravimo od ugljenika? 

Ugljenik ulazi u sastav svega što je živo, odnosno svih organskih molekula. Da li se od njih mogu napraviti i računari koji će biti moćni kao žive ćelije?

Istražite više.

 

7. Kako da iskoristimo solarnu energiju? 

Ustaljeni silikonski p-n spoj kakav se koristi kod danas najefikasnijih solarnih ćelija dostigao je gornje teorijsko ograničenje od 33,7 odsto efikasnosti. Međutim, to neće biti dovoljno.

Istražite više.

 

8. Koji je najbolji način da proizvodimo biogoriva?

Pretvaranje poljoprivrednog otpada u gorivo bi zahtevalo razbijanje postojanih molekula, kao što su lignin i celuloza, koji su osnovni gradivni blokovi biljaka.

Istražite više.

 

9. Kako produžiti život? 

Da li je za dugovečnost dovoljno jesti hranu sa antioksidansima i sačuvati ćelijske strukture od slobodnih radikala? Koji geni utiču na dužinu života?

Istražite više.

 

10. Kako da neprekidno pratimo hemiju ljudskog tela? 

Zamislite da imamo uređaj sa kojim u svakom trenutku možemo da pratimo sve zamršene biohemijske procese u organizmu. I da sa lakoćom otkrivamo šta mu se sprema.

Istražite više.

 

Filip Bol, Velika Britanija

Čuveni engleski fizičar, hemičar i popularizator nauke Filip Bol decenijama je radio kao urednik uglednog naučnog časopisa Nature. Autor je više svetskih naučnih bestselera koji su prevođeni na sve svetske jezike. Pod njegovim pokroviteljstvom, izbor pitanja na ovoj postavci inspirisan je člankom Deset nerešenih misterija (Ten unsolved misteries), koji je Filip Bol objavio u časopisu Scientific American, u novembru 2011. godine.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs