Da li su kompjuteri zaista toliko pametni, ili se samo uverljivo pretvaraju?
Tekst: M. V., S. B.
Ukoliko bi mašina mogla da uverljivo simulira inteligentan razgovor, da li to nužno znači da ga i razume?
Ovo pitanje iniciralo je i danas atraktivan misaoni eksperiment američkog filozofa Džona Serla. U eksperimentu iz 1980. godine nazvanom „Kineska soba“, Serl je zamislio sebe kako u jednoj prostoriji, oponašajući računar, izvršava nekakav program.
Taj program simulira ponašanje čoveka koji govori na kineskom, i koji oponaša čoveka kome je kineski jezik maternji. Ispred prostorije u kojoj je Serl nalaze se ljudi koji mu pod vrata ubacuju papire sa kineskim slovima, a on, iako mu to izgleda kao nekakav švrakopis, zahvaljujući programu uspeva da im odgovori na pitanja s papira na savršenom kineskom.
Da li mašina bukvalno razume kineski ili samo simulira sposobnost da razume kineski? Ova prva pozicija bila bi, kako je Serl zaključio, „jaka veštačka inteligencija“, dok je druga „slaba veštačka inteligencija“.
Serl se onda zapitao i da li veštačka inteligencija zaista postoji, ukoliko kompjuter samo zahvaljujući odgovarajućem programu navodno razume i može da misli. Ako Serl ne razume kineski, a govori ga, to bi onda trebalo da znači da ni kompjuter ne razume to što radi. Serl je zaključio da računar nema ni um ni sposobnost razumevanja, bez obzira na to koliko inteligentno deluju njegovi odgovori ili ponašanje.
Program, prema Serlu, ne stvara um, niti je dovoljan za um.
IDEJE
Koliko daleko stiže jedna dobra ideja? Ko je do nje prvi došao? Zašto i kako je postala tako rasprostranjena u svakodnevici? Saznajte više o malim stvarima koje su promenile svet.
Istražite tekstove iz rubrike IDEJE.