Да ли смо дошли до краја науке? Да ли се то икада може десити? Или има још узбудљивих тема?
Година 1900. Краљевско друштво у Лондону. Утихнули ходници. У великој дворани поспана публика слуша предавање једног од најугледнијих научника овог доба. „Не постоји ништа ново што би се данас још могло открити“, каже лорд Келвин, док његов суви глас одјекује салом. „Науку сада чекају само све прецизнија и прецизнија мерења“, сматра Келвин. Публика наставља да дрема.
Након великог развоја механике, биологије, математике, термодинамике и теорије електромагнетизма током викторијанске ере, свет се електрификује, индустријализује, постаје мањи и богатији, све више се мења, али делује у потпуности објашњен. Угледни научници попут лорда Келвина верују да су решили све познате проблеме. Већина млађих истраживача сасвим отворено жали што није живела у за науку узбудљивијим временима.
Тек понегде се спомињу маргиналне недоумице. Једнa групa физичара из необјашњивих разлога не успева да појасни делове криве зрачења црног тела. Американац Алберт Мајкелсон у Калифорнији без успеха спроводи серију мерења релативне брзине светлости у односу на етар. Међутим, научници не сумњају како је само питање дана када ће, на све бољој и бољој опреми, овај упорни амерички научник уловити етар.
А онда, само три године касније, сасвим непознати радник у Патентном заводу у Берну, након размишљања о питањима која нико не поставља, објављује пет радова који ће уздрмати науку и свет увести у нову еру. Својим радовима из 1903. Алберт Ајнштајн указује на мноштво отворених питања иза којих се крије сасвим нова физика. Нови неистражени универзум. Ново знање које ће на крају технолошки изменити познати свет.
Година 2012. У ЦЕРН-у је откривен Хигсов бозон, последња коцкица Стандардног модела. Генетичари су потпуно дешифровали људски геном. Научници су до последњег детаља истражили прошлост планете, будућност свемира и живи свет. Да ли смо сада, век касније, ипак дошли до краја науке? Или има још узбудљивих тема?
ГЛАСАМ ЗА НАУКУ
Инспирисана чланком Десет нерешених мистерија, чувеног британског научног писца и уредника часописа Nature Филипа Бола, изложба Десет отворених питања науке представља десет отворених питања савремене науке. Свако од њих указује на оне задатке и изазове које наука до сада није решила, а који би у будућности могли значајно да утичу на свакодневицу.
Истражите више о изложби у Галерији науке и технике САНУ.
Гласајте за научну тему на адреси glasamzanauku.cpn.rs
1. Од чега је настао живот?
Пре четири милијарде година, у примордијалној супи, обични неоргански молекули претварају се у живот. Како то поновити у лабораторији?
2. Колика је маса света који не видимо?
Позната материjа чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса jе нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо.
3. Како окружење утиче на гене?
Настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи и од интеракциjе између гена и средине. Зато у различитом окружењу неће бити једнаки чак ни близанци са потпуно истим генима. Или ипак хоће?
4. Како мозак мисли?
Неки неурони у мозгу константно генеришу акциони потенцијал, 10 до 100 пута у секунди, други све време ћуте, а онда наједном постану хиперактивни.
5. Колико има хемијских елемената?
Има ли ограничења за броj нуклеона коjи могу да се нађу заjедно и чине jедно атомско jезгро? Док хемичари откриваjу елементе са све већим и већим атомским броjем, поставља се питање докле ће то ићи.
6. Шта све можемо да направимо од угљеника?
Угљеник улази у састав свега што је живо, односно свих органских молекула. Да ли се од њих могу направити и рачунари који ће бити моћни као живе ћелије?
7. Како да искористимо соларну енергију?
Устаљени силиконски p-n спој какав се користи код данас најефикаснијих соларних ћелија достигао је горње теоријско ограничење од 33,7 одсто ефикасности. Међутим, то неће бити довољно.
8. Који је најбољи начин да производимо биогорива?
Претварање пољопривредног отпада у гориво би захтевало разбиjање постоjаних молекула, као што су лигнин и целулоза, коjи су основни градивни блокови биљака.
9. Како продужити живот?
Да ли је за дуговечност довољно јести храну са антиоксидансима и сачувати ћелијске структуре од слободних радикала? Који гени утичу на дужину живота?
10. Како да непрекидно пратимо хемију људског тела?
Замислите да имамо уређај са којим у сваком тренутку можемо да пратимо све замршене биохемиjске процесе у организму. И да са лакоћом откривамо шта му се спрема.
Филип Бол, Велика Британија
Чувени енглески физичар, хемичар и популаризатор науке Филип Бол деценијама је радио као уредник угледног научног часописа Nature. Аутор jе више светских научних бестселера који су превођени на све светске језике. Под његовим покровитељством, избор питања на овој поставци инспирисан је чланком Десет нерешених мистерија (Ten unsolved misteries), који је Филип Бол објавио у часопису Scientific American, у новембру 2011. године.