открића
Антарктички лед се топи великом брзином
Због великих климатских промена, Антарктик годишње изгуби шест пута више ледене масе него пре 40 година
Истражите више →
Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.
Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.
Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.
Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.
На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова.
Због великих климатских промена, Антарктик годишње изгуби шест пута више ледене масе него пре 40 година
Истражите више →
Кинески научници и астронаути по први пут су успели да узгоје биљке на Месецу, па ипак, клице нису успеле да преживе прву ноћ, хладну -170 степени Целзијуса
Истражите више →
Познато је да је бордер коли „радохоличар“, док би вучјаци, с друге стране, дали живот за оне које воле. Међутим, шта се налази у основи различитих особина код паса?
Истражите више →
Интервју са др Наташом Тодоровић, научном сарадницом Астрономске опсерваторије у Београду
Истражите више →
Адолесценти се често налазе између две ватре: њихове циркадијалне и хомеостатичке регулације сна, која „налаже“ каснији одлазак на спавање, и њихових друштвених обавеза
Истражите више →
Након што су трансплантацијом свињског срца у тело бабуна доказали да овај свињски орган може да функционише и у телу мајмуна дужи временски период, истраживачи наводе да су сада корак ближе пресађивању свињских органа људима
Истражите више →
Древни биљојед достизао је величину данашњих слонова, a живео је кад и диносауруси
Истражите више →
На почетку нове године, у Мејкерс спејсу Научног клуба Београд организован је курс основа шивења и плетења
Истражите више →
Центар за промоцију науке, заједно са ауторима радова, најављује наставак изложбе art+science+makers на Oдељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитетa у Београду
Истражите више →
Најновији, зимски број Елемената чека вас на киосцима широм Србије од среде, 26. децембра
Истражите више →
Усамљени Џорџ био је последњи представник подврсте галапагоске џиновске корњаче Chelonoidis abingdonii. А онда је, 24. јуна 2012. године, напунивши скоро 102 године, угинуо, не оставивши за собом потомке који би наставили врсту
Истражите више →
Све учесталије посете туриста и научника имају велике последице по становнике овог леденог континента, код којих су пронађени патогени карактеристични за људе
Истражите више →
У четвртак 20. децембра, у 18 часова, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Астероиди, мали камени светови”
Истражите више →
Научници су открили огроман подземни екосистем са милијардама микроорганизама, двоструко већи од светских океанa
Истражите више →
Србија је постала 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), саопштила је Влада Србије у петак
Истражите више →
ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs
