Открића
Захваљујући пужевима направљен повратни суперлепак
Опонашајући нека својства осушене слузи пужева, научници су направили супстанцу чија мала количина може да издржи тежину одраслог мушкарца
Истражите више →
Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.
Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.
Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.
Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.
На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова.
Опонашајући нека својства осушене слузи пужева, научници су направили супстанцу чија мала количина може да издржи тежину одраслог мушкарца
Истражите више →
У понедељак, 15. јула, у Ректорату Универзитета у Београду, Центар за промоцију науке додељује признања добитницима финансијске подршке у оквиру Јавног позива за 2019. годину
Истражите више →
Најновија статистика показује да је у 2018. било чак 13% мање нових дијагноза у односу на 2017. – а тренд је видљив у читавој земљи
Истражите више →
Масовни друштвени експеримент са „изгубљеним“ новчаницима, спроведен у 40 држава широм света, показао је да људи претежно враћају новчанике власницима, нарочито ако је у њима велика сума новца.
Истражите више →
У научним клубовима широм Србије обележава се национални Дан науке, 10. јул, кроз разноврсне садржаје
Истражите више →
Пратите уживо конференцију посвећену климатским променама, коју Центар за промоцију науке организује у Народној скупштини на национални Дан науке, 10. јул
Истражите више →
На Светској конференцији научних новинара 2019, одржаној почетком јула у Лозани, Милица Момчиловић, уредница и водитељка Радио-телевизије Србије, изабрана је за председницу ове међународне организације
Истражите више →
Друга рефлективна радионица пројекта TeRRIFICA биће одржана 10. и 11. јула у Београду, паралелно са догађајем Science Meets Parliaments, у Народној скупштини Републике Србије
Истражите више →
Поводом обележавања Дана науке, у Научно-технолошком парку Београд ће 10. јула, у 17 часова, свечано бити постављен рељеф са ликовима највећих домаћих научника
Истражите више →
Овогодишњи национални Дан науке, 10. јул, обележиће конференција коју Центар за промоцију науке организује у Народној скупштини, а чијe су централне теме климатске промене, квалитет воде и ваздуха и обновљиви извори енергије
Истражите више →
Oвогодишњи Летњи дечји научни камп одвијаће се у два циклуса, од 15. до 19. јула и од 22. до 26. јула, уз обавезну пријаву
Истражите више →
Шта нам открива декодирање порука које вируси шаљу једни другима у зараженом организму
Истражите више →
Новинари Елемената представиће у петак, 28. јуна, теме из актуелног броја у Музеју у Смедереву
Истражите више →
Иако многи сматрају да је „све у глави“, научници откривају да је нешто и „у стомаку“, те да границе физичке издржљивости ипак постоје
Истражите више →
Поред сопственог стреса услед посете ветеринару, вожње колима, петарди, усисивача или одласка на изложбе и такмичења, пси су постали прави сунђер и за осећања власника, посебно хроничан стрес
Истражите више →
ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs
