Научни круг
Нобел за хемију литијум-јонским батеријама
Џон Гудинаф, М. Стенли Витингем и Акира Јошино награђени су за развој литијум-јонских батерија
Истражите више →
Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.
Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.
Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.
Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.
На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова.
Џон Гудинаф, М. Стенли Витингем и Акира Јошино награђени су за развој литијум-јонских батерија
Истражите више →
Јесте ли знали да физичка (не)активност одређује облиk вашег срца?
Истражите више →
Џејмс Пиблс, Мишел Мајор и Дидије Келуз понеће највеће светско научно признање за физику за 2019.
Истражите више →
Узорци ДНК узети из лондонског Природњачког музеја показују да је новоидентификовани водоземац највероватније највећи на свету
Истражите више →
Заправо, можемо да га преокренемо – поручује недавно објављена студија истраживача са америчког Универзитета у Калифорнији
Истражите више →
Међународни тим истраживача има прилично амбициозну визију истраживања
планете Земље до 2050. године
Истражите више →
Током Ноћи истраживача, у петак, 27. септембра, у Научном клубу посетиоци ће путовати Београдом кроз време
Истражите више →
Пријаве за уметнике који истражују нове уметничке форме уз преплет вештачке интелигенције отворене су до 29. октобра, а апликације уметника из Србије улазе истовремено и у селекцију на националном нивоу
Истражите више →
Од 3. до 5. октобра, на Природно-математичком факултету у Новом Саду одржава се конгрес који окупља младе математичаре с докторатом и студенте докторских студија
Истражите више →
Најновија студија показује да једногодишње бебе које често комуницирају са родитељима или старатељима користећи контакт очима и вокализацију, имају већу вероватноћу да развију боље језичке вештине до навршене друге године
Истражите више →
Пар скелета који се држи за руке, познат под именом ,,Lovers of Modena“ или љубавници из Модене, припада особама истог пола, показује анализа научника из Болоње
Истражите више →
У понедељак 16. септембра у амфитеатру Народне библиотеке Србије одржан је шести по реду Семинар о рецензирању за истраживаче
Истражите више →
Као увод у Ноћ истраживача, која своје десето издање прославља у петак, 27. септембра, Центар за промоцију науке и Мрежа научних клубова широм Србије читаве седмице организују узбудљиве садржаје
Истражите више →
Центар за промоцију науке учествоваће на међународној конференцији Adult education research and practice between the welfare state and neoliberalism, коју од 19. до 22. септембра, на Филозофском факултету у Београду, организује Катедра за андрагогију.
Истражите више →
КоБСОН и Центар за промоцију науке позивају истраживаче да се пријаве за учешће на Семинару о рецензирању за истраживаче који ће се одржати у понедељак 16. септембра у амфитеатру Народне библиотеке Србије
Истражите више →
ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs
