Pitagorejci su upražnjavali raznovrsne čudne rituale – govorili su u stihovima, nikada nisu jeli grašak i pasulj, a predmet njihovog obožavanja nije bilo neko određeno božanstvo, već brojevi
U 6. veku p.n.e. u Grčkoj živeo je filozof Pitagora. Poreklom iz grada Samosa, on je putovao u Egipat i Aziju gde je u razvijenim i bogatim kraljevstvima Istoka učio o astronomiji, matematici i fizici. Kada se vratio u Grčku, okupio je oko sebe brojne mlade filozofe.
Ova družina, nazvana pitagorejci po učitelju koji ih je osnovao, u mnogo čemu je ličila na religioznu sektu.
Kao i druga slična društva u to doba, pitagorejci su upražnjavali raznovrsne čudne rituale – govorili su u stihovima, nosili samo bele haljine, pokušavali su da dostignu prosvetljenje kroz muziku i napregnuto razmišljanje, poštovali su stroga monaška pravila života i nikada nisu jeli grašak i pasulj jer su verovali da posle smrti ljudske duše prelaze u te sitne plodove.
No, za razliku od drugih sekti, predmet njihovog obožavanja nije bilo neko određeno božanstvo, već brojevi. Njihov učitelj Pitagora tvrdio je da su „sve stvari brojevi“. On je zapazio da se iste harmonije mogu proizvesti različitim muzičkim instrumentima, primećujući da se tonovi uvek proizvode u određenim matematičkim proporcijama. Uz zapažanje da je trougao određen dužinom svojih stranica, kao i da se planete po nebu kreću po izvesnim matematičkim pravilima, Pitagora je izgradio čitav kult brojeva.
Pitagora je danas ipak najpoznatiji po Pitagorinoj teoremi, koju je često koristio. Ona kaže da je kvadrat nad hipotenuzom u pravouglom trouglu jednak zbiru kvadrata nad katetama. Mada se tako zove, pogrešno se misli da je ovu teoremu dokazao Pitagora.
BROJEVI
Centar za promociju nauke organizuje nacionalnu naučnopopularnu manifestaciju Maj mesec matematike koja će matematiku izvesti na ulice, trgove, galerije i druge javne prostore. Tim povodom, Elementarijum donosi seriju priča o brojevima.
Istražite Malu školu matematike.
Istražite kreativni atlas velikih matematičarki.